Blaženstva—8. Deo—Blaženi su mirotvorci

(English version: “Blessed Are The Peacemakers”)

Ovaj članak je 8. u nizu članova o blaženstvima—odeljak koji se proteže od Mateja 5:3-12. U ovom odeljku Gospod Isus opisuje 8 stavova koji bi trebalo da budu prisutni u životu svakoga ko tvrdi da je njegov sledbenik. U ovom članku ćemo se osvrnuti na sedmi stav—biti mirotvorac kao što je opisano u Mateju 5:9, „Blaženi mirotvorci, jer će se nazvati decom Božijom.”

*******************

Čini se da je mir u svetu ispunjenom tolikim delima nasilja i ratova tako neuhvatljiva stvar. Nacije međusobno ratuju; zajednice su u ratu jedna sa drugom; crkve međusobno ratuju; supružnici su u ratu, a roditelji i deca su u ratu. Rat, rat i još rata!

Ipak, usred ovog haosa, Isus šalje svoju decu na ovaj svet kao mirotvorce. Ne samo kao one koji vole mir, žele mir, već one koji su mirotvorci! Oni koji imaju sredstva da uspostave mir—pravi mir između Boga i ljudi i mir među ljudima.

Termin „mirotvorac” je kombinacija 2 reči—mir i stvaralac. Reč „mir” se odnosi na više od odsustva sukoba. U sebi nosi osećaj dobrote, blagostanja i osećaj da je Bog blagoslovio. A reč „tvorac” ima veze sa idejom stvaranja ili proizvodnje nečega—u ovom kontekstu—mira. Dakle, zajedno, izraz „mirotvorac” ima koncept hrišćana koji rade na donošenju mira.

Ne mir po svaku cenu.

Težnja da budemo mirotvorac ne znači da treba da donesemo mir po svaku cenu—posebno ako je to na račun poslušnosti Božjoj reči. Prethodno blaženstvo poziva na čistotu srca—srce koje postavlja Boga u centar, srce koje teži da oponaša Boga. Takođe, pošto Bog ne donosi mir na račun čistote, moramo se truditi da činimo isto. Ne možemo i ne smemo težiti miru po cenu čistote. Čistota uvek nadmašuje mir!

Štaviše, biti mirotvorac ne znači da nikada neće biti sukoba u našim životima ili da ćemo se svideti svima. A ni to ne znači da možemo prekriti probleme. Međutim, iako stvari mogu izgledati komplikovane, mi smo i dalje poslani u ovaj nesavršeni svet da delujemo kao Božji agenti da donesemo mir.

Isus kaže da će ti ljudi, mirotvorci, biti oni koji će biti nazvani „decom Božijom.” Naravno, Isus ne kaže da time što smo mirotvorci postajemo deca Božja. Da je to slučaj, niko ne bi mogao da postane dete Božije, jer svi mi s vremena na vreme ne uspemo, živeći po Božjim zapovestima.

Blaženstva ne opisuju šta treba da uradimo da bismo postali Božija deca. Oni opisuju obrazac i potragu za onima koji su već Božija deca. Vidite, mi postajemo deca Božija verom u Isusa. Jovan 1:12 kaže: „Ali svima koji su ga primili [tj. Isusa], onima koji su verovali u njegovo ime, dao je pravo da postanu deca Božija.” Postati dete Božije uključuje veru samo u Isusa. Međutim, ispunjavanje poziva kao mirotvorca dokazuje da je vera u Isusa iskrena. Da je neko zaista dete Božije. To je „blaženi” koji prima Božije odobravanje i njegovu naklonost.

Pitanje koje onda prirodno sledi je sledeće: koje su onda karakteristike mirotvorca koje dokazuju da je nečija vera iskrena? Mogu da se setim 8.

8 Karakteristike mirotvorca.

Karakteristika #1. Mirotvorci imaju mir sa Bogom. 

Osnova svakog mira je biti u miru sa Bogom. A jedini put za mir sa ovim svetim Bogom je preko njegovog Sina, Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Rimljanima 5:1 to jasno objašnjava: „Stoga, pošto smo opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.” Isusova krv je ta koja može oprati sve naše grehe. Pošto je Isus jedini put kojim možemo doći do odnosa sa svetim Bogom, odatle se mora početi.

Karakteristika #2. Mirotvorci doživljavaju mir koji im Isus nudi. 

U noći svoje izdaje, Isus je rekao svojim učenicima u Jovanu 14:27 ove reči: „Mir vam ostavljam; mir moj dajem vam. Ne dajem vam kao što svet daje. Neka vam se srca ne uznemiravaju i ne bojte se.” Usred očaja, Isus je ponudio mir svojim učenicima. I nama se nudi isti mir. Bez obzira kroz šta prolazimo u životu, sve dok držimo oči uprte u Isusa, i mi možemo iskusiti taj mir koji Isus nudi.

Karakteristika #3. Mirotvorci verno govore drugima koji nisu u miru sa Bogom da im je mir dostupan.

Mirotvorci žele da i drugi imaju isti mir koji oni imaju kroz Hrista—mir koji dolazi od toga što su njihovi gresi oprani kroz Isusovu krv. Dakle, oni sa njima dele Isusovo jevanđelje. Uzimaju k srcu Isaiju 52:7: „Kako su lepe na planinama noge onih koji donose dobre vesti, koji objavljuju mir, koji objavljuju spasenje.” Oni nastoje da primene Pavlove reči iz 2 Korinćanima 5:20 u praksi kada naiđu na one koji su daleko od Isusa: „Mi smo dakle Hristovi poslanici, kao da Bog preko nas poziva. Molimo vas u Hristovo ime: Pomirite se sa Bogom.”

Karakteristika #4. Mirotvorci teže ka tome da imaju mir sa svim ljudima. 

Biblija stalno poziva sve hrišćane, koji su takođe opisani kao mirotvorci, da teže miru sa drugima. Isus nam zapoveda u Mateju 5:23-24: „Zato, ako prinesete svoj dar na oltar i tamo se setite da vaš brat ili sestra ima nešto protiv vas, ostavite svoj dar tamo ispred oltara. Prvo idite i pomirite se sa njima; onda dođite i prinesite svoj dar.” Pavle nam kaže u Rimljanima 14:19: „Potrudimo se, dakle, da činimo ono što vodi miru i međusobnom izgrađivanju.” Pisac poslanice Jevrejima podstiče nas da „Uložimo sve napore da živimo u miru sa svima.” Na osnovu ovih stihova jasno je da težnja za mirom nije opcija.

Karakteristika #5. Mirotvorci teže miru iako znaju da neće uvek imati mirne odnose.

Suočimo se sa istinom. Čak ni Isus, savršeni Mirotvorac, nije imao mirne odnose sa svima. Nisu ni apostoli! A tako je i sa nama. Vidite, vernost jevanđelju često dovodi do sukoba. Sam Isus je rekao da „nije došao da donese mir, nego mač” i da će „neprijatelji čoveku biti ukućani” [Matej 10:34-36].

Zato je Apostol Pavle mudro napisao u Rimljanima 12:18, „Trudite se da, ako je moguće, živite u miru sa svima.” Sa naše strane, moramo da težimo miru sa svima iako ćemo naleteti na ljude koji stalno traže borbu jer nisu miroljubivi.

Karakteristika #6. Mirotvorci uvek teže ka tome da donesu mir među ljudima. 

Drugim rečima, hrišćani moraju dovoljno brinuti da se uključe gde je to moguće kako bi uspostavili mir među ljudima. Da, postoji značajan rizik kada ohrabrujemo ljude da budu u miru jedni s drugima. Mogli bismo biti pogrešno shvaćeni, oklevetani, pa čak i izgubiti prijateljstva. Ali kao mirotvorci, uvek moramo težiti da vidimo mir među ljudima. Apostol Pavle je bio takav čovek.

Jedan primer je u Filipljanima 4:2, gde je nastojao da uspostavi mir između dve žene: „Zaklinjem se kod Evodije i preklinjem Sintihe da budu istog mišljenja u Gospodu.” Drugi primer su njegovi napori da uspostavi mir između Filemona i njegovog roba, Onisima. Pre nego što je postao vernik, Onisim je pobegao od Filemona [najverovatnije nakon što ga je pokrao]. Zato je Pavle, u svojim mirotvornim naporima, ponudio da plati sve što je Onisim mogao da duguje Filemonu, „Dakle, ako me smatrate partnerom, poželi mu dobrodošlicu kao što bi dočekao mene. Ako ti je učinio nešto loše ili ti nešto duguje, naplati meni” [Filem 1:17-18]. Do te mere je bio spreman da ide u svojim naporima da uspostavi mir među ljudima!

Karakteristika #7. Mirotvorci su spremni da plate cenu promovisanja mira. 

Mir ima svoju cenu. Oca je koštalo njegovog Sina da nas pomiri sa sobom da više ne možemo da budemo u ratu sa Bogom. Sina je koštalo života da kupi taj mir za nas. To je koštalo rane apostole koji su svetu doneli dobru vest o miru [u nekim slučajevima čak i života].

Slično tome, biće trenutaka kada će nas to nešto koštati dok se trudimo da promovišemo mir. Zato Isus, u sledećem blaženstvu [Matej 5:10-12], govori o patnji koja će nastati kada budemo živeli po blaženstvima. Koliko god mi tiho rekli, istina boli, a ponosni ljudi ne vole da čuju da greše. Možemo dobiti ovaj negativan odgovor ne samo od nevernika. Čak i oni koji se izjašnjavaju kao vernici mogu da napadnu u kući, crkvi ili čak na radnom mestu. Međutim, još uvek ne možemo da se udaljimo od promovisanja mira iz straha da ćemo platiti cenu. Bog nam zapoveda da promovišemo mir, i mi se moramo pokoravati.

Karakteristika #8. Mirotvorci neće biti uzrok gubitka mira u odnosima.

Iako smo pozvani da budemo mirotvorci, često se ponašamo na način na koji bismo mogli biti opisani kao oni koji uništavaju mir! Našim stavovima, rečima i delima nedostaje odsustvo težnje za mirom. Umesto toga, oni su pokazatelj da insistiramo na našim načinima. Želimo da se uvek dokaže da smo u pravu. Ne daj Bože ako neko ukaže na naše greške. Treba platiti pakao. To se vidi u bračnim odnosima, roditeljskim odnosima, odnosima sa drugim vernicima, pa čak i ljudima na našim radnim mestima. Toliko lupetanja ustima. Toliko ljutnje—čak i iz tako malih razloga. Čini se da nas redovno karakteriše nedostatak strpljenja i nedostatak duha koji oprašta.

Tamo gde vlada ponos, nema ničeg osim gubitka mira. Ne možemo biti mirotvorci ako živimo kao oni koji uništavaju mir! Zato nas Jakov mudro poučava da težimo božanskoj mudrosti: „Jer gde imate zavisti i sebične ambicije, tamo nalazite nered i svako zlo. Ali mudrost koja dolazi sa neba je pre svega čista; zatim miroljubiva, obzirna, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, nepristrasna i iskrena. Mirotvorci koji seju u miru žanju žetvu pravednosti” [Jak 3:16-18].

Živeti ovo blaženstvo.

Kako živimo svoj poziv kao mirotvorci? Samo stalnim oslanjanjem na Svetog Duha. Ne možemo sami da vodimo ovaj stil života. Zato Isus ne samo da je proživeo ovo blaženstvo do savršenstva u naše ime, već nam je dao i Svetog Duha da nam pomogne da ovo proživimo. Galatima 5:22 kaže: „Ali plod Duha je ljubav, radost, mir…” To je sila Svetog Duha koji deluje u nama koja nam može omogućiti da budemo mirotvorci. I Sveti Duh deluje kroz Sveto pismo, kroz molitvu, kroz zajedništvo i kroz životne okolnosti [uglavnom iskušenja] da proizvede ovaj stav u nama.

Zato moramo biti sigurni da Sveti Duh živi u nama. I jedini način na koji možemo da ga nateramo da živi u nama je da se uzdamo samo u Hrista za oproštenje grehova. Drugim rečima, osnovna potreba je da budemo u miru sa Bogom [vidi karakteristiku #1]. Tada, i samo tada, Sveti Duh može proizvesti ovaj divni kvalitet mira u našim životima i kroz njih.

Biblija nas neprestano poziva da budemo ponizni, da praštamo i budemo strpljivi, da ne insistiramo da bude po našem. Moramo biti spremni da previdimo uvrede i odbacivanja i promovišemo mir onoliko koliko je to u našoj moći—baš kao što je to učinio Isus! Moramo se „oblačiti u saosećanje, dobrotu, poniznost, blagost i strpljenje”. Moramo da „podnesemo jedni druge i oprostimo jedni drugima.” Moramo „oprostiti kao što je Gospod oprostio.” Moramo uvek da se „obučemo u ljubav” i „pustimo da mir Hristova vlada u [našim] srcima, jer smo kao članovi jednog tela [mi] pozvani na mir.” I konačno, uvek moramo biti „zahvalni” [Kol 3:12-17]!

Kada budemo vodili ovakav način života, mi ćemo zaista, njegovom milošću i snagom Svetog Duha koja omogućava, živeti svoj poziv mirotvoraca!

Zaista su blagosloveni mirotvorci jer će oni biti nazvani decom Božijom!