12 Obaveza pobožne Crkve—1. Deo

(English version: “12 Commitments of a Godly Church – Part 1”)

Kako treba da izgleda pobožna crkva? Koje obaveze bi trebala da ima? Brza anketa kroz Dela apostolska biće vredna našeg vremena da odgovorimo na ova vitalna pitanja. Iako rana crkva, kao što je opisano u Delima apostolskim, ni na koji način nije bila savršena i nije nam data kao obrazac koji treba da sledimo, mislim da bismo se generalno složili da je rana crkva bila pobožna crkva i da postoji mnogo toga što možemo naučiti iz njihovih postupaka.

Kroz seriju od 3 članka, počevši od ovog prvog, pogledaćemo 12 obaveza koje su obeležile ranu crkvu. Verujem da bi ovih 12 bilo vredan trud za svaku današnju crkvu koja želi da bude pobožna crkva.

Obaveza #1. Članstvo spasenih

Dok su svi bili dobrodošli, samo oni koji su prihvatili jevanđelje Isusa Hrista bili su primljeni u članstvo. To je očigledno iz Dela 2:41. Prethodni stihovi nam govore da Petar propoveda jevanđelje i podstiče ih da se obrate Hristu. A onda čitamo u 41-om stihu: „Oni koji su prihvatili njegovu poruku su kršteni, i tog dana im je dodato oko tri hiljade.“ Primetite da su spaseni pre nego što su dodani crkvi. Sveti Duh se spustio na sve ove ljude. U njih se uselio Duh Sveti, što se dešava samo kada neko prihvati Isusa kao Spasitelja i Gospoda.

Koji god metod da crkva usvoji u vezi sa strukturom članstva, trebalo bi da bude sigurno da se ljudi spasu pre nego što budu priznati kao članovi.

Obaveza #2. Rast u poznanju Biblije

Spašeni ljudi će biti obeleženi dubokom ljubavlju prema Božijoj reči. I to je ono što vidimo u ranoj crkvi. Dela 2:42 kažu: „oni su se posvetili učenju apostola.“ Reč „predan“ ima ideju o stalnoj posvećenosti zadatku—u ovom slučaju, zadatku učenja Božije reči kako su je apostoli poučavali. Dela apostolska 2:46 kažu: „Svakog dana su se sastajali zajedno u dvorovima hrama.“ Možete biti sigurni da bi se predavanja odvijala dok su se sreli. Bili su to gladni ljudi—gladni reči Božije.

A apostoli su takođe bili posvećeni tome da ih podučavaju zdravoj nauci. Nisu bili zainteresovani da zabavljaju stado, već da ga hrane čistim mlekom Božje reči. Apostoli su takođe poznavali Isusovu molitvu u Jovanu 17:17: „Posveti ih istinom; tvoja reč je istina.“ Znali su da Sveti Duh koristi reč da očisti osobu od greha na početku u vreme obraćenja, ali to je takođe Božja reč koja nastavlja da održava tu osobu čistom.

Rast u biblijskom znanju trebalo bi da bude vitalna posvećenost pobožne crkve. Vernici treba da se obavežu da budu prisutni ne samo kada se reč propoveda sa propovedaonice, već i kroz druge načine kao što su grupe za proučavanje Biblije i slušanje propovedi od pobožnih učitelja. I kvalifikovani učitelji takođe treba da rade u Božjoj reči da bi naučavali ljude.

Obaveza #3. Praktikovanje uredbi

Crkva ima dve uredbe koje je Bog odredio. Jedno je krštenje, a drugo učestvovanje u Večeri Gospodnjoj, koja se naziva i Pričešće ili lomljenje hleba.

Uredba #1: Krštenje

Isus je, u Velikom nalogu, naredio crkvi da stvara učenike tako što će ići i propovedati jevanđelje, a zatim ih krstiti nakon prihvatanja dobre vesti, a zatim ih poučavati svemu [Matej 28:18-20]. U poslušnosti tome, Petar ne samo da je propovedao jevanđelje na dan Pedesetnice, već je i podsticao slušaoce da se krste nakon što su se iskreno pokajali za svoje grehe: „Pokajte se i krstite se“ [Dela 2:38]. A Dela 2:41 kažu da su se kao odgovor na ovaj poziv „krstili oni koji su prihvatili poruku.“

Jasno je da su ti ljudi prvo prihvatili Hrista u svoja srca i odmah javno svedočili o svojoj veri kroz vode krštenja. Drugim rečima, Biblija zna samo za krštenje vernika, odnosno krštenje koje sledi tek nakon što neko čuje i pozitivno odgovori na jevanđelje.

Pobožna crkva treba da ohrabri one koji su se pokajali za svoje grehe i položili veru u Isusa da javno svedoče kroz krštenje u vodi o svojoj posvećenosti da slede Isusa bez mnogo odlaganja. Prava vera uvek rezultira poslušnošću Isusovim zapovestima—pri čemu je prva zapovest krštenje. Ne treba odlagati ovaj čin poslušnosti.

Obaveza #2:  Večera Gospodnja

Isus je, u noći kada je izdan, takođe dao crkvi još jednu obavezu. Dok je krštenje jednokratna obaveza koju crkva treba da praktikuje, Gospodnja večera, kojom se crkva seća Isusove smrti, vaskrsenja i drugog dolaska, kao i njihove ljubavi i predanosti jedni drugima, mora biti redovna praksa. Luka nam u Delima 2:42 kaže da se crkva „posvetila…lomljenju hleba.“ Izraz „lomljenje hleba“ odnosi se na obrok. I obično se Gospodnja večera održavala, najverovatnije, na kraju obroka.

Iako učestalost Večere Gospodnje nije eksplicitno navedena u Novom zavetu, sa sigurnošću se može reći da je treba redovno činiti. U početku se činilo da se to radilo svakodnevno—46-i stih—„Svakog dana…lomili su hleb u svojim domovima i jeli zajedno radosna i iskrena srca.“ Kasnije u Delima 20:7, izgleda da su imali Gospodnju večeru svake nedelje. [Moja želja je da crkva ima Gospodnju večeru nedeljno, jer nas ovaj svečani, ali radosni čin podseća na Isusovu veliku žrtvu za nas. Kakav odličan način da razmislimo o ovome svakog Gospodnjeg dana kada se crkva okuplja kao jedno telo!]

Obaveza #4. Zajedništvo

Dela 2:42 kažu: „Posvetili su se…zajedništvu.“ Reč zajedništvo ima ideju o zajedničkom životu, životu sa zajedničkim interesima. I to ima smisla jer su svi bili sjedinjeni sa Gospodom Isusom i sa njim su delili zajednički život. To zajedništvo ih je navelo da provode vreme zajedno, i kao što Dela 2:46 kažu, „jeli su zajedno radosna i iskrena srca.“

U Novom zavetu se govori i o nekoliko međusobno povezanih zapovesti koje vernici treba da praktikuju, a što se može desiti samo kada su ljudi u zajednici jedni sa drugima. Ako ne provodimo vreme jedni sa drugima, kako možemo primeniti zapovesti vezane za zajedništvo? Ne može se reći da su posvećeni zajedništvu kao što Biblija opisuje ako sve što rade jeste da se pojave na nedeljnoj službi i brzo ponestane! Crkveno rukovodstvo treba da nastoji da stvori situacije u kojima se vernici mogu okupiti da proučavaju reč, ohrabruju jedni druge, a ponekad čak i da zajedno obeduju. A vernici treba da sarađuju sa rukovodstvom a ne samo pojavljivanjem već i preuzimanjem zadataka da olakšaju ova okupljanja.

Dakle, videli smo prve 4 od 12 obaveza u ovom prvom postu, naime:

(1) Sačuvano članstvo
(2) Rast u znanju Biblije
(3) Sprovođenje uredbi i
(4) Zajedništvo

Videćemo još 4 u drugom delu ove serije od 3 dela. Do tada, zašto ne biste uz molitvu razmislili o tome kako možete pomoći svojoj crkvi da teži da bude pobožna crkva?