Preobraženi život – 1. Deo Prinošenje naših tela Hristu

(English version: “The Transformed Life – Offering Our Bodies to Christ”)

Ako želite da budete sličniji Isusu Hristu u svom svakodnevnom životu, pozivam vas na putovanje kroz Rimljanima 12. Ovo poglavlje je jedno od najvažnijih poglavlja u Bibliji jer govori o tome kako bi život koji je preobrazio Hrist trebao izgledati.

Dakle, s tim rečeno, evo članka broj 1 pod nazivom „Prinošenje naših tela Hristu” zasnovanog na Rimljanima 12:1 u seriji pod nazivom „Preobraženi život.”

(Napomena: Moglo bi se čak razmisliti o pamćenju, meditaciji i molitvi kroz određene stihove ovog poglavlja na koje se svaki članak osvrće dok idemo na ovo putovanje transformacije)

***********

„Hoćete li mi, molim vas, reći ukratko,” rekla je hrišćanka jednom svešteniku, „šta je vaša ideja posvećenja?” Pružajući prazan list papira, pastor je odgovorio: „To je da potpišete svoje ime na dnu ovog praznog lista i neka ga Bog ispuni kako hoće.” To je, u suštini, posvećenje! Predajući mu svoje živote bez pitanja! Biti potpuno posvećen Bogu i njegovim namerama u svakom trenutku! Život bezuslovne predaje!

U vremenima Starog zaveta, Bog je zapovedio svom narodu da prinosi životinjske žrtve u propisano vreme. Međutim, nakon što je Isus jednom zauvek prineo žrtvu na krstu, Bog više ne zahteva žrtvovanje životinja u određeno vreme, već zahteva od svog naroda da nastavi da prinosi svoja tela i um – ne samo u određeno vreme – već u svakom trenutku – kao žive žrtve. To je poenta Rimljanima 12:1-2.

Rimljanima 12:1-2 „Zato vas, braćo i sestre, pozivam, s obzirom na milost Božiju, da prinesete svoja tela na žrtvu živu, svetu i Bogu ugodnu – ovo je vaše pravo i ispravno obožavanje. Ne prilagođavajte se obrascu ovog sveta, nego se preobrazite obnovom svog uma. Tada ćete moći da testirate i odobrite šta je Božja volja — njegova dobra, ugodna i savršena volja.”

Pozvani smo na potpuno posvećenje, potpuno predanje Bogu tako što ćemo biti živa žrtva, 24/7! A ovo se postiže radeći 2 stvari:

(1) Prinoseći svoja tela Bogu (st. 1)

(2) Prinoseći svoj um Bogu (st. 2)

Pogledaćemo samo prvu u ovom članku —Prinošenje naših tela Bogu na osnovu Rimljanima 12:1.

Pre svega, primetite šta Pavle koristi kao motiv kada nas poziva da prinesemo svoja tela kao živu žrtvu u prvom delu 1. stiha: „Zato vas molim, braćo i sestre, s obzirom na milost Božiju.” Božija milost — to je motiv!

„Stoga” se odnosi na prethodnih 11 poglavlja u kojima je Pavle istakao naše grešno stanje, sud pred nama i kako je Bog, kroz Hrista u svom „milosrđu”, obezbedio spasenje. I ne samo to, već je Pavle opisao i Božju milost što nas je usvojio u svoju porodicu i dao nam Svetog Duha, koji nas obezbeđuje za buduću proslavu. Ogromni blagoslovi kao rezultat Božije milosti!

Evo gde se biblijsko hrišćanstvo razlikuje od drugih religija. Religije sveta nastoje da udovolje svojim bogovima da bi stekle milost. Mi, naprotiv, težimo da ugodimo Bogu jer smo pomilovani. Drugim rečima, oni rade za milost; mi radimo iz milosti!

Žrtva na krstu koja je već primenjena na naša srca Božjom milošću izaziva u nama želju da živimo životom koji je ugodan Bogu. Zato Pavle koristi milost kao motivaciju dok podstiče vernike — primetite da on ne zapoveda — ali kaže: „Pozivam vas, braćo i sestre.” Reč „nagon” znači prići uz bodrenje ili ohrabrivanje. On podstiče vernike — i muškarce („braću”) i žene („sestre”) jer se to odnosi na sve: „da prinesu svoja tela na žrtvu živu, svetu i Bogu ugodnu.”

Nasuprot ideji da je telo zlo i da je samo duh dobar, Biblija jasno kaže da se telo može koristiti za dobro ili za zlo. Ako nikada ne možemo da koristimo telo za dobro, ovaj poziv da svoja tela prinesemo na živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu, bio bi besmislena zapovest!

Dakle, poziv je jasan. Svaki deo našeg tela: oči, uši, jezik, ruke, stopala treba neprestano prinositi Bogu. To je ono što znači reč „živa žrtva”. Dokle god smo živi, treba da mu prinesemo svoja tela na sveti način. Samo takva žrtva je Bogu mila!

Čak ni u Starom zavetu, Bogu nije bilo drago kada su ljudi donosili neispravne životinje na žrtvu, kao što se vidi u Malahiji 1:8, „”Kada prinosite slepe životinje na žrtvu, nije li to pogrešno? Kada žrtvujete hrome ili bolesne životinje, da li to nije pogrešno? Pokušajte da ih ponudite svom guverneru! Da li bi on bio zadovoljan vama? Da li bi vas prihvatio?” kaže Gospod Svemogući.” Da je to bio slučaj u Starom zavetu, da li bi Bog snizio svoja merila pod Novim zavetom, posebno nakon što je njegov Sin došao da se preda na krstu? Apsolutno ne! Zato Pavle kaže da moramo da ponudimo svoja tela na način koji je „Bogu ugodan”.

„Ovo je”, kaže Pavle, „vaše pravo i ispravno obožavanje.” Ono što Pavle kaže je jednostavno: U svetlu Božje milosti, prinošenje naših tela je logičan ili pravi i ispravan način da mu odgovorimo u obožavanju. Dakle, prema Pavlu, bogosluženje nije ograničeno samo na nekoliko sati u nedelju ujutro. Umesto toga, nudi mu svaki deo našeg tela 24/7! Eto šta je pravo obožavanje!

To znači da gde god da se nalazimo, poziv je da svaki deo našeg tela prinesemo Bogu u pokornosti. Na primer, radno mesto gde se provodi mnogo vremena postaje mesto za bogosluženje. Kako to? Efešanima 6:7-8 kaže: „Služite svim srcem, kao da služite Gospodu, a ne ljudima jer znate da će Gospod nagraditi svakoga za ono dobro što učini.” Kada shvatimo da je naš glavni gazda Isus Hrist, trudićemo se da damo sve od sebe i da ne budemo pogođeni kada nas ljudske gazde ne prepoznaju! Hrist će nas prikladno nagraditi—kada stojimo pred njim. Treba da znamo da on uvek bdi i da uvek treba da težimo da mu ponudimo najbolje. To je naše obožavanje njega na radnom mestu!

1 Korinćanima 10:31 jasno pokazuje da je ceo život čin obožavanja kroz ove poznate reči: „Dakle, jedete li ili pijete ili šta god radite, sve to činite na slavu Božju.” To znači da svaki član našeg fizičkog tela treba da funkcioniše na način koji je ugodan Bogu u svakom trenutku. Ne možemo upuštati članove našeg tela u grešna zadovoljstva i, u isto vreme, pretpostaviti da je Bog zadovoljan našim obožavanjem.

Drugim rečima, ne možemo tvrditi da pružamo istinito i ispravno obožavanje ako:

• Koristimo oči da vidimo stvari koje su grešne [bilo da se radi o fizičkim ili materijalnim stvarima]
• Koristimo naše jezike za ogovaranje, laganje, sarkastičan ili potpuno uvredljiv govor
• Koristimo uši da slušamo grešni govor [npr. tračevi]
• Koristite naše ruke da:
• Zaradimo novac na grešne načine
• Povredimo druge fizički
• Povredimo druge pisanim rečima [e-pošta, društveni mediji uključeni]
• Budemo umešani u seksualne grehe
• Nogama idemo na mesta koja su zabranjena
• Koristimo stomak da se prepustimo proždrljivosti
• Koristimo svoj um za zle misli

Obožavanje kada dolazi od oskvrnjenih tela je neprihvatljivo obožavanje. Sećate se Malahije 1:8? Obožavanje koje je ugodno Bogu je obožavanje koje dolazi od svetih tela. Svaki deo našeg tela je da poštujemo Boga i blagosiljamo druge. Opasnost je u tome što često mislimo da ako koristimo većinu delova našeg tela za svetost, u redu je ako se jedan deo tela tu i tamo prepusti grehu. Neka vrsta razmišljanja: “Na kraju krajeva, to je samo moj jezik, ili su to samo moje oči i to takođe samo nekoliko minuta.” Takvo razmišljanje je veoma glupo, zapovest je da prinesemo celo telo – a ne samo nekoliko delova – u svakom trenutku kao živu žrtvu!

Da, prinošenje sebe u potpunosti Bogu u svakom trenutku ima cenu — reč „žrtva” podrazumeva cenu! Dakle, hajde da sebi postavimo neka ozbiljna pitanja: Šta je naš tipičan odgovor kada postoji cena da se posluša Božja reč? Da li idemo napred ili se povlačimo nazad? A ako težimo da se povučemo, treba da razmotrimo sledeća pitanja: (a) Da li je ispravno da se uzdržimo od toga da mu se u potpunosti predamo zbog cene koju ćemo možda morati da platimo u svetlu cene koju je Isus platio za naše grehe? (b) Zar ne bi trebalo da nas njegov požrtvovani čin motiviše da damo sve od sebe za njega?

Hajde da stalno razmišljamo o ovim rečima iz 2 Korinćanima 5:15: „I umrije za sve, da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za Onoga koji je za njih umro i vaskrsao. Kao oni koje je krv Hristova kupila, jedino dolikuje da živimo za Onoga koji nas je kupio dajući celog sebe na tom krstu.” Mi smo njegovi a ne svoji. Mi smo okusili njegovu milost. I njegova milost treba da nas svakodnevno motiviše da budemo žive žrtve, svete i Bogu ugodne. Kada se osećamo nemoćni u savladavanju iskušenja, razmislimo o njegovim milostima koje izviru sa krsta. To će nam pomoći da kažemo „Ne” iskušenju i kažemo „Da” pozivu da budemo živa žrtva prinoseći svoja tela i umove.

Jedan pastor je dao najupečatljiviju ilustraciju potrebe da damo „sve”, bez ikakvog zadržavanja. Rekao je,

„Pretpostavimo da imate hiljadu jutara zemlje, pa vam je neko prišao i ponudio da vam kupi gazdinstvo. Pristajete da prodate zemlju, osim jednog jutra u samom centru, sa odredbama za pravo prolaza. Da li znate” nastavio je, „da bi vam zakon dozvolio pristup tom jednom usamljenom mestu usred tih hiljadu hektara? Mogli biste da izgradite put preko ostatka te farme da biste došli do te male parcele.

Tako je i sa hrišćaninom koji se predaje Bogu manje od sto posto. Možete biti sigurni da će đavo ući u život te osobe kako bi stigao do nepredanog dela i, kao rezultat toga, njegovo svedočenje i služenje će biti narušeni i imati malo uticaja na druge.”

Zatim je rekao,

Hrišćanine, da li Gospod ima tvoje telo? Da li ste mu ga ikada, sasvim određenim činom volje, predstavili na Njegovu kontrolu, Njegovu upotrebu i Njegovu slavu? Ako ne, zašto to ne uradite odmah? Samo reci: „Gospode, već sam Ti dao svoje srce, ali sada, evo mog tela! Pomozi mi da ga održavam čistim, čistim i neokaljanim. Koristi me za svoju slavu na bilo koji način koji smatraš prikladnim. Tu sam da mi zapovedate!”

Nikad nije kasno. Može se čak početi sada. Nema večnog rizika, samo večni blagoslov kada se potpuno predamo Bogu! Potpišimo taj prazan papir i dajmo ga Bogu. Neka ga napuni kako mu odgovara! To je pravo posvećenje. To je život bezuslovnog predanja Onome koji je, u svojoj milosti, učinio toliko za nas!