12 obaveza pobožne crkve—3. Deo

(English version: “12 Commitments of a Godly Church – Part 3”)

U 1. i 2. delu ove serije o 12 obaveza pobožne crkve, videli smo prvih 8 od 12 obaveza pobožne crkve, i to: (1) spaseno članstvo (2) rast u biblijskom znanju (3) praktikovanje obreda ( 4) zajedništvo (5) ljubav jedni prema drugima (6) molitva (7) slavljenje Boga i (8) evangelizacija.

U ovom poslednjem članku videćemo poslednje 4 obaveze.

Obaveza # 9. Čistota

Sveti Hristos traži svetu Crkvu. Otkrivenje 2 i 3 nam daju sliku svetog Hrista koji hoda kroz crkve da bi se očuvala čistota. I to je bilo nešto što je Bog pokrenuo u samoj ranoj crkvi.

U Delima 5, imamo priču o Ananiji i Safiri, koji su lagali Petra i, dalje, Svetog Duha o svom davanju. I kako se Bog nosio sa grehom laži i licemerja? Dela 5:3-11 to opisuju. Drugim rečima, smrt. Tako je, smrt! Možda smo skloni da pomislimo, zar Bog nije bio previše oštar? Na kraju krajeva, to je bila samo laž o malo novca. Ali ovde treba da se podsetimo da je Bog sa kojim imamo posla veoma sveti Bog koji ne može s blagonaklonošću gledati na greh—posebno u crkvi koju je kupio dragocenom krvlju svog Sina [Dela 20:28]. 

U ovo doba kada crkve imaju tendenciju da se okreću na drugu stranu kada je greh u pitanju, bogobojazan ne može i ne sme i nije mu dozvoljeno olako da shvati pitanje čistote. Mora da prati proces koji sam Isus opisuje u Mateju 18:15-20 u smislu kako se nositi sa grehom u lokalnoj crkvi [videti i 1. Korinćanima 5 i 2. Solunjanima 3:10-15]. Možda će doći trenuci kada će se pobožna crkva suočiti sa bolnim iskustvom izbacivanja nepokajanih ljudi iz crkve. Kažem „bolno“ jer nema zadovoljstva u suočavanju sa nepokajanim grehom. Međutim, nikada ne možemo da zažalimo što radimo ono što nam Gospod Crkve zapoveda da bismo održali čistotu jer on zna šta je najbolje za njegovu crkvu. Naš deo nije da dovodimo u pitanje Hrista, već da se svim srcem predamo njegovim zapovestima.

Obaveza # 10.  Božije vođstvo

Prva crkva je imala apostole koji su davali vođstvo—njih 11 je direktno izabrao sam Isus, a 12og Matiju, je Gospod izabrao molitvom [Dela 1:23-26]. Dakle, to su bili kvalifikovani ljudi. I kako je crkva rasla, rasla je i posvećenost vođstvu. Dok je Pavle postavljao crkve, bio je posvećen podizanju vođa, kao što se vidi u Delima apostolskim 14:23: „Pavle i Varnava postavili su im starešine u svakoj crkvi i, uz molitvu i post, predali su ih Gospodu, u koga su stavili poverenje.“

Čak i kada je reč o ljudima koji služe u raznim službama, kao što je deljenje hrane onima u potrebi i udovicama, njih 12 je naglasilo da treba da budu kvalifikovani. Dela apostolska 6:3 nam govori: „Braćo i sestre, izaberite između sebe sedam ljudi za koje se zna da su puni Duha i mudrosti. Prebacićemo ovu odgovornost na njih.“ Ne bilo ko, već muškarci „puni Duha“ dobili su odgovornost. Evo početnih faza onoga što će kasnije biti poznato kao služba đakona. Crkva se nikada ne može uzdići iznad svog vođstva. Dakle, lokalnu crkvu treba da vode pobožni ljudi.

Kvalifikacije za starešine su detaljno opisane u 1. Timoteju 3:1-7, Titu 1:6-9 i 1. Petrovoj 5:1-3. Kvalifikacije za đakone opisane su u 1. Timoteju 3:8-13. Pobožna crkva treba da želi da Gospod podiže pobožne starešine [takođe zvane pastiri] koji ne samo da su kvalifikovani po Svetom pismu, već se takođe osećaju pozvanima i voljni su da budu predani svojoj crkvi svim srcem. Moraju biti voljni da se predaju zadatku vođenja, hranjenja i brige o stadu. Pobožna crkva takođe treba da teži da podigne pobožne đakone koji će podržavati pastire u njihovim dužnostima. Kako Gospod hoće, on u svoje vreme podići ljude prigladne za ove položaje. 

Obaveza # 11.  Misije

Dela 1:8 beleže kako je Isus zapovedio svojim sledbenicima da mu budu svedoci u Jerusalimu, Judeji, Samariji i na svim krajevima zemlje: „Ali ćete primiti silu kada Duh Sveti dođe na vas, i bićete mi svedoci u Jerusalimu, i po svoj Judeji i Samariji, i do kraja zemlje.“ I upravo se to dogodilo! Rana crkva nije bila fokusirana samo na evangelizaciju u svom gradu, već i na odnošenje na druga mesta. Dela 8. govore o tome kako je jevanđelje doneto u Samariju. Doduše, to je bilo zbog progona, ali ljudi koji su bili rasejani su i dalje prenosili jevanđelje dok su odlazili [Dela 8:4].

Kasnije u Delima 10, Petar odlazi da evangelizuje Korneliju, neznabošcu; tako je rođena paganska crkva. Dela 13 beleže zvanično pokretanje misija širom sveta. Dela apostolska 13:1-3 glase: „1 U crkvi u Antiohiji behu proroci i učitelji: Varnava, Simeon zvani Niger, Lucije iz Kirene, Manaen [koji je bio odgajan sa Irodom tetrarhom] i Savle. 2 Dok su se klanjali Gospodu i postili, Sveti Duh je rekao: „Odvojite mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao. 3 Pa pošto su postili i pomolili se, položili su ruke na njih i ispratili ih.“ Knjiga Dela apostolskih završava se tako što jevanđelje stiže čak do Rima [Dela 28]. To se nije dogodilo slučajno. To se dogodilo zato što je Bog, u svojoj milosti, delovao kroz napore ranih vernika koji su veoma ozbiljno shvatili komandu da se jevanđelje prenosi na sve krajeve zemlje [Dela 1:8].

Pobožna crkva mora ciljano izdvajati sredstva za podršku misijama—velikodušan iznos gde je to moguće! Podrška misionarima usredsređenim na osnivanje crkava, rad na prevođenju Biblije i hrišćanska sirotišta kroz koja se jevanđelje može širiti maloj deci su načini da se pokaže posvećenost misijama. Pobožna crkva takođe treba da se fokusira na podizanje misionara koji su voljni i pozvani da odnesu jevanđelje na druga mesta. Mnogo molitve sa propovedanjem koje uči ljude koliko visok prioritet Bog daje misijama je nekoliko primera dela pomoću kojih vođstvo može pokrenuti crkvu da teži Božjem srcu po ovom pitanju.

Obaveza #12. Strah od Boga

Poslednja od 12, ali nipošto najmanje bitna, je posvećenost koju vidimo u ranoj crkvi u ispoljavanju straha od Boga. Strah Božiji je temelj svega. A zašto bi bilo drugačije kada je u pitanju lokalna crkva?

Posle obraćenja Pavla, jednog od najvećih progonitelja rane crkve, ovo čitamo u Delima 9:31: „Tada je crkva širom Judeje, Galileje i Samarije uživala u miru i ojačala. Živeći u strahu od Gospoda i podstaknuta Duhom Svetim, umnožila se.“ Čak i u Delima 5, gde nam govori kako je Bog postupio sa Ananijom i Safirom zbog njihovog greha, čitamo u 11. stihu da je „veliki strah obuzeo celu crkvu.“

Ako se crkva ne boji Boga, ne drhti pred njim u divljenju i strahopoštovanju, kako uopšte možemo da saopštimo svetu do kojeg pokušavamo da dođemo da se Boga treba bojati i da tre da mu se ljudi obraćaju? U danu i vremenu kada se tema straha od Boga vidi kao nepopularna, nelagodna i zastarela tema, crkva mora da hoda u strahu od Boga. On je svet. Treba se bojati njegovog gneva. Greh—posebno u crkvi je veoma odvratan u Božjim očima. Bog shvata greh ozbiljno. 2000 godina kasnije nije promenio mišljenje o tome.

Sećate se Ananije i Safire? Sećate li se korintske crkve u 1. Korinćanima 11, gde su vernici koji su učestvovali u Večeri Gospodnjoj sa nepokajanim grehom bili pogubljeni [11:30]? Ova dela treba da nam pomognu da hodamo u strahu od Boga. I to ne bi trebalo da bude samo s vremena na vreme, već strah od Boga treba da bude stalni stav crkve. A o tome će svedočiti ono što članovi govore, šta gledaju, šta teže i šta misle u svojim srcima—onaj deo koji samo Bog poznaje osim samog pojedinca. Poslovice 28:14 kažu: „Blago onome ko uvek drhti pred Bogom.“ Neka to bude stav svakog člana pobožne crkve u svakom trenutku—počevši od njenog vođstva.

Dakle, eto ih. 12 Obaveza pobožne Crkve:

(1) Spašeno članstvo
(2) Rast u biblijskom znanju
(3) Praktikovanje obreda
(4) Zajedništvo
(5) Ljubav jedni prema drugima
(6) Molitva
(7) Slavljenje Boga
(8) Evangelizacija
(9) Čistota
(10) Pobožno vođstvo
(11) Misije i
(12) Strah od Boga.

Postoji stara i lepa himna—moja omiljena pesma pod naslovom „Isuse moj, volim te.“ Kada kažemo da volimo Isusa, moramo da volimo i crkvu koju je kupio svojom dragocenom krvlju. Isus je obećao da će izgraditi svoju crkvu [Matej 16:18]. Kapije Hada nikada ne mogu nadvladati. Hoćeš li, dragi čitaoče, u budućnosti ozbiljnije shvatiti svoju posvećenost svojoj lokalnoj crkvi koja veruje u Bibliju i propoveda bibliju? Ako ste na čelu, da li ćete zavapiti Bogu da vam pomogne da vodite tako da Bog, kroz Isusa Hrista, bude proslavljen u crkvi u koju vas je postavio [Ef 3:20-21]? Ne odustajte od svojih napora. On je dostojan!