Blaženstva—5. Deo—Blago onima koji su gladni i žedni pravednosti

(English version: “The Beatitudes –  Blessed Are Those Who Hunger And Thirst For Righteousness”)

Ovaj članak je 5. u nizu člankova o blaženstvima—odeljak koji se proteže od Mateja 5:3-12. U ovom odeljku Gospod Isus opisuje 8 stavova koji bi trebalo da budu prisutni u životu svakoga ko tvrdi da je njegov sledbenik. U ovom članku ćemo se osvrnuti na četvrti stav—stav gladi i žeđi pravednosti kako je opisano u Mateju 5:6, „Blago onima koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.”

*******************

„Ti si ono što jedeš” je poznata izreka koja se često koristi kada se radi o fizičkom telu. Ako želimo da održimo zdrav način života, moramo da jedemo samo pravu hranu. Ono što je istina u fizičkom carstvu istina je i u duhovnom carstvu!

U 4. blaženstvu, paradoksalno, Gospod nam daje plan ishrane, ne za telo, nego za naše duše. On ne samo da nam govori šta treba da „jedemo”, a to je pravednost, već i kako treba da je jedemo, sa dubokom čežnjom. „Glad“ i „žeđ” su jednostavno metafore koje označavaju snažnu želju. A želja je za „pravednošću”, odnosno za ispravnim životom. Ljudi koji pokazuju takvu čežnju, kaže Isus, dobijaju Božji blagoslov, odobrenje i naklonost. Oni su „blaženi”. A nagrada za težnju za „pravednošću” kao stilom života? Isus kaže: „nasitiće se”. To je, u suštini, poruka ovog blaženstva.

Šta je pravednost opisana u ovom blaženstvu?

Pravednost koja je ovde opisana ne odnosi se na naš položaj u Hristu, odnosno na pravi položaj koji imamo kod Boga kada polažemo svoju veru u Hrista [Rim 3:22]. Blaženstva i ceo način života na koji se poziva u Besedi na gori nisu kvalifikacije za ulazak u Carstvo Božije. Naprotiv, trebalo bi da budu odlike onih koji su u to već ušli. Ovo su rezultati spasenja, a ne uzrok spasenja.

Ali kako možemo zaista znati da imamo pravo u odnosu na Boga? Drugačije rečeno, kako možemo biti sigurni da smo zaista spaseni? Kako možemo sa sigurnošću znati da je naša vera prava? Šta su dokazi? Odgovor: Ispitujući svoje živote da vidimo da li smo zaista pravedni u Božjim očima. Ova pravednost je ono što se naziva „praktična” pravednost. Poziciona pravednost koja dolazi iz vere u Isusa uvek će voditi do praktične pravednosti! „Svako dobro drvo donosi dobre plodove” [Matej 7:17]!

Karakteristike praktične pravednosti.

Vidite, naši životi ne lažu. Oni nam govore da li radimo ono što je u skladu sa Božjim merilima, to jest, da li su dobri u Božjim očima. Dakle, to je pravednost o kojoj Isus govori u ovom blaženstvu—praktična strana. U stvari, u celoj Besedi na gori, Isus opisuje šta znači pokazati život koji je ispravan u Božjim očima. Ako bismo uradili mali pregled Mateja 5-7, evo do čega bi došli.

Pravedan život će gladovati i žeđati za: pomirenjem [Matej 5:23-24], seksualnom čistotom [Matej 5:28], bračnom vernosti [Matej 5:32], čistim govorom [Matej 5:37], neosvetom [ Matej 5:39], ljubavi prema neprijateljima [Matej 5:44], činjenju pravednih dela da bi ugodilo samo Bogu [Matej 6:1], Božijom slava onda samonapredovanje u molitvi [Matej 6:9-15], čuvanjem blaga u nebu [Matej 6:19-21], poverenjem u Boga pre nego da se brine [Matej 6:25-33], osuđivanjem drugih sa saosećanjem [Matej 7:1-12], i konačno, izgrađivanjem života na Isusovim rečima [Matej 7:24-27].

Dakle, vidite, Isus nam to detaljno opisuje u Propovedi na gori o tome kako treba da izgleda pravedan život. Isusovi sledbenici u kojima obitava Sveti Duh imaće svetu glad i žeđ da čine ono što je ispravno. Baš kao što naše prirodno telo svakog dana žudi za hranom i vodom, duhovna strana žudi za ovom pravednošću—za ovim ispravnim životom u svakom trenutku. Nikad nije zadovoljan. Zato Isus opisuje ovu glad i žeđ u sadašnjem vremenu—uvek gladan, uvek žedan da čini ono što je ispravno u Božjim očima. Tu je stalno prisutan i sve veći apetit. To nije spoljašnja demonstracija religije, već neprestana čežnja da se iz dubine srca posluša Božija volja.

Vidite, stalni vapaj pravednog srca je kao vapaj jednog starog škotskog vernika: „O Bože, učini me svetim koliko god pomilovani grešnik može biti!” a kada postoji neuspeh u poslušnosti Božijoj volji, postoji duboka muka u duši. Ne postoje izgovori, nego istinska tuga koja vodi ka priznavanju greha i molitvi Boga za čišćenje i snagu da se vrati na pravi put.

Nagrada za pravedan život. 

Isus obećava: „oni [i samo oni] će se nasititi” onima koji su gladni i žedni pravednosti. Jezik ukazuje da ovo punjenje nije nešto što možemo sami da uradimo. To je nešto što Bog čini u nama. Bog nas ispunjava. Ali čime nas Bog ispunjava? Za čime je tu žudnja? Za pravednosti! Dakle, Bog nas ispunjava onom pravednošću za kojom smo gladni i žedni!

U jednom smislu, oni od nas koji smo Isusovi sledbenici doživljavamo radost koja dolazi od naše pravednosti u Hristu. Dakle, postoji ispunjenje koje doživljavamo. Ali, kada takođe čeznemo da činimo ono što je ispravno u Božjim očima, Sveti Duh nam zaista pomaže da tu želju sprovedemo u delo. I u tom smislu je ta čežnja zadovoljena. To je radost praktične pravednosti.

Ali zbog greha koji živi u nama, ova čežnja nije stalno zadovoljena. Međutim, u budućnosti, kada se Isus vrati, dobićemo nova tela. I novo telo više neće grešiti, i tako ćemo se zauvek podvrgavati Božjim zapovestima. I tada ćemo stalno biti ispunjeni radošću koja dolazi od neprestane poslušnosti.

Možete li da zamislite potpuni život poslušnosti—da uvek radite ono što je ispravno u Božjim očima? Ne samo u ličnom nego i u svetskom smislu, videćemo da vlada pravednost. Petar kaže: „radujemo se novom nebu i novoj zemlji, gde prebiva pravednost” [2 Pet 3:13]. Oni koji čeznu sada—na kraju će pronaći tu čežnju potpuno zadovoljenu kada Isus postavi svoje kraljevstvo u budućnost. To je njegovo obećanje.

3 prednosti vođenja pravednog načina života.

Iako bi se moglo navesti nekoliko prednosti vođenja pravednog načina života na koji ovo blaženstvo poziva, ja sam naveo 3 za naše razmatranje.

Korist #1. Možemo imati istinsku sigurnost spasenja [Rim 8:14-16].

Visoki nivoi sigurnosti ne mogu se postići niskim nivoom poslušnosti. Razmisli o tome. Kada sumnjamo u svoje spasenje, nije li to često zbog života u grehu? Naravno, čovek se može prevariti o njihovom spasenju. Ali generalno, poslušnost kao stil života donosi istinsku sigurnost, i kao rezultat toga, doživećemo radost u hrišćanskom životu.

Korist #2. Doživećemo odgovore na naše molitve—i u ličnoj i u zastupničkoj kategoriji [Psa 66:18, Jak 5:16b].

Baš kao što greh sprečava Boga da čuje naše molitve, pravednost otvara vrata da Bog čuje i odgovori. Lična i zastupnička molitva je beskorisna ako živimo u grehu bez želje da se od njega okrenemo. Međutim, ove molitve mogu biti moćne kada ih prinese duša koja je gladna i žedna za pravednošću.

Korist #3. Možemo biti delotvoran svedok za Hrista [Matej 5:16; 1 Pet 2:12].

Pravedan život ne može ostati skriven. To je najbolja reklama za jevanđelje. Promenjen život pokazuje da Isus ima moć da promeni živote.

Kako razviti stalnu glad i žeđ za pravednošću?

Kako rastemo u ovom blaženstvu? Kako da razvijemo stalnu glad i žeđ za ovom pravednošću? Na 2 načina.

1. Moramo aktivno razvijati čežnju za samim Bogom.

Pre svega, moramo razumeti da sveta čežnja za činjenjem onoga što je ispravno dolazi kada postoji duboka čežnja za samim Bogom—koji je sav pravedan. Ne radi se samo o tome da tragamo za pravim životom. U suštini, moramo težiti samom Bogu, koji je zbir i izvor sve pravednosti. To je bio stav Božijeg naroda u prošlosti.

Psalam 42:1 „Kao što jeleni žude za potocima, tako i duša moja za tobom, Bože moj.”

Psalam 63:1 „Ti si, Bože, Bog moj, tražim te usrdno; Žedan sam za tobom, celo moje biće žudi za tobom, u zemlji suvoj i sasušenoj gde nema vode.”

Isaija 26:9 „Duša moja čezne za tobom noću; ujutru moj duh čezne za tobom. Kada vaši sudovi dođu na zemlju, ljudi sveta uče se pravednosti.”

Dakle, moramo čeznuti za samim Bogom. Darovatelj, više od svega drugog, treba da bude želja naših srca.

2. Moramo aktivno razvijati čežnju za Božjom Rečju.

Drugo, ovo povećanje naše čežnje za Bogom mora takođe povećati našu čežnju za Božjom Rečju. Zašto? Razmislite o ovome na minut. Kada nekoga volimo, želimo da znamo sve o njemu. Šta vole, šta ne vole itd.

Na isti način, ako volimo Boga i želimo da znamo šta on voli, a šta ne voli, moramo da idemo do onog jedinog izvora koji nam otkriva ove istine—Svetog Pisma. Pošto se pravednost pomenuta u ovom blaženstvu odnosi na činjenje onoga što je ispravno u Božjim očima, onda je jedino mesto gde možemo pronaći ono što je ispravno u Božjim očima u njegovoj svetoj Reči. Drugim rečima, Božja Reč mora biti redovna hrana za one koji su gladni i žedni pravednosti. Zato u Bibliji više puta čitamo o tome da Božji narod neprestano želi i uživa u Božjoj Reči.

Psalam 119:20 „Moja je duša svagda ispunjena čežnjom za zakonima tvojim.”

Jov 23:12 „Nisam odstupio od zapovesti njegovih usana; Više sam cenio reči njegovih usta nego hleb svoj nasušni.”

Jeremija 15:16 „Kad su došle tvoje reči, pojeo sam ih; one su bile moja radost i radost mog srca, jer nosim ime tvoje, Gospode Bože Svemogući.”

Matej 4:4 „Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih.” 

1 Petrova 2:1-3 „Zato se oslobodite svake zlobe i svake prevare, licemerja, zavisti i klevete svake vrste. Kao novorođenčad, žudite za čistim duhovnim mlekom, da po njemu uzrastate u svom spasenju, sada kada ste okusili da je Gospod dobar.”

Što više žudimo za Božjom Rečju—ne samo sa namerom da naučimo nešto, već i zbog želje za poslušnošću, to ćemo više slušati. I što više budemo poslušni, to ćemo više iskusiti ovo ispunjenje pravednosti. I kao rezultat toga, više ćemo gladovati i žeđati za Božjom Rečju. I ciklus će se nastaviti.

Na isti način, što više hodimo u neposlušnosti, to je manje gladi i žeđi za Božjom Rečju. I što je manje gladi i žeđi za Božjom Rečju, to je manja poslušnost. U ovom slučaju, jedno hrani drugo – ovog puta u negativnom smislu.

Dakle, čežnja za Bogom vodi do čežnje za Božjom Rečju—ovo su dva načina da rastemo u našoj gladi i žeđi za pravednošću. Imate li takvu čežnju? Zapamtite, vi ste ono što jedete. Šta je želja vašeg srca? Želje ne lažu!

Molba za glađu i žeđi za ove pravednosti.

U Indiji postoji običaj koji mnogi Hindusi rade kada osoba umre. Sećam se da sam to radio kao dečak [kada još nisam bio spašen] kada je moj otac umro. Čovek bi uzeo šaku pirinča i stavio je mrtvacu u usta. A kako se telo kasnije premešta u groblje, taj pirinač ostaje nepojeden. Zašto? Jer mrtvo telo ne oseća ni glad ni žeđ!

Na isti način, duhovno mrtvi ljudi nemaju glad i žeđ za pravednošću. Dakle, ako tvrdite da ste hrišćanin, a ipak nemate želju da činite ono što je ispravno u Božjim očima, morate sebi postaviti ovo kritično pitanje: Da li sam duhovno živ?

Zapamtite, Propoved na gori je ogledalo koje Isus drži pred nama da bi video da li se naš život poklapa sa onim što on kaže da treba da bude život onih koji se izjašnjavaju da su njegovi sledbenici. Njegove reči na kraju Propovedi na gori jasno pokazuju: „Neće svaki koji mi kaže: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, nego samo onaj koji vrši volju Oca moga koji je u nebo” [Matej 7:21]. Između ostalog, Očeva volja je da imamo svetu glad i svetu žeđ za pravednošću—da činimo ono što je ispravno u njegovim očima. Ako nemamo tu glad, ne možemo legitimno tvrditi da smo njegova deca.

Ne smemo se zavaravati. Ako naš način života ne ukazuje na pravednost, moramo se, bez odlaganja, pokajati i iskreno doći Hristu slomljeni nad našim gresima i verom prihvatiti oproštaj koji nudi. Tako možemo primiti Božju pravednost. I od tog vremena, bićemo podstaknuti Duhom Svetim da žudimo za sve više i više ove pravednosti u našem svakodnevnom životu dokle god živimo, a Bog će nas ispunjavati. A kada se Hristos vrati, doživećemo to potpuno ispunjenje jednom zauvek jer ćemo od tada zauvek ugađati Bogu.

Reč upozorenja.

Oni koji ovim stilom života odbacuju stil života gladi i žeđi za pravednošću, u budućnosti će doživeti glad i žeđ. Međutim, to će biti glad i žeđ za oslobađanjem od patnje koja proističe iz paklenih muka [Lk 16:24]. I ta glad i žeđ nikada neće biti zadovoljeni—za celu večnost. Kakav užasan život!

Mi smo ono što jedemo. Ako je greh naša hrana, krajnji rezultat je užasna patnja u paklu. S druge strane, ako je pravednost naša hrana, krajnji rezultat je ogromno blaženstvo na nebu. To su jedine dve sudbine. Šta ćemo izabrati? Užasna patnja ili ogromna radost? Neka nam Bog pomogne da izaberemo radost zbog težnje za onim za čim nas Isus poziva da težimo u ovom blaženstvu. Zaista su blaženi oni koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.