3 Zablude u vezi sa zadovoljstvom

(English Version: 3 Misconceptions Concerning Contentment)

Mlada devojka čiji je otac bio hronični gunđalac rekla je svojoj majci: „Znam šta svi u ovoj porodici vole. Džoni voli hamburgere, Dženi voli sladoled, Vili voli banane, a mama piletinu.“ Iznerviran jer nije bio na spisku, otac je upitao: „A šta ja volim?“ Nedužna mala je odgovorila: „Sviđa ti se sve što mi nemamo.“ Iako se možemo nasmejati ovoj izjavi, ako smo iskreni prema sebi, mnogi od nas — čak i hrišćani — liče na oca. Ovaj problem postoji jer postoje mnoge zablude u vezi sa pitanjem zadovoljstva. Ovaj tekst nastoji da istakne 3 uobičajene zablude u vezi sa ovom temom i biblijske odgovore na svaku od njih.

Zabluda #1 – Zadovoljstvo nije tako veliki problem.

Uopšteno govoreći, obično smatramo da je izražavanje nezadovoljstva prema neprijatnim stvarima u životu normalna ljudska reakcija. Na kraju krajeva, ja sam čovek. Moram da se izduvam tu i tamo.

Biblijski odgovor: Međutim, ako Bog na nezadovoljstvo gleda kao na „normalan“ odgovor, zašto daje toliko naredbi, kao što je sledeće u vezi sa potrebom da se bude zadovoljan? „Budite zadovoljni svojom platom” [Lk 3:14]. „Budite zadovoljni onim što imate” [Jevrejima 13:5]. „Čuvajte se svake vrste pohlepe” [Lk 12:15]. Kao vernici, trebalo bi da priznamo da je nepoštovanje bilo koje Božje zapovesti greh. A pošto je to slučaj, zar ne smatramo grehom i neuspeh u potrazi za zadovoljstvom? Dakle, traženje zadovoljstva je veliki problem – ne onaj koji možemo da gurnemo pod tepih.

Ako pogledamo dublje, možemo videti jasnije zašto Bog nezadovoljstvo naziva grehom. 2 razloga mi padaju na pamet.

a. nezadovoljstvo udara na suverenitet Božiji. Izražavanje nezadovoljstva zbog situacija u našim životima je suptilan oblik preispitivanja Božjeg prava da čini šta god želi da uradi sa nama. Stvorenje koje dovodi u pitanje Stvoriteljeve postupke uvek je grešno.

b. nezadovoljstvo pogađa dobrotu Božiju. Kada izražavamo nezadovoljstvo situacijama u našem životu, ono što govorimo [iako ne rečima, već stavom] je sledeće: “Bože, nisi bio dobar prema meni u ovoj konkretnoj situaciji. Ako si dobar i pun ljubavi, zašto ne daješ ono što želim ili ne ukloniš ono što ne volim iz mog života?” Iako nije grešno vapiti Bogu za izbavljenje od iskušenja, grešno je dovoditi u pitanje Božju dobrotu.

Napomena: Dobro je biti nezadovoljan svojim duhovnim životom jer još nismo ono što bi trebalo da budemo kao Božja deca. Drugim rečima, budi zadovoljan onim što imaš, a nikada onim gde se nalaziš duhovno. Takođe je dobro biti nezadovoljan kada vidimo da greh divlja oko nas i kako se obeščašćuje Isusovo ime. Doživljavanje nezadovoljstva u ovim oblastima nije grešno i trebalo bi da bude prirodan odgovor za hrišćane.

Zabluda #2 – Zadovoljstvo se zasniva na okolnostima.

Koliko često mislimo da bi život bio mnogo bolji da se samo moje sadašnje okolnosti promene. Ako smo slobodni, želimo da budemo venčani. Ako smo u braku, voleli bismo da smo i dalje slobodni. Ako smo bez dece, želimo decu. Ako imamo decu, želimo jedno muško i jedno žensko. A kad dobijemo decu, želimo bolju. Lista se nastavlja. „Svako stanje bi bilo bolje od sadašnjeg stanja u kome se nalazim”, čini se da je stalni krik srca. Zanimljiv citat dobro izražava ovu istinu: „Čovek je po pravilu budala. Kada je vruće, on želi da bude hladno. A kada je hladno, on želi da bude vruće. Uvek želi ono što nije.” Da li opis ove osobe zvuči poznato?

Priča se o čoveku koji je postao zavidan prema svojim prijateljima jer su imali veće i luksuznije kuće. Zato je svoju kuću stavio na prodaju preko firme za nekretnine, planirajući da je proda i kupi impresivniji dom. Ubrzo nakon toga, dok je čitao oglase u novinama, ugledao je oglas za kuću koji je delovao baš kako treba. Odmah je pozvao agenta za nekretnine i rekao: „Kuća opisana u današnjim novinama je upravo ono što tražim. Želim da je pogledam što je pre moguće!” Agent mu je postavio nekoliko pitanja o tome, a zatim je odgovorio: „Ali gospodine, to je vaša kuća koju opisujete!”

Biblijski odgovor: Sećate se Adama i Eve? Živeli su u najsavršenijim okolnostima koje se mogu zamisliti i imali su sve u svemiru na raspolaganju osim jednog drveta [Post 1:28, 2:15-16]. Bog u ljubavi velikodušno im je dao toliko toga da uživaju. Ipak, primetite kako ih je Satana iskušavao da bi postali nezadovoljni: „Da li je Bog zaista rekao: ’Ne smete jesti ni sa jednog drveta u vrtu‘?” [Post 3:1]. Prvo pitanje u Bibliji koje je za nas zabeleženo došlo je sa sotoninih usana, a bilo je to pitanje osmišljeno da posumnja u Božju reč i baci sumnju na njegovu dobrotu.

Ono što je Satana nagovestio bilo je sledeće: „Dakle, vi zapravo nemate sve u univerzumu, zar ne? Nije li Bog mnogo škrt? Zar vam ne oduzima više radosti, zadovoljstva i ispunjenja?” Njegov cilj — skrenuti pogled sa onoga što su imali [što je bilo skoro sve] i fokusirati se na ono što nisu imali [što je bilo voće sa samo jednog drveta]. To je koren svakog nezadovoljstva: Fokusiranje na ono što nemamo, a ne na ono što imamo!

Nažalost, i Adam i Eva su podlegli ovoj laži koja je došla sa sotoninih usana — laži da ćete biti srećniji samo ako se vaše okolnosti promene! Rezultat? Umesto radosti, našli su bedu — baš kao što je Bog obećao da će se desiti — dokazujući da će Božja reč uvek prevladati nad lažnim obećanjima koja su dali greh i Satana.

Hajde da naučimo ovu ključnu lekciju. Ako Adam i Eva nisu iskusili zadovoljstvo uprkos tome što imaju skoro sve u ovom univerzumu, čuvajte se razmišljanja koje lažno obećava sledeće: „Biću zadovoljan samo ako imam ono što trenutno nemam.” Zato treba neprestano da molimo Gospoda: „Odvrati oči moje od bezvrednih stvari” [Ps 119:37].

Moramo da shvatimo da istinsko zadovoljstvo ne dolazi od spoljašnjih okolnosti. To dolazi od toga što je pobožnost naš prioritet, a večnost naša perspektiva. 1 Timoteju 6:6 kaže: „Ali pobožnost sa zadovoljstvom je velika dobit.” I svaka pobožnost započinje pravi odnos sa Bogom kroz Isusa Hrista. Dakle, ako to još niste učinili, dođite Hristu u pokajanju i veri. Prihvatite ga kao nekog ko vam daje sve neophodno.

Zabluda #3 – Zadovoljstvo je prirodno za hrišćanina.

Kada postanemo hrišćani, odmah počinjemo da mrzimo stvari sveta i sve svoje zadovoljstvo nalazimo u Hristu. Više ne popuštamo žudnjama grešnog tela.

Biblijski odgovor: Kako bih voleo da je ovo istina! Da, postati vernik donosi suštinsku promenu u našem raspoloženju. Međutim, neprestano se pokoravati Svetom Duhu i govoriti ‘ne’ žudnjama grešnog tela je stalna borba, zar ne? Uzmimo primer apostola Pavla.Pišući Filipljanima nakon što su bili u zatvoru u Rimu, on je rekao: „Naučio sam da budem zadovoljan bez obzira na okolnosti” [Fil. 4:11]. Jeste li primetili to? Pavle je morao da nauči da bude zadovoljan. Istu misao ponavlja u sledećem stihu: „Znam šta znači biti u nevolji, i znam šta znači imati mnogo. Naučio sam tajnu kako da budem zadovoljan u svakoj situaciji, bilo dobro uhranjen ili gladan, bilo u izobilju ili u neimaštini” [Fil 4,12]. Dva puta u dva stiha govori o tome kako neko treba da uči da bude zadovoljan. Drugim rečima, zadovoljstvo mu nije bilo prirodno — uprkos njegovom dramatičnom preobraćenju!

Ovo nam daje neku nadu. Zadovoljstvo ne dolazi prirodno — ali to je nešto što treba naučiti. To je proces. I mi, poput Pavla — što nam je omogućio Sveti Duh koji koristi Božju reč i našu marljivu molitvu — možemo uložiti neophodan napor da naučimo tajnu zadovoljstva.

Grčka reč za „zadovoljstvo” koju Pavle koristi u Filipljanima 4:11, gde je govorio o tome kako je „naučio da bude zadovoljan”, odnosi se na to da je „sam sebi dovoljan” ili „zadovoljan.” Sekularni svet u to vreme koristio je ovu reč da opiše pojedinca koji je mirno prihvatio sve životne pritiske prisvajajući samo svoju unutrašnju ljudsku snagu, bez ikakve spoljne moći. Nasuprot tome, Pavle identifikuje da njegova dovoljnost dolazi od Hrista, koji obezbeđuje sve što je neophodno da bi svi vernici u svakom trenutku bili zadovoljni.

Ako bismo pitali Pavla: „Kako si naučio tu tajnu da budeš zadovoljan bez obzira na okolnosti sa kojima se suočavaš?” njegov odgovor bi bio nešto sličan sledećem: „Moja dovoljnost dolazi od Hrista koji obezbeđuje ono što mi je potrebno da bih bio zadovoljan.” Sledeći stih to jasno objašnjava.

Obratite pažnju na Pavlove reči u Filipljanima 4:13: „Sve ovo mogu u Onome koji mi daje snagu.” Neki to prevode kao: „Sve mogu kroz Hrista ili Onoga koji me jača.” Nažalost, ovo je jedan od onih stihova koji su u velikoj meri pogrešno protumačeni da znače da neko može učiniti bilo što planira da uradi ako ispolji veru u Hrista. To uopšte nije ono čemu se ovde govori. Ceo kontekst Filipljanima 4:10-19 govori o zadovoljstvu. Pavle kaže da je njegova tajna da živi u zadovoljstvu, bez obzira na okolnosti, bila zasnovana na tome da mu je dovoljno da dolazi od Hrista koji obezbeđuje sve što je potrebno da on [i mi] budemo zadovoljni u svakom trenutku.

Stoga, u hrišćanskom smislu, „Biti zadovoljan znači biti potpuno zadovoljan zbog toga što imate Hrista.” To je ono što treba da naučimo ako želimo da budemo zadovoljni. Imamo Hrista — imamo sve za ovaj i budući život. Nemamo Hrista — nemamo ništa — čak i ako obilujemo materijalnim stvarima.

Završne misli.

Kao hrišćani, mi često klečimo i zahvaljujemo Bogu što je spasao nedostojne grešnike poput nas koji ne zaslužuju ništa osim pakla i tako dalje. Međutim, čak i pre nego što se molitva završi, kažemo Bogu kako treba da popravi one stvari za koje smatramo da su pogrešne u našim životima. I u trenutku kada nešto krene naopako u našim životima, skloni smo da pomislimo: „Kako se ovo moglo desiti meni iako sam bio veran Bogu? Zašto drugi grešniji od mene dobijaju sve dobre stvari, a ja završim sa problemima ili neostvarenim snovima?” Može postojati tendencija da se očekuje [čak i zahtev kao pravo] da se određene privilegije moraju dati iako tvrdimo da smo grešnici nedostojni da primimo bilo kakvu dobru stvar. Možemo li videti licemerje u nama?

1 Timoteju 6:8 kaže: „ako imamo hranu i odeću, bićemo zadovoljni time.” Filipljanima 4:19 kaže: „I Bog će moj ispuniti sve vaše potrebe po bogatstvu slave svoje u Hristu Isusu.” Iz ovih stihova možemo zaključiti da će se Bog uvek pobrinuti za sve naše potrebe [ne za naše želje ili zahteve]. Gledanje na život sa stalnim podsećanjem da ne zaslužujemo ništa dobro, a da ipak Bog uvek obezbeđuje sve naše potrebe pomoći će nam da budemo zadovoljni. Takav pogled takođe pomaže u slamanju našeg ponosa [što je uvek dobra stvar].

Dragi vernici, možda ste fizički bolesni i možda nikada nećete doživeti isceljenje do kraja života. Možda ste ekonomski siromašni i možda nikada nećete imati mnogo. Možda ne napredujete u karijeri i možda nikada nećete napredovati. Možda ste sami i možda ćete ostati sami do kraja života. Možda ste roditelj bolesnog deteta i suočavate se sa mogućnošću doživotne brige o detetu. Možda se nalazite u teškom domu gde vas vaš supružnik i deca možda nikada neće voleti. I pored svega toga, da li si voljan da kažeš: „Gospode, spreman sam da sa radošću prihvatim i budem potpuno zadovoljan sa onim što si mi dao ili uskratio. Ne želim da te rastužujem nezadovoljstvom. Molim te, pomozi mi da proslavljam tvoje ime u svakoj situaciji u kojoj si me s ljubavlju stavio.” To je suština istinskog zadovoljstva!

Naučimo da radosno prihvatamo svoju sudbinu u životu. Stalno ponavljanje svih uočenih negativnih stvari u našim životima samo će pojačati vatru nezadovoljstva. Ponekad smo previše zauzeti sabiranjem nevolja da zaboravimo da prebrojimo svoje blagoslove. Jedan od najboljih načina da se ubije duh nezadovoljstva i neguje duh zadovoljstva je primena principa iz Filipljanima 4:8: „Konačno, braćo i sestre, šta god je istinito, što god je plemenito, što god je ispravno, što god je čisto , šta god je lepo, šta god je vredno divljenja — ako je nešto odlično ili hvale vredno — razmišljajte o takvim stvarima.” Vernik koji neprestano razmišlja o svom odnosu sa Isusom i o onim stvarima koje Biblija definiše kao istinite, časne, ispravne i čiste doživeće istinsko zadovoljstvo i samo prisustvo Boga koji daje mir duši [Fil. 4:7, 9].

Moramo da zapamtimo da Bog nikada ne čini niti dozvoljava ništa u našim životima za našu propast. To je uvek za njegovu slavu i naše konačno dobro. Da, mi ne razumemo često misterije života, a u stvarnosti i ne trebamo — ako shvatimo da je naš Bog suveren nad svim poslovima našeg života i da je veoma dobar Bog. On zna šta je najbolje za nas. Jednostavno treba da se odmorimo u njemu. Ako svim srcem prihvatimo ove istine, zamislite stanje našeg srca—uvek odmaramo sa osećajem zadovoljstva!

Efešanima 1:3 kaže da smo blagoslovljeni „na nebesima svakim duhovnim blagoslovom u Hristu.” Kološanima 2:10 kaže „u Hristu [mi] smo dovedeni do punoće.” Bez obzira šta svet kaže o tome kako izgledamo ili šta imamo ili nemamo, Bog kaže da smo posebno blagosloveni i potpuni kao rezultat našeg odnosa sa Hristom. Ništa nam ne nedostaje sada i ništa nam neće nedostajati u budućnosti. Bog obećava: „Čak i do tvoje starosti i sedih vlasi, ja sam on, ja sam onaj koji će te održati. Ja sam te stvorio i nosiću te; podržavaću te i izbaviću te” [Isaija 4:6]. Uz tako lepa uverenja, zar ne bismo uvek mogli da radosno kažemo: „Gospod je pastir moj, ništa mi ne nedostaje” [Psa 23:1]?