Kako imati vredan tihi čas sa Gospodom

(English version: “How To Have A Meaningful Quiet Time With The Lord”)

Jedne večeri, govornik koji je davno posetio Sjedinjene Države je želeo da telefonira. Ušao je u telefonsku govornicu, ali je primetio da se razlikuje od onih u njegovoj zemlji. Počeo je da pada mrak, pa je imao poteškoća da pronađe broj u imeniku. Primetio je svetlo na plafonu, ali nije znao kako da ga upali. Dok je ponovo pokušavao da pronađe broj u sumraku koji bledi, prolaznik je primetio njegov problem i rekao: „Gospodine, ako želite da upalite svetlo, morate da zatvorite vrata.” Govornica je bila ispunjena svetlošću na čuđenje i zadovoljstvo posetioca kada je zatvorio vrata. Ubrzo je pronašao broj i završio poziv.

Slično tome, moramo da blokiramo svoje užurbane živote i uvučemo se u mirno mesto da bi Bog obasjao svoje svetlo u našim srcima. Ipak, mnogi hrišćani često zanemaruju ovu ključnu hrišćansku disciplinu. Nadamo se da će ovaj članak podstaći hrišćane da dosledno praktikuju ovu disciplinu tako što ćemo postaviti i odgovoriti na četiri pitanja vezano za ovu temu.

Međutim, pre nego što pogledamo pitanja, podsetimo se jedne važne istine. Tihi čas nije sredstvo da se stekne Gospodnja naklonost, već je dokaz da pokazujemo našu ljubav i zavisnost od našeg dobrog Gospoda. Ne radimo za blagodat nego po blagodati. Drugim rečima, naše pravo stajanje pred Bogom dolazi samo kroz pokajanje od greha i veru u prolivenu krv Hristovu za naše grehe. Mi smo spaseni samo blagodaću samo kroz veru i samo Hristom. Tihi čas je duhovna disciplina koja sledi spasenje, a ne uzrok spasenja. To nije sredstvo kojim stičemo naklonost Gospoda.

Hajde da nastavimo dalje sad kada smo ovo spomenuli.

1. Šta je tihi čas?

To je vreme koje osoba svaki dan prevede sama sa Bogom čitajući Bibliju [Bog govori nama] i moleći se [mi govorimo Bogu].

2. Ko bi trebalo da ima tihi čas? 

Svaki hrišćanin treba da ima mir sa Gospodom. Čitamo u 1 Korinćanima 1:9: „Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu sa svojim Sinom, Isusom Hristom, Gospodom našim.” Reč „zajedništvo” znači deliti ili imati zajedničke stvari. To govori o intimnoj vezi. Bog je stvorio ljude da budu sa njim, kao što se vidi u Postanku 1-2. Dok je Adamov greh prekinuo naš odnos sa Bogom, Bog obnavlja taj narušeni odnos kroz Hrista. I ovaj odnos se neguje kroz stalno zajedništvo, a tihi čas je jedno od sredstava kroz koje se zajedništvo može negovati i obnavljati.

3. Zašto bi trebalo da imamo tihi čas?

Razloga je mnogo. Evo nekoliko. 

1. Saznati više o Hristu. Čak i u kasnijim fazama njegovog života, Pavlova čežnja je bila „Hoću da upoznam Hrista” [Fil. 3:10]. Znanje o Hristu se povećava kako neko provodi više vremena sam proučavajući Božju reč koja otkriva sve što treba da znamo o njemu.

2. Tražiti smernicu. David je povikao: „Pokaži mi puteve svoje, Gospode, nauči me stazama svojim. Upravi me u istini svojoj i nauči me, jer si ti Bog, Spasitelj moj, i nada je moja u tebi ceo dan” [Ps 25:4-5]. Mi smo ovce kojima je potrebno stalno uputstvo Dobrog Pastira. Dok provodimo vreme sami sa njim, on nas usmerava kroz svoju reč.

3. Ojačati u veri. Hrišćanski život nije krevet posut laticama ruža. Izazovi obiluju. Podsećamo se da se „Isus često povlačio na usamljena mesta i molio se” [Lk 5:16]. Ako je naš Gospod i Učitelj odvojio vreme da bude nasamo sa Ocem, možemo li zanemariti ovu aktivnost? Tri hrišćanska neprijatelja—telo, svet i Satana, neprestano prete da izbace našu veru iz koloseka. Samo ako smo sami sa Bogom i tako ojačani u svojoj veri, možemo se boriti protiv ovih moćnih i nemilosrdnih neprijatelja!

Mogli bi se dodati i drugi razlozi. Ali ova 3 bi trebalo da budu dovoljna da nas ubede u potrebu da provedemo mirno vreme sa Gospodom kako bismo bili ojačani za naš svakodnevni hod po ovoj zemlji.

4. Kako neko može imati vredan tihi čas? 

Pošto je znanje bez poslušnosti beskorisno, pogledajmo nekoliko saveta kako da se držimo ovog posebnog duhovnog režima. Postoje tri stvari vredne našeg razmatranja.

1. Isto vreme. U najmanju ruku, vernici treba da odrede redovno vreme da provode vreme sa Gospodom svako jutro i svako veče. Ne možemo započeti dan bez pogleda na Gospoda. Hadson Tejlor, govoreći o važnosti jutarnjih pobožnosti, rekao je ovo: „Ne podešavate svoje instrumente nakon što se koncert završi, već pre!”

Da bismo ustali na vreme za jutarnje proučavanje, potrebno je da se spava u razumno vreme. Treba da se molimo i tražimo prethodne noći da nam pomogne da ustanemo ujutru da provedemo vreme sa Gospodom. I pošto se alarm oglasi ujutro, umesto da razmišljamo o ustajanju, moramo odmah ustati. Moramo biti svesni da se bitka za ustajanje obično dobija ili gubi u prvih pet sekundi. Moramo se truditi da damo prednost Gospodu.

Osim toga, treba da završimo dan sa Gospodom. On nas je proveo kroz dan. On zaslužuje da mu se zahvalimo! Zato moramo izbegavati da obavljamo noćni tihi čas u polusnu. Gospod zaslužuje našu punu pažnju!

Iako svako treba pojedinačno da izračuna koliko vremena, možemo pokušati da odvojimo najmanje 20 minuta svakog jutra i 20 minuta svake večeri, a zatim povećavamo kako vreme prolazi. Štaviše, kako vreme dozvoljava, moramo nastojati da provedemo bar nekoliko minuta u razgovoru sa Gospodom tokom dana. Osim toga, vikendom se može pokušati odvojiti više vremena za provod sa Gospodom.

2. Isto mesto. Ako je moguće, dobro je imati privatno i udobno mesto gde se može razgovarati sa Gospodom bez ometanja [npr. TV, internet, mobilni telefon, itd.]. Privatnost može biti od velike pomoći u našoj zajednici sa Gospodom. Za neke, to može biti mesto u kući ili čak u njihovom automobilu. Bez obzira na lokaciju, moramo da pronađemo mesto da to nazovemo naš „privatni orman.”

3. Isti šablon. Biblija nije knjiga nasumičnih misli. Bog je dao svoje otkrivenje na progresivan i sistematičan način. Stoga moramo razviti i slediti dosledan plan čitanja Biblije koji će nam pomoći da proučavamo čitavo Sveto pismo. Pored proučavanja Svetog pisma, potrebno je da provodimo vreme u molitvi. Molitva treba da uključuje hvaljenje, ispovedanje, zahvaljivanje i molbu Bogu.

Sada kada smo ukratko videli ova 4 pitanja, evo nekih završnih misli. 

Potrebno je oko 4 nedelje da bilo koja aktivnost postane navika. Ako nismo bili dosledni svom tihom času, zašto ne bismo počeli odmah—večeras ili sutra ujutru? Ako budemo čekali da nam bude „do toga” da praktikujemo ovu disciplinu, telo [i đavo] će se pobrinuti da osećaj neće doći.

Da, hrišćanin ponekad doživljava suvoću tokom tihog časa. Međutim, to nisu razlozi za odustajanje. U tim vremenima treba da ostanemo još bliže Gospodu! Mnogi [uključujući pastore] su posvedočili da se njihovo vreme provedeno u tihom času smanjilo [ako ne i potpuno prestalo] pre nego što su upali u greh.

Moramo da ispitamo svoje živote i postavimo ozbiljno pitanje: Ako se borimo sa grehom ili ne doživljavamo mnogo duhovnog rasta ili radosti u svom hrišćanskom životu, da li je to zbog nedostatka doslednog tihog časa sa Gospodom? Ako je tako, pokajmo se za ovaj greh i odmah ispravimo to.

Rani afrički preobraćenici u hrišćanstvo bili su ozbiljni i redovni u privatnim biblijskim istraživanjima. Svaki je navodno imao posebno mesto u šikari gde bi izlio svoje srce Bogu. Vremenom su staze do ovih mesta postale pohabane. Kao rezultat toga, ako je jedan od ovih vernika počeo da zanemaruje molitvu, to je ubrzo postalo očigledno ostalima. Oni bi ljubazno podsetili nemarnog: „Brate, na tvom putu trava raste.”

Hajde da preispitamo svoje živote: Da li je trava izrasla na našim stazama? Ako jeste, nije kasno. Pokajmo se i zamolimo Gospoda da nam pomogne da se vratimo na pravi put kroz silu Duha Svetoga. On će čuti naš iskreni vapaj. On će nam pomoći da se vratimo na pravi put i uživamo u našem druženju s njim.

I na kraju, podsetimo se, tihi čas je privilegija i radost iskupljenog srca—srca koje je već stupilo u zajedništvo sa Gospodom Isusom Hristom. Hajde da iskusimo ovo druženje sve dane našeg preostalog zemaljskog života!