12 Obaveza pobožne crkve—2. Deo

(English version: “12 Commitments of a Godly Church – Part 2”)

U prvom delu ove serije o 12 obaveza pobožne crkve, videli smo prve 4 od 12 obaveza pobožne crkve, i to: (1) spaseno članstvo (2) rast u znanju Biblije (3) praktikovanje obreda i (4) zajedništvo. U ovom postu ćemo videti sledeće 4 obaveze.

Obaveza # 5. Voleti jedne druge

U Jovanu 13:35, Isus je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako volite jedni druge.“ Ako se jedna stvar isticala među ranom crkvom, to je bila njihova ljubav jedni prema drugima. Ova posvećenost je usko povezana sa prethodnim, a to je zajedništvo. Možemo čak reći da je njihovo zajedništvo bilo jako jer su se iskreno voleli.

I ova ljubav nije bila samo na rečima, već je izašla u delima. Dela 2:44-45 kažu: „44 Svi vernici su bili zajedno i imali su sve zajedničko. 45 Prodavali su imanje i posed da bi ga dali svakome kome je bilo potrebno.“ Stih 46 kaže da su „lomili hleb u svojim kućama i jeli zajedno.“ To znači da su otvorili svoje domove za druge da dođu. To je čin ljubavi. Gde nema ljubavi, neće biti otvorenih vrata da drugi uđu!

Istoričari nam govore da su oni koji su došli u Jerusalim za Pashu i kasnije se obratili ostali kao vernici u zajednici. Osim toga, oni koji su postali vernici bili bi odsečeni od svog jevrejskog naroda i tako bi se suočili sa gubicima u poslovanju i zapošljavanju. Sve ovo bi mnoge dovelo do ozbiljnog opterećenja finansija.

A oni vernici koji su imali dovoljno finansija bili su voljni da podele sve što su imali sa drugima. Zamislite da rasprodajete imanje kako biste pomogli drugima da jedu! Znali su da je to ono što je hrišćanski život. I ovo kod njih nije bilo jednokratno. Pokazali su stalnu ljubav. Kasnije čitamo u Delima 4:32-35: „32 Svi vernici su bili jedno srce i um. Niko nije tvrdio da je bilo koja njihova imovina njihova, ali su delili sve što su imali. 33 Apostoli su sa velikom snagom nastavili da svedoče o vaskrsenju Gospoda Isusa. A Božija milost je tako snažno delovala u svima 34 da među njima nije bilo potrebitih. Jer s vremena na vreme oni koji su posedovali zemlju ili kuće prodavali su ih, donosili novac od prodaje 35 i stavljali ga pred noge apostola, i delili ga svakome kome je bilo potrebno.“

Pobožnu crkvu treba da obeleže njeni članovi koji aktivno traže da upoznaju ljudske borbe i pomažu na praktičan način [1. Jovanova 3:16-18]. Pokazali su da kad god su videli suhrišćane u nevolji i mogli su da pomognu, nisu oklevali. Svojim delima ljubavi pokazali su da ih ne pokreće svetska imovina, već odnosi!

Obaveza # 6. Molitva

Jedna stvar koju možda niste svesni je da Luka, u svom jevanđelju, kao i u Delima apostolskim, posvećuje toliko pažnje molitvi. U Lukinom jevanđelju, on beleži veliki deo Isusovog molitvenog života i njegovih učenja o molitvi. A u Delima apostolskim on beleži veliki deo molitvenog života crkve. Dela apostolska 2:42 nam govore da je rana crkva bila stalno „posvećena…molitvi.“ Ovo bi uključivalo posebne molitve kao i opšte molitve. Možda su i oni odredili vreme za molitvu [Dela 3:1]. Ništa nisu radili bez molitve. Molitva je bila kao disanje za članove rane crkve.

Dela 6:4 nam govore da su čak i apostoli bili rešeni da neprestano „daju [svoju] pažnju molitvi“, a zatim i „službi reči.“ Znali su da je svo njihovo propovedanje beskorisno osim ako Sveti Duh ne upotrebi reč da spase ljude. Jednostavno rečeno, rana crkva je imala molitveno vođstvo i članstvo koje se moli!

Moramo biti očajni da sila Duha deluje kroz nas, a to se ne može desiti osim kroz upornu molitvu—u našim privatnim životima i kada se okupljamo kao crkva! Crkva se ne može nazvati pobožnom crkvom ako se molitvi ne daje veliki prioritet — počevši od vođstva. Oni koji su u rukovodstvu treba da organizuju redovne molitvene sastanke, kojima bi trebalo da prisustvuju i članovi. Čak i ako je posećenost mala, ovi sastanci bi trebalo da se nastave. Svojevremeno će Gospod blagosloviti da se cela crkva obeleži usrdnom molitvom.

Obaveza # 7. Proslavljanje Boga

Dok je postojala horizontalna posvećenost ljubavi prema ljudima, rana crkva je imala i vertikalnu posvećenost u tome što je volela Boga. I ova ljubav je došla do izražaja u njihovoj stalnoj posvećenosti slavljenju Boga. Prvi deo Dela apostolskih 2:47 govori o tome da oni neprestano „hvale Boga“ dok su se sastajali. Pesme i molitve hvale i blagodarenja izlivale su se iz srca koja su volela Boga. Čak i kada su prolazili kroz patnju, kao što čitamo kasnije u Delima, nikada nisu prestajali da slave Boga.

Pobožna crkva treba da daje veliki prioritet hvaljenju Boga dok se ljudi okupljaju u bogosluženju. Oni koji su uključeni u muzičku službu moraju pažljivo da biraju pesme koje poučavaju biblijsku istinu. Na bogosluženje ne treba gledati kao na sredstvo za zabavu ljudi, već na hvaljenje Boga umom upućenim dragocenim istinama iz Biblije. Bog se raduje kada se njegov narod okupi da ga hvali!

Obaveza # 8. Evangelizacija

Sva 4 jevanđelja naglašavaju reči vaskrslog Isusa koji je, pre nego što je napustio ovaj svet, govorio o tome da su cela crkva i pojedinačni hrišćani pozvani da objavljuju jevanđelje izgubljenima [Matej 28:18-20; Marko 16:15; Luka 24:46-48; Jovan 20:21].

Vatrena revnost obeležila je ranu crkvu za objavljivanje jevanđelja izgubljenima. To se može jasno videti na kraju Dela apostolskih 2:47, „I Gospod je svakodnevno dodavao u njihov broj one koji su se spasavali.“ A kako se čovek spasava? Kroz slušanje jevanđelja pre nego što ga prihvatite! Činjenica da je crkva nastavila da raste kao rezultat spasavanja govori nam da je bila aktivna evangelizacija! I rukovodstvo i članstvo bili su aktivni u propovedanju jevanđelja. Čak i tokom progona, nastavili su propovedati reč [Dela 8:4].

Knjiga Dela apostolskih počinje pozivom da budemo svedoci [Dela 1:8]. I završava se objavljivanjem jevanđelja čak i do Rima [Dela 28:30-31]. Zašto? Bili su posvećeni evangelizaciji! Pobožna crkva treba da bude obeležena posvećenošću da dopre do izgubljenih u svom susedstvu i u inostranstvu—kroz misije. [Više o misijama u sledećem članku.] Ljude treba ohrabriti da dovedu izgubljene prijatelje i porodicu da čuju jevanđelje. Takođe ih treba ohrabriti da sami dele jevanđelje sa članovima porodice, prijateljima, komšijama i saradnicima!

Vreme molitve treba obeležiti molitvom za izgubljene—za ljude kojima je rečeno o evanđelju i da Gospod otvori mogućnosti za širenje evanđelja u budućnosti. Vođstvo treba da postavi ton drugima tako što će sami biti aktivni u evangelizaciji.

Pored prve 4, u ovom članku smo videli sledeće 4 obaveze pobožne crkve, naime:

(5) Voljeti jedni druge
(6) Molitva
(7) Slavljenje Boga, i
(8) Evangelizacija.

Videćemo poslednje 4 obaveze pobožne crkve u trećem delu ove serije od 3 dela. Do tada, zašto ne biste uz molitvu razmislili o tome kako možete pomoći svojoj crkvi da teži da bude pobožna crkva?