Gospod te se seća čak i kada se osećaš kao da te je on napustio
(English Version: The Lord Remembers You Even Though You Feel Abandoned By Him)
Da li ste se ikada osećali napuštenim od strane Boga zbog dugotrajnih teških okolnosti? Možda su to bile finansijske poteškoće, zdravstveni problemi ili porodične borbe? Kakva god bila priroda patnje, kakav je bio vaš odgovor?
(1) Razočaran Bogom
(2) Bes prema njemu
(3) Obeshrabren i potišten
(4) Strpljivo ga čekali da donese izbavljenje u svoje vreme.
U ovom tekstu, moja svrha je da ohrabrim sve nas kada se suočavamo sa iskušenjima dugotrajne prirode da pokažemo odgovor #4—Strpljivo čekajući da Bog donese oslobođenje u svoje vreme. Ali to je lakše reći nego učiniti. Kako možemo razviti takav pobožan odgovor—naročito kada se čini da nema olakšanja od iskušenja? Verujem da odgovor leži u prihvatanju ove biblijske istine:
Bog nikada ne zaboravlja svoju decu. Pamti ih čak i ako se „osećaju” kao da ih je on napustio!
Primeri toga kako se Bog setio svojih ljudi.
Noje. Prvi put kada čitamo da se Gospod seća svojih je u Postanku 8:1, „Ali Bog se seti Noja. . „Ali Bog” stoji kao blistavo svetlo na veoma tamnoj pozadini. Prethodni stih nam kaže: „Vode su poplavile zemlju sto pedeset dana” (Post 7:24). Ceo svet je obrisao potop. A Noje i svi oni u barci su i dalje bili zatvoreni unutra i nisu mogli da izađu.
Možemo samo zamisliti šta se dešavalo u njihovim umovima otkako su bili zaključani u barci – posebno kada shvatimo koliko su dugo bili u barci. Postanak 7:6, 11 kaže da je Noje imao 600 godina kada je potop došao na zemlju (nedelju dana nakon što je ušao u barku), a Postanak 8:13-15 nam govori da je to bilo malo nakon što je imao 601 godinu kada je izašao iz barke. Dakle, njihovo ukupno vreme u kovčegu bilo je nešto više od godinu dana! To je dugo vremena za skrivanje dok je sve okolo umiralo!
Ipak, rečeno nam je da se Bog sećao Noja. Reč „sećati se” ne znači da je Bog zaboravio na Noju kao da je izgubio pamćenje. Odnosi se na „sećanje sa ljubaznošću, odobravanje zahteva, zaštitu, isporuku.” I u ovom kontekstu, to se odnosi na to da je Bog održao svoje obećanje da će izbaviti Noju iz potopa (Post 6:17-18). A sada je Bog svoje obećanje sprovodio u delo.
Avram. „Kada je Bog uništio gradove u ravnici, setio se Avrama, i izveo je Lota iz katastrofe koja je srušila gradove u kojima je Lot živeo” (Post 19:29). Bog je, u svojoj dobroti, čuo Avramovu molbu za njegovog nećaka Lota [Post 18:16-33] i izbavio ga je kada je uništio dva grada — Sodomu i Gomoru.
Izraelci u Egiptu. U Izlasku, dok je Božiji narod patio u zemlji egipatskoj kao robovi, oni su „zastenjali u svom ropstvu i vapili, i njihov vapaj za pomoć zbog njihovog ropstva uzdigao se do Boga. Bog je čuo njihovo uzdisanje i setio se svog saveza sa Avramom, sa Isakom i sa Jakovom. Tako je Bog pogledao na Izraelce i zabrinuo se za njih” [Izlazak 2:23-25]. I Bog je, u svojoj dobroti, podigao Mojsija, koji će na kraju izvesti naciju iz Egipta.
Hana. U 1 Samuilovoj 1:11 čitamo o Hani, pobožnoj ženi, a ipak bez dece, koja preklinje „Svemogućeg GOSPODA” da „pogleda” na njen „jad” i da je se „seti” tako što će joj dati „sina.” A kasnije u istom poglavlju, rečeno nam je, „je se Gospod setio” [1 Sam 1:19] i učinio da je „zatrudnela” i omogućio joj da „rodi sina” kojeg je nazvala „Samuilo, govoreći: Zato što sam zamolila Gospoda za njega” [1 Sam 1:20].
Psalmi. Psalmi više puta beleže kako se Bog sećao svog naroda dok je bio u nevolji i izbavljao ga ili, u nekim slučajevima, popustio kažnjavajući svoj narod za njihove grehe.
Psalam 98:3 „Setio se svoje ljubavi i svoje vernosti Izraelu.”
Psalam 105:42 „Jer se seti svog svetog obećanja datog sluzi njegovom Avraamu.”
Psalam 106:45 „zbog njih se setio zaveta svog i iz velike ljubavi svoje popustio.”
Nije ni čudo što su ljudi često hvalili Boga — kao što je ovaj primer: „Setio nas se u našem lošem stanju, njegova ljubav je večna” Psalam 136:23.
Razbojnik na krstu koji se pokajao. Možda je najdraža slika od svih primera u Bibliji toga kako se Bog seća ljudi sa dobrotom ilustrovana je Isusovim odgovorom razbojniku na krstu. Slika je ta da Isus visi na krstu, nosi naše grehe i pati u velikim mukama.
I u toj situaciji, jedan od dvojice razbojnika koji su takođe bili razapeti pored njega, povikao je: „Isuse, seti me se kada dođeš u svoje carstvo” (Lk 23:42). Da li biste obratili pažnju na Isusov zapanjujući odgovor? „Zaista vam kažem, danas ćete biti sa mnom u raju” (Lk 23:43). Ne sutra, ne sledećeg meseca, ne za nekoliko godina od sada, već „danas” Isus je obećao ovom pokajniku da će biti sa njim „u raju.”
Zamislite kakvu je radost morao doživeti taj razbojnik koji se pokajao kada je čuo te reči! I takođe, zamislite neopisivu radost koju bi doživeo nekoliko sati kasnije kada je umro i otišao na nebo, gde ga je Isus već čekao! Braćo i sestre, ovako Bog pamti one koji od njega traže izbavljenje!
Čega se Bog ne seća.
Ako gore navedeni primeri toga da se Bog seća svog naroda nisu dovoljni, evo nečega što uznemirenim srcima donosi najneverovatniju utehu. Ovaj isti Bog koji se „seća” svog naroda obećava da se nikada neće setiti grehova svih koji mu se obrate za oproštaj tako što će prihvatiti njegovog Sina, Gospoda Isusa, kao svog Spasitelja.
U Jevrejima 10:17 zabeleženo je ovo obećanje: „Neću više pamtiti njihove grehe i dela bezakonja.” A osnova na kojoj Bog obećava da se više nikada neće sećati naših greha je ovo: Isus je „dao [sebe] za jednu žrtvu za grehe za sva vremena” (Jevrejima 10:12).
Svi naši gresi su sahranjeni pod Isusovom krvlju. Nema više straha od suda jer više nema potrebe da se plaća cena kao što Jevrejima 10:18 tako jasno kaže: „A gde je ovima oprošteno oprošteni, žrtva za greh više nije potrebna.”
To je najznačajniji izvor ohrabrenja za sve nas — posebno u vremenima kada se osećamo da nas je Bog napustio! Bog obećava da se nikada neće „sećati” naših greha na način koji će nas odvojiti od njegovog prisustva. Kakva radost! Kakva uteha!
Čega se Bog seća.
Međutim, ovu radost i utehu neće doživeti oni koji odbacuju Isusa. Pošto umiru bez oproštenja greha, ostavljeni su da se suoče sa Božjim sudom u budućnosti. U to vreme, Bog će se setiti i izneti sve njihove grehe kao osnovu za njihovu večnu kaznu u ognjenom jezeru, što je još jedan izraz za opisivanje pakla. Otkrivenje 20:11-15 daje detalje.
11 Video sam i veliki beli presto i onoga koji sedi na njemu. Pred njim su pobegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mesta. 12 I video sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom, i svici su se otvorili. A otvorio se i jedan drugi svitak — svitak života. I mrtvima je bilo suđeno prema njihovim delima na temelju onoga što je napisano u svicima. 13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome je bilo suđeno prema njegovim delima. 14 A smrt i grob bili su bačeni u ognjeno jezero. To ognjeno jezero predstavlja drugu smrt. 15 I ko se god nije našao zapisan u knjizi života, bio je bačen u ognjeno jezero.
Izjava na kraju 13og stiha, „Svakome je bilo suđeno prema njegovim delima”, uči nas važnoj istini. Gresi koje čovek učini danas neće biti zaboravljeni, već će se izneti kao osnova za kaznu u budućnosti ako umre bez oproštaja.
To znači da će se izneti svaka grešna misao, reč i postupak. Takođe, ovo uključuje neuspeh da se rade prave stvari 100% vremena! To je ogroman broj grehova koje čovek mora sam da snosi na Sudnji dan! Činjenica je da niko ne može sam da plati punu cenu za svoje grehe jer niko nije savršen. Zato će svi koji odbace Isusa na kraju platiti cenu u ognjenom jezeru za svu večnost.
Dakle, izbor je jasan.
U pokajanju i veri, čovek može da ode do Isusa Spasitelja dok je još živ, da mu se gresi isplate u potpunosti, i da se na taj način uveri da se Isus neće sećati njihovih grehova u budućnosti. I na taj način takođe mogu biti sigurni da će provesti večnost sa Isusom na nebu.
Ili neko može odbaciti Isusa sada i nositi sve svoje grehe i suočiti se sa Hristom kao Sudijom na predstojećem Sudnjem danu. Tog dana, Isus će se setiti svakog greha dok ih osuđuje na ognjeno jezero, poznato i kao pakao. I tamo će iskusiti šta zaista znači biti napušten od Boga za svu večnost.
Šta ćeš izabrati – da te se Isus kao tvoj Spasitelj po dobroti seća ili da se Isus kao Sudija seća tvojih greha?