Portret pobožnog oca—2. Deo

(English version: “Portrait Of A Godly Father – Part 2 – What To Do!”)

U prethodnom članku smo videli šta očevi ne bi trebalo da rade prema Pavlovoj zapovesti u prvom delu Efescima 6:4, „Očevi, ne razdražujte svoju decu.” U ovom članku, hajde da vidimo drugi deo istog stiha, koji glasi, „ali ih vaspitavajte u disciplini i uputstvu Gospodnjem.”

Očevi – Šta da radite [Pozitivno]

Umesto da izazivaju ogorčenost, ljutnju i obeshrabrenje dece, Pavle poziva očeve da čine pozitivno: „ali ih vaspitavajte”. Ova fraza je od jedne reči koja ima ideju hranjenja ili ishranjenjivanja kako bi ih dovela do zrelosti. To je odgovornost oca. Zanimljivo, drugo mesto gde se ova reč pojavljuje je u Efescima 5:29, gde je prevedena kao „hraniti”. Baš kao što Hristos hrani, brine o i ishranjuje crkvu, i muževi treba da čine isto za svoje žene. Drugim rečima, muževi su učitelji, treneri i hranitelji za svoje žene i dovode ih do zrelosti baš kao što to čine za svoju decu.

Nažalost, mnogi muškarci žele da budu „tata broj 1” za njihovu decu dok su užasno podbacili u svojim ulogama muževa. Ogorčeni su na svoje žene, tretiraju ih kao seksualne objekte, kuvare, mašine za pravljenje novca i posude koje nose njihovo seme. A ipak, oni žele da budu veliki očevi. Ako neko ne uspe kao muž, velika je mogućnost da će propasti kao otac.

Dakle, Pavle zapoveda očevima da svoju decu vaspitavaju do zrelosti. Kako? Na dva načina: „disciplina” i „pouka Gospodnja”.

Reč „disciplina” ima ideju o sistematskoj obuci, koja uključuje disciplinu. Koristi se nekoliko puta u Jevrejima 12:5-11 u kontekstu Božjeg obučavanja i disciplinovanja. Reč „pouka” ima ideju upozorenja i opreza–da um postane svestan da se kloni opasnosti. Koristi se u 1 Korinćanima 10:11 i Titu 3:10, gde se pojavljuje u kontekstu upozorenja. A reč „Gospodnja” u sebi nosi ideju da očevi deluju kao predstavnici Gospoda, dajući obuku i uputstva svojoj deci kako bi oni doneli slavu Bogu.

Ova obuka ili disciplina i instrukcija Gospoda se postižu na 4 načina: a. Učenje b. Disciplinovanje c. Pokazivanje ljubavi d. Biti dobar primer. Pogledajmo ukratko svako od ovih sredstava. 

1. Učenje

Čak i svet prepoznaje potrebu da očevi budu učitelji. Konfučije, kineski filozof, rekao je: „Otac koji ne uči sina svojim obavezama jednako je kriv kao i sin koji ih zanemaruje.” Ali šta treba da uče hrišćanski oci? Prvo i najvažnije biblijske istine.

2 Timoteju 3:16-17 „Sve je Pismo Bogom nadahnuto i korisno je za poučavanje, ukor, ispravljanje i vaspitavanje u pravednosti, da sluga Božji bude potpuno opremljen za svako dobro delo.”

Ovaj koncept poučavanja biblijskih istina kao temelja čitavog učenja seže do Ponovljenih zakoni 6:6-7, „Ove zapovesti koje vam danas dajem neka budu u vašim srcima. Utisnite ih na svoju decu. Pričajte o njima kad sedite kod kuće i kad idete putem, kad legnete i kad ustajete.”

Očevi [i majke] su primarni učitelji svojoj deci—ne crkva, ne škola, ne bake i deke, već roditelji! Poziv je jasan. Ali primetite šta Mojsije kaže u 6. stihu roditeljima: „Ove zapovesti neka budu u vašim srcima.” Ne možete dati ono što nemate! Dakle, roditelji bi pre svega trebalo da budu ozbiljni u proučavanju Svetog pisma.

Roditelji, da li provodimo vreme u Svetom pismu? Nadam se da je odgovor da. Tek tada možemo preneti biblijsko učenje našoj deci. Reč „utisnuti” u 7. stihu ima ideju urezivanja slova dletom na kamen. Potreban i naporan rad. Ali to je poziv. Kao što govore reči, treba da se trudimo u svakom trenutku („sedi kod kuće… hodaj putem… lezi… ustani”) da stavimo biblijska učenja u srca naše dece kako bi to trajno ostalo. To ne znači da uvek moramo da citiramo Bibliju. To znači da moramo pomoći deci da vide kako biblijske istine utiču na donošenje odluka u svim sferama života.

Takođe bi trebalo da bude određeno vreme za određena biblijska uputstva svakog dana—redovno i sistematično vreme za porodično čitanje Biblije i molitvu. Iznad tih vremena trebalo bi da bude opšte učenje Biblije koje se primenjuje na različite sfere života. To je ideja ovde. Treba da ih naučimo da se boje Boga, da se povinuju njegovim zapovestima, da ih upozoravamo na opasnosti greha, na Božiji sud nad grehom, na krst, pokajanje, praštanje i tako dalje. Drugim rečima, glavni cilj je njihovo spasenje.

2 Timoteju 2:15 „kako od detinjstva poznaješ Sveto pismo koje te može opametiti na spasenje verom u Hrista Isusa.”

Majka Eunika i baka Loida su Timoteja od malih nogu poučavale Svetom pismu što je na kraju dovelo do njegovog spasenja. A sredstva koja su korišćena bila su Sveto pismo koje ih upućuje na Isusa Hrista. Reči Džona Pajpera u vezi sa ovim pitanjem vredi citirati:

„Roditelji, uspešno roditeljstvo je više od dece koja su usaglašena. To je jevanđeljem zasićen život i učenje. Pokažite svojoj deci kako Hristos, raspet za naše grehe, i Hristos, vaskrsnut za naše opravdanje, i Hristos, koji pokazuje ljubav Očevu, i Hrista, koji garantuje svakodnevnu pomoć Duha–pokažite im kako ovo jevanđelje nije samo nešto čime počinje hrišćanski život ali ga osnažuje i oblikuje i održava. Molite se i volite i poučavajte svoju decu sve dok Hristos ne prodre u njihova srca i ne postane njihovo blago.” [propoved ‘Neka niko ne prezire vašu mladost’]

Dakle, treba da ih naučimo biblijskim istinama. Moramo da im damo Bibliju u prevodu koji odgovara uzrastu da bi razumeli. Nema svrhe davati im nešto što ne mogu da razumeju! Moramo da čitamo sa njima, čitamo im i pomažemo im da čitaju sami.

Moramo ih naučiti da pamte i meditiraju nad biblijskim stihovima—čak je i 1 stih nedeljno dobar početak. Zamoliti ih da objasne šta stih znači je još jedan način da se samostalno pomogne deci da proučavaju Sveto pismo. Moramo da im pomognemo da primenjuju biblijska načela u svom svakodnevnom životu.

Moramo ih naučiti o molitvi. Očevi treba da se mole sa decom, za decu, i pomažu deci da se mole sama. Trebalo bi da ih nauče da sami nauče da razgovaraju sa Bogom. Decu treba podsticati da se mole o svemu i da ništa ne rade bez molitve. Treba ih naučiti da zahvaljuju Bogu za sve njegove blagoslove, uključujući i one male! Treba ih ohrabriti da uđu u svoje sobe i nasamo razgovaraju sa Bogom. Čak i 5 minuta molitve, kada su veoma mladi, pomaže u negovanju dobrih navika. A najbolji način je da im budete primer u tome. Očevi, ako nas vide na kolenima kako često prizivamo Gospoda, i oni će biti ohrabreni da čine isto.

Moramo ih naučiti da ne budu osvetoljubivi. Tužno je videti mnoge očeve kako govore svojoj deci kada se žale da ih je drugo dete povredilo da se sledećeg dana vrate i prebiju ga. Umesto da podstiču dete da se moli za prestupnika, a ako je potrebno i da se prijavi učitelju, oni ga uče kako da uzvrate. Kakav preokret hrišćanskih principa. Nadajmo se da ne vide da se osvetimo onima koji nas vređaju—onda će naša učenja o neosveti biti beskorisna.

Moramo ih naučiti o vrednosti rada. Moramo da objasnimo zašto je rad dobar i kako Biblija nalaže dobar i pošten rad.

Moramo ih naučiti kako da upravljaju svojim novcem. Moramo da učimo vrednosti stvari—ne samo cenu. Moramo da se pobrinemo da naša deca ne rastu u okruženju u kojem dobijaju šta god žele—sve dok ustraju.

Moramo ih naučiti da podele svoje resurse sa onima kojima je potrebno. Moramo ih od malih nogu naučiti da budu veoma velikodušni.

Očevi, hajde da ovu učiteljsku ulogu shvatimo veoma ozbiljno. Džordž Herbert, vernik iz prošlosti, rekao je: „Jedan otac je više od stotinu učitelja.” To je zaista istina!

Dakle, poučavanje je prvo sredstvo koje očevi treba da koriste u svojim naporima da odgajaju pobožnu decu. 

2. Disciplinovanje

Kada se ne poštuje gore pomenuti aspekt naučavanja, onda deo tog naučavanja uključuje korektivnu obuku. Razumem da je disciplinovanje osetljiva tema u naše vreme. Neki se možda čak i ne slažu sa ovim aspektom. Međutim, kao vernici, moramo da se zapitamo: „Šta Biblija kaže o ovom pitanju discipline?” Ne radi se o našim osećanjima, već o Božijoj reči! Tu leži apsolutni autoritet.

Pre svega, Bog, savršeni roditelj, disciplinuje svoju decu. Jevrejima 12:5-11 objašnjava da Bog Otac disciplinuje nas, svoju decu, „za naše dobro” [st. 10-11]. I ovaj odlomak pretpostavlja da će ljudski očevi disciplinovati svoju decu [12:9] za njihovo dobro! Dakle, tu je naš uzor!

Knjiga Poslovica ispunjena mudrošću ima mnogo poziva roditeljima da disciplinuju svoju decu kada je to potrebno. Evo nekoliko.

Poslovice 13:24 „Ko štedi štap, mrzi svoju decu, a ko voli svoju decu, pazi da ih disciplinuje.”

Poslovice 19:18 „Disciplinujte svoju decu, jer u tome ima nade; nemojte biti voljni učesnik u njihovoj smrti.”

Poslovice 23:13-14 „Ne uskraćujte detetu disciplinu; ako ih kaznite štapom, neće umreti. Kaznite ih štapom i spasite ih od smrti.”

Dakle, jasno je da Bog zapoveda roditeljima da disciplinuju svoju decu. Naravno, nijedan roditelj ne bi trebalo da pribegava bilo kakvom zlostavljanju ili disciplini zbog frustracije. Trebalo bi to da urade kako treba. A kada Biblija koristi reč „štap”, ne bi trebalo da je smatramo referencom na zarđalu staru metalnu cev! Drveno veslo je verovatnije ideja, koje bi se moglo koristiti kao sredstvo za disciplinu kada se pravilno primeni na pozadi.

Opet, poziv nije na zlostavljanje, već na nanošenje male količine bola. Tako će dete shvatiti da neposlušnost ima posledice. Disciplinujući našu decu, učimo ih mnogo većem principu: greh ima posledice—ponekad dugoročne posledice. A jedini način da se zaštitimo od toga je da potrčimo Hristu za oproštaj.

Roditelji treba da se mole sa detetom tražeći Božji oproštaj za detetovu neposlušnost nakon procesa disciplinovanja, i podstiču dete da se moli Bogu tražeći njegov oproštaj za neposlušnost. Ovo se može ohrabriti čak i u mladosti tako što ćete ih naučiti da izgovaraju fraze poput: „Izvini Isuse”. Kako rastu, treba ih naučiti više reči za molitvu kada traže oproštaj! Nema potrebe da brinete ako ne razumeju sve. Stvaramo dobru naviku da u ranom detinjstvu idemo Gospodu da oprosti grehe.

Dakle, vidite, disciplinovanje nije samo zato da bi deca bila poslušna roditeljima. Umesto toga, kritičnije pitanje je da će oni trčati Hristu za spasenje kada postanu stariji; to bi trebalo da bude nada svih disciplinovanja. To je za dobrobit deteta. Roditelji, po veri, moraju imati ovo uverenje. Nije dobro odgajati buntovnu decu iza kojih roditelji neprestano trče i pokušavaju da ih drže pod kontrolom. Zato sa disciplinovanjem treba početi od ranog uzrasta. Zapovest u Svetom pismu je: „Deco, slušajte svoje roditelje” [Ef 6:1]–a ne „Roditelji slušajte svoju decu!”

Inače, zapovest o disciplini se odnosi na oba roditelja—ne samo na očeve! Propust da to ne uradi ni jedan roditelj je greh, a rezultat—Bog će kazniti grešne roditelje zbog neuspeha da disciplinuju svoje dete koje je grešilo!

Takođe, ne mora svako disciplinovanje biti fizičko, čak ni u mlađem uzrastu. Ponekad se određena zadovoljstva mogu uskratiti kao oblik kazne. Tamo gde se čini da pričanje i drugi blaži oblici kažnjavanja ne deluju, roditelji mogu primeniti fizičku disciplinu. Da, doći će vreme kada nećemo moći da ih fizički disciplinujemo, a samo razgovor će moći. Ali postoji i vreme kada će im fizička disciplina omogućiti da rastu.

Dakle, pored podučavanja, treba da ih disciplinujemo po potrebi. I ovo je druga stvar koju očevi treba da urade.

3. Voleti

Očevi, volite svoju decu—sve podjednako! Ne gledajte na njih kao na upad u vaš život. Pokažite ljubav provodeći vreme sa njima. Govorite reči pune ljubavi. Budite tamo što je više moguće kada učestvuju u događajima. Razumem da ne možete biti tu za svaki pojedinačni događaj. Ali koliko je to moguće, pokažite ljubav svojim prisustvom. Razgovarajte sa njima bez da vam uzima pažnju gledanje u telefon ili TV. Gledajte ih u oči i komunicirajte. Pokažite ljubav tako što ćete biti dobar slušalac. Deca često više žele samo društvo svojih roditelja nego poklone.

Supruga uglednog hrišćanskog biznismena iz Filadelfije smatrala je da on ne provodi dovoljno vremena sa svojom šestogodišnjom ćerkom. Odlučio je da odjednom nadoknadi taj neuspeh.

Naterao je svog vozača limuzine da ga odveze u njenu školu, gde je pokupljena i smeštena pored njega na zadnje sedište. Poleteli su za Njujork, gde je rezervisao večeru u skupom francuskom restoranu i imao karte za predstavu na Brodveju.

Posle iscrpljujuće večeri, odvezeni su kući. Ujutro je majka devojčice jedva čekala da sazna kako je prošlo veče. „Kako ti se svidelo?”

Devojčica se na trenutak zamislila. „Bilo je u redu, pretpostavljam, ali radije bih jela u Mekdonaldsu. I nisam baš razumela emisiju. Ali najbolji deo je bio kada smo se vozili kući u tom velikom automobilu, a ja sam spustila glavu na tatino krilo i zaspala.”

Nikada ne potcenjujte jednostavna dela ljubavi. Čovek ne može da bude roditelj svojoj deci i pokaže ljubav odsustvom!

Dakle, pored poučavanja, disciplinovanja, treba da ih volimo. I ovo je treća stvar koju očevi treba da urade. 

4. Biti dobar primer

Naučavanje je važno. Ali kritičnije je živeti naše učenje. Istina Božje reči je kao ekser. A naš život je primer koji zabija ekser.

Koliko je naše poučavanje efikasno ako svojoj deci kažemo da čitaju Bibliju i redovno se mole, a da to sami ne modelujemo? Ako im kažemo koliko je važno govoriti istinu i kaznimo ih kada lažu, a oni nas vide da lažemo—čak i u malim stvarima, kakav je to primer? Ili, ako nas naša deca stalno vide kako pričamo o novcu, materijalnim stvarima, šta očekujemo da nauče?

Ipak, ako naša deca vide da u svemu verujemo Bogu, da proučavamo Sveto pismo, da se molimo, da smo ponizni, da smo istinoljubivi i milostivi u svom govoru, da se trudimo da unapređujemo Božje kraljevstvo, da pokazujemo duh praštanja, kakav bi to primer bio?

Dakle, pored poučavanja, disciplinovanja, ljubavi, treba da im damo i biblijski primer. I to je četvrta i poslednja stvar koju očevi treba da urade.

Očevi, videli smo—šta ne treba raditi i šta treba raditi. Hajde da ne budemo oni koji spadaju u kategoriju „Tate prestupnici”. Uzmimo ove istine k srcu i uzdajmo se u Gospoda da će nam pomoći da radimo ono što nam zapoveda.

Ako si bio dobar otac, hvala Bogu na tome. Dajte mu svu slavu i nastavite da se oslanjate na njega. Ako ste se mučili u ulozi oca, zavapite mu. On zna tvoje neuspehe i bolove u srcu. Čak i ako žanjete posledice prošlih neuspeha, Bog i dalje može da donese dobro iz njih. On je menjač okolnosti. Dok mu budeš vapio, on će ti pomoći da budeš pobožan otac.

Nemoj klonuti duhom čak i ako si samohrana majka ili otac kome nedostaje duhovni partner za roditeljstvo vaše dece. Nastavite sa dobrom borbom. Gospod poznaje bolove tvoje. Nastavite da mu verujete. On će te provesti kroz sve borbe.

Očevi [i majke], moj iskreni apel je ovo: Hajde da naučimo da budemo roditelj na kolenima. Moramo stalno da se zalažemo za naše porodice. Ako se najveći čovek koji je živeo na zemlji, bezgrešni Sin Božiji, neprestano predavao molitvama, možemo li sebi dozvoliti da budemo nemarni u svojim molitvama? Ako želimo da naše reči pozitivno utiču na našu decu, moramo provoditi mnogo vremena svakodnevno razgovarajući sa Gospodom, koji jedini može promeniti njihova srca! Naš Gospod je to jasno rekao: „Bez mene ne možete činiti ništa” [Jovan 15:5]!

Konačno, za sve nas, uključujući i one koji možda nisu imali dobre očeve, mogu da vas ohrabrim da vidite pravog i istinitog Oca—samog Boga. Ovaj veliki Otac je poslao svog Sina da bude savršena žrtva za naše grehe kako bi oni koji se u njega uzdaju kroz Hrista mogli biti usvojeni u njegovu porodicu i nazvati ga Ava-Ocem. Kakva privilegija! Kroz Hrista možemo naći sve što nam je potrebno u ocu u Bogu Ocu. Možemo počivati u njemu kao njegovom detetu.