Transformisani život – 4. Deo 3 Karakteristike iskrene ljubavi

(English version: “3 Characteristics of Sincere Love”)

Značenje imena datog Ubuntu-u, Linuk operativnom sistemu otvorenog koda, je fascinantno.

Antropolog je predložio jednu igru afričkoj plemenskoj deci. Stavio je korpu sa slatkišima i bombonama blizu drveta. Takođe ih je naterao da stoje 100 metara dalje. Štaviše, najavio je da će onaj ko prvi stigne dobiti sve slatkiše u korpu.

Kada je rekao priprema, pozor, sad, znate li šta su ova mala deca uradila? Svi su se držali za ruke i zajedno potrčali ka drvetu, podelili slatkiše, pojeli i uživali. Kada ih je antropolog pitao zašto su to uradili, oni su odgovorili ovako: „Ubuntu”, što je značilo: „Kako neko može biti srećan kada su svi ostali tužni?” Ubuntu na njihovom jeziku znači: “Ja sam zato što mi jesmo!”

To je ljubav — ne prema sebi, već prema drugima. I biblija više puta naglašava ovu vrstu ljubavi. Tema ljubavi je toliko važna da je čak i u noći pre svoje smrti u govoru u gornjoj sobi, naš Gospod naglasio da volimo jedni druge u Jovanu 13:34-35, „Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom.” Isusova ljubav prema nama bila je iskrena. Bila je to ljubav bez maske! I na isti način treba da volimo druge vernike! Takođe, ljubav prema drugima je dokaz da smo mi zaista Isusovi učenici!

Isus je bio veoma konkretan da našim životima treba da dominira ljubav jedni prema drugima — posebno prema suvernicima (Jovan 15:12,17). I ovo je ono o čemu apostol Pavle govori u Rimljanima 12:9-10 u ovoj stalnoj temi življenja preobraženih života kao rezultat spasavanja kroz Božiju milost (Rimljanima 12:1-2).

Odmah nakon što govori o duhovnim darovima u stihovima 3-8, Pavle prelazi na temu ljubavi. Mislim da ovo ima smisla. Sveti Duh daje duhovne darove da bi koristili drugima sa stavom ljubavi. Na drugom mestu, Pavle kaže da ako nema ljubavi, ni najbolji duhovni darovi nemaju nikakvu vrednost u Božjim očima (1 Kor 13:1-3).

Obratite pažnju na to kako Pavle počinje stih 9. On kaže: „Ljubav mora biti iskrena.” Reč „iskren” dolazi od reči koja znači „bez maske”. To je bila reč koja se koristila za opisivanje scenskih glumaca koji su nosili različite maske kako bi izrazili emocije te osobe. Kada bi glumac ispoljavao srećne emocije, nosio bi nasmejanu masku; tužna osećanja bi zahtevala tužnu masku, u skladu sa ulogom. Glumac ne bi osetio emocije koje je maska signalizirala. On je spolja igrao ulogu.

Međutim, u slučaju naše ljubavi jedni prema drugima, kaže Pavle, ne možemo tek tako staviti spoljašnju masku ljubavi. Naša ljubav mora biti iskrena od srca! Vidite, ljubav i licemerje ne mogu ići ruku pod ruku. To su dve krajnosti. Poput Jude, koji je poljubio Isusa sa lažnom ljubavlju, oni koji se izjašnjavaju kao hrišćani često čine isto. Evo naglašenih reči jednog pisca:

Teško je opisati koliko su skoro svi ljudi genijalni u falsifikovanju ljubavi koju zapravo ne poseduju. Oni varaju ne samo druge, već i sebe, dok sebe ubeđuju da imaju istinsku ljubav prema onima koje ne samo da zanemaruju, već i u stvari odbacuju.

Fariseji su bili stručnjaci u nošenju maski kako bi pokazali svetu da su pobožni. Međutim, u stvarnosti su bili zli u srcu. Nije ni čudo što ih je Isus često nazivao licemerima i odbacivao njihovu religiju. On poziva na ljubav iz srca ili, kako Pavle poziva, “Ljubav bez maske!”

Pavle zatim kaže da ova iskrena ljubav treba da bude obeležena sa 3 karakteristike.

Karakteristika # 1. Iskrena ljubav mora biti okarakterisana: Svetošću

Nakon što nam je zapovedio da volimo ono što je dobro, Pavle kaže u drugom delu Rimljanima 12:9: „Mrzite ono što je zlo”. Čini se pomalo čudnim da smo istovremeno pozvani i na ljubav i na mržnju. Međutim, upravo to je biblijsko učenje o ljubavi. U svojoj ljubavi treba da budemo razboriti — što ukazuje da ljubav nije samo sentimentalno osećanje. Treba ga vežbati sa pronicljivošću. Isti Bog koji je ljubav mrzi i ono što je zlo. I mi treba da idemo istim putem.

Stari metodistički jahači su opisani kao ljudi koji mrze ništa osim greha. Ozbiljno su shvatili opomene psalmiste: „Koji ljube Gospoda neka mrze zlo” [Psa 97:10] i proroka Amosa koji je podsticao svoje slušaoce da „mrze zlo, ljube dobro” (Amos 5:15).

Reč „mržnja” koju je Pavle ovde upotrebio je moćna. Pojavljuje se samo jednom u Novom zavetu, a prema jednom grčkom leksikonu, ima tu ideju „odvratiti se sa gnušanjem, prezirati se”. Znači ne voleti nekoga jako. Treba da mrzimo ono što Biblija naziva zlom. Nismo pozvani samo da izbegavamo zlo, već mrzimo, mrzimo i mrzimo zlo! Ako ne možemo da mrzimo ono što je zlo, ne možemo da volimo ono što je dobro.

Štaviše, ta mržnja treba da nas natera da i sami bežimo od nje i da se, u ljubavi, zamolimo naše suvernike da to ne rade ako ih vidimo da to praktikuju. Ne možemo reći da iskreno volimo druge hrišćane, a da ne mrzimo ono što će ih povrediti. Iskrena ljubav će nastojati da ih zaštiti. U ljubavi ćemo ih upozoriti na opasnosti greha i podstaći ih da se okrenu od njega — čak i ako nas davanje tog upozorenja može koštati!

Pavle se ne zaustavlja samo kod toga da nam govori da mrzimo zlo, već nam takođe govori da težimo nečemu pozitivnom, „da se držimo onoga što je dobro”. Reč “prianjati” ima ideju da se zalepi ili zavari za nešto. Treba da budemo zalepljeni za ono što je dobro, kao što je opisano u Bibliji [Fil 4:8], a ne po našoj definiciji. U praktičnom smislu, iskrena ljubav će nas navesti da se držimo onoga što je dobro u našim životima i podstaći druge vernike da se drže dobrog. Isti Bog koji voli pravdu mrzi i ono što je zlo. A pošto smo pozvani da u svojoj ljubavi prema drugima oponašamo Božju ljubav, i mi treba da mrzimo ono što Bog mrzi i da volimo ono što Bog voli. Dakle, treba da težimo ovome u našim srcima i životima i ohrabrujemo druge vernike da učine isto.

Dakle, prva karakteristika iskrene ljubavi je da je sveta ljubav. Pavle zatim nastavlja da daje drugu karakteristiku iskrene ljubavi.

Karakteristika # 2. Iskrenu ljubav mora karakterisati: Porodična naklonost

Rimljanima 12:10 glasi: „Budite odani jedni drugima u ljubavi.” Reč “odan” opisuje ljubav prema rođacima i ljubav između prijatelja. Međusobna nežna ljubav porodičnog tipa. Crkva je porodica i nije ni čudo što pokazujemo ljubav koju bismo imali prema ljudima koji su naša krv i meso. „Krv je gušća od vode” je izjava koja se često govori kada je u pitanju ljubav između članova porodice koji zanemaruju svoje mane.

Na isti način, mi smo u porodici Božijoj zbog prolivene krvi Hristove bez obzira na naše poreklo. Mi smo ujedinjeni u njemu i sada smo deo Božje porodice. Mi se zovemo „domaćinstvo Božije” (1 Tim 3:15). Dakle, moramo pokazati porodičnu naklonost jedni prema drugima. To je druga karakteristika iskrene ljubavi.

Karakteristika # 3. Iskrenu ljubav mora karakterisati: Poniznost

Poslednji deo Rimljanima 12:10 glasi: „Poštujte jedni druge iznad sebe.” Kada smo u ljubavi odani jedni drugima, prirodno bismo nastojali da poštujemo druge iznad sebe. Umesto da tražimo čast za sebe, pozvani smo da unapređujemo druge. Nemojte stajati u redu da biste stekli ličnu čast – već stanite u red da biste promovisali čast drugih. To je poziv – ljubav da nastane iz duha poniznosti.

Na drugom mestu u bibliji Pavle kaže istu stvar: „Ne činite ništa iz sebične ambicije ili isprazne uobraženosti. Radije, u poniznosti cenite druge iznad sebe, ne gledajući na svoje interese, nego svako od vas na interese drugih” [Fil 2:3-4]. Zašto to činiti? Zato što je to upravo ono što je Isus uradio [5-8]! I mi treba da ga oponašamo u našim svakodnevnim postupcima!

Čak i u najmanjim stvarima, pozvani smo da potrebe drugih stavimo na prvo mesto. Moramo biti zadovoljni što uzdižemo druge i biti zadovoljni što ostajemo beznačajni. Tako izgleda iskrena ljubav iz skromnog srca! Uvek spreman da zauzme zadnje sedište! Zamislite da muževi i žene, roditelji i deca i članovi crkve nastoje da unaprede druge jer njihova ljubav prema drugoj osobi potiče iz duha poniznosti! A zamislite koliko bi se još Hristos proslavio da je naša ljubav obeležena smirenjem!

Završne misli.

Dakle, tu smo — iskrenu ljubav treba da karakteriše svetost, porodična naklonost i poniznost. Ovo nisu samo predlozi. Umesto toga, to su komande koje treba shvatiti veoma ozbiljno. Nedostatak ljubavi ima ozbiljne posledice, kao što ukazuje Jovan, koji se često naziva apostolom ljubavi, u 1 Jovanovoj 2:9-11, „Svako ko tvrdi da je u svetlosti, a mrzi brata ili sestru, još uvek je u tami. Ko voli svog brata i sestru živi u svetlosti, i nema ničega u njima da se spotakne. Ali ko mrzi brata ili sestru, u tami je i hoda u tami. Ne znaju kuda idu, jer ih je tama zaslepila.” Jovan izjednačava ljubav jedni prema drugima kao dokaz istinskog spasenja. (Takođe videti 1 Jovanova 3:10 i 1 Jovanova 3:16-18).

Kako onda da održavamo život iskrene ljubavi? Evo 4 predloga.

1.  RAZMIŠLJANJE. Moramo da nastavimo da razmišljamo o krstu i milosti koju smo primili uprkos našim mnogim gresima (Rim 12:1).

2.  ZAVISNOST. Moramo da bez prestanka zavisimo od Svetog Duha, koji jedini može da nas promeni da bi voleli druge (Rim 12:2).

 3.  MEDITACIJA. Moramo da nastavimo da meditiramo na tekstovima kao što je 1 Korinćanima 13:4-7, koji nas podseća na karakteristike biblijske ljubavi i poverenja u Svetog Duha da koristi Božju reč da nas promeni.

4.  AKCIJA. Moramo da nastavimo da činimo dobro drugima kada nam se ukaže prilika, a da ne zavisimo od svojih osećanja (Lk 6:27-31).

Razumem da se plašimo da volimo druge zbog moguće povrede koja može rezultirati. Čini se da prošla iskustva izazivaju ovaj strah i tako se povlačimo. Ali oni koji su vezani za nebo kao rezultat ponovnog rođenja zahvaljujući Božijoj milosti, čeznuće da vole jedni druge kao što ih podstiče Sveti Duh. Imaće isti način razmišljanja kao ona afrička deca koja su rekla: „Ubuntu” – ja sam zato što jesmo!