Blaženstva–6. Deo–Blaženi su milostivi

(English version: “Blessed Are The Merciful”)

Ovaj članak je 6. u nizu članaka o blaženstvima—odeljak koji se proteže od Mateja 5:3-12. U ovom odeljku Gospod Isus opisuje 8 stavova koji bi trebalo da budu prisutni u životu svakoga ko tvrdi da je njegov sledbenik. U ovom članku ćemo se osvrnuti na peti stav—stav milosrđa kako je opisan u Mateju 5:7, „Blaženi milostivi, jer će im biti ukazano milosrđe.”

*******************

Kada je Džon Vesli bio misionar u Džordžiji, guverner Džejms Ogltorp je imao roba koji je ukrao bokal vina i popio ga. Ogltorp je želeo da se čovek prebije, pa je Vesli otišao do Ogltorpa i molio u ime roba.

A guverner je rekao: „Želim osvetu. Nikada ne opraštam.” Na šta je Džon Vesli rekao: „Nadam se Bogu, gospodine, da nikada ne zgrešite.”

Ne samo u Veslijevo vreme, već i u Isusovo vreme, milost je često bila prezrena. Za Grke i Rimljane je bio znak slabosti da pokažu milost. Jedan rimski filozof je rekao: „Milosrđe je bolest duše.”

Došavši do te vrste kulture, Isus je izgovorio ove šokantne reči: „Blaženi su milostivi, jer će im se ukazati milosrđe” [Matej 5:7]. Ove reči su šokantne čak i za našu kulturu koja uzdiže osvetu, gorčinu i ravnodušnost prema onima koji su nas povredili. Ipak, Isus poziva svoje sledbenike da pokažu duh milosrđa. Još jedan poziv na kontrakulturni život!

Isus kaže da je milost, umesto da je bolest duše, znak duše koja više nije pod kontrolom ove bolesti koja se zove greh. To je takav način života koji je „blagosloven” život—život koji dobija Božje odobrenje!

Definicija milosti.

„Milosrđe” je jedna od najlepših reči na engleskom jeziku i svakako jedna od najdragocenijih istina u hrišćanskoj veri. Jedan grčki rečnik definiše milosrđe kao „moralni kvalitet osećanja saosećanja i posebno iskazivanja ljubaznosti prema nekome kome je potrebna. Ovo se može odnositi na ljudsku dobrotu i Božju dobrotu prema čovečanstvu.”

Verujem da će nam sledeća priča pomoći da bolje razumemo ovu reč, „milost.”

Jedan vojnik u vojsci Aleksandra Velikog je uhvaćen pošto ih je napustio. A kazna mu je bila smrt. Tako je njegova majka dolazila i molila Aleksandra više puta govoreći: „Molim te, smiluj se.” Aleksandar je odgovorio: „On ne zaslužuje milost.”

Mudra majka je odgovorila: „Da je to zaslužio, to ne bi bila milost.”

Dakle, milost nije nešto što se daje ili prima zato što je neko zaslužuje. Milost je čin koji odgovara na potrebu, bilo da je to duhovna, fizička ili emocionalna potreba. Jedan pisac je ovako opisao milosrđe: „Milosrđe razume bol; oseća bol i kreće da izleči bol. Drugim rečima, milosrđe uključuje um da razume povredu; uključuje emocije tako što oseća bol, a uključuje volju tako što deluje da izleči bol.”

Demonstracija Božije milosti.

Nije li tako Bog pokazao milost prema nama? Video je kako nas je greh povredio i, potaknut saosećanjem, postupio je poslavši svog Sina da izleči naš problem sa grehom. Vidite, Bog nam ne daje ono što naš greh zaslužuje—a to je sud—već u milosti, uskraćuje nam to i, u svojoj milosti, rađa sve koji mu se obraćaju. Zato je Petar napisao: „U svom velikom milosrđu on nas nanovo rodi u živu nadu kroz vaskrsenja Isusa Hrista iz mrtvih” [1 Pet 1:3]. Pavle je opisao Boga kao „bogatog milošću” [Ef 2:4]. Pisac Poslanice Jevrejima nas poziva da sa pouzdanjem idemo do Božjeg prestola milosti gde možemo „primiti milost i naći milost koja će nam pomoći u vreme naše potrebe” [Jevrejima 4:16].

Sviđa mi se kako starozavetni prorok Mihej opisuje Božju milost u Miheju 7:18: „Ko je Bog kao ti, koji oprašta greh i oprašta prestup ostatku nasledstva svog? Ne ostajete besni zauvek, već uživate u iskazivanju milosti.” Grešnici kakvi jesmo, ne zaslužujemo ništa osim Božjeg suda. Ipak, Mihej kaže da Bog ne samo da uskraćuje tu presudu, već, naprotiv, rado pokazuje milost. Ne dvoumi se, iako smo ga jako povredili.

Naša je obaveza da pokazujemo milost.

Isti Mihej u prethodnom poglavlju je rekao: „Pokazao ti je, smrtniče, šta je dobro. A šta Gospod traži od tebe? Da postupaš pravedno i da voliš milosrđe i da ponizno hodiš sa svojim Bogom” [Mih 6:8]. Da li biste primetili šta Bog zahteva od svog naroda? Postupiti pravedno, voleti milosrđe i hodati ponizno. Želim da se fokusiram na drugu stavku—„milost”. Isti Bog koji voli da pokaže milost [Mih 7:18] zahteva od svog naroda ne samo da pokaže milost, već i da „voli” da pokazuje milosrđe!

Jednostavno rečeno, oni koji su primili Božiju milost treba da pokažu tu istu vrstu milosti sa istim stavom koji Bog pokazuje kada je daje drugima. I upravo to je poenta koju Isus ovde navodi u Mateju 5:7 kao i u Luki 6:36: „Budite milostivi, kao što je milostiv Otac vaš.”

Zapamtite, Isus u blaženstvima opisuje način života pravih hrišćana—onih koji su primili milost. Ali kako znaju da su zaista primili milost? Svojim iskazivanjem milosti prema drugima! To su ljudi—milosrdni—za koje Isus kaže da ih Bog odobrava. To su ljudi na kojima počiva Božja naklonost. Oni su blagosloveni. I oni su ti koji će u budućnosti dobiti puno iskustvo spasonosne milosti Božije, „pomilovaće se” kada napuste ovaj svet.

Opasnost od nepokazivanje milosti.

Odbijanje da se pokaže milost ima duboke implikacije. Isus ovde podrazumeva da će samo milostivi dobiti milost. A Jakov, u svom pismu, koristi jači jezik u tom pogledu. Jakovljeva 2:12-13 kaže: „Govorite i postupajte kao oni koji će biti suđeni po zakonu koji daje slobodu, jer će se sud bez milosti pokazati svakome ko nije bio milosrdan. Milosrđe trijumfuje nad sudom.” Milosrđe i sud su dve suprotnosti. Ono što dobijamo je ono što ćemo dati i ono što ćemo dobiti u totalnom smislu u budućnosti.

Ako smo primili milost Božiju, daćemo je drugima u ovom životu, a takođe ćemo dobiti Božiju milost u punom smislu u budućnosti. Ali ako nismo primili milost Božiju, nećemo je dati drugima u ovom životu, niti ćemo dobiti njegovu milost u budućnosti. Umesto toga, u budućnosti ćemo dobiti samo njegovu presudu. To je Jakovljeva poenta.

Vidite, svet smatra osvetu ukusnom. Ostaje budan celu noć, planirajući kako da se osveti. Ali mi kao hrišćani treba da mrzimo misli o osveti, ali da uživamo u iskazivanju milosti prema onima kojima je to potrebno. Ali dajući milost [bez odobravanja njihovih zlih postupaka], možemo im, nadamo se, pomoći da se okrenu od svog zla. Naravno, istinsko pomirenje se ne može dogoditi bez pokajanja. Ali milosrđe ima moć da podstakne drugu osobu da se okrene i traži oprost i na taj način se pomiri.

Lepota milosrđa.

Milosrđe je lepa stvar. Bez toga, ti i ja bismo zauvek bili osuđeni na propast u paklu. Bog je svojom milošću napravio put kroz Hrista da ti i ja uživamo u večnoj sreći umesto u večnim mukama. A kada pokazujemo tako milosrdan stav kao način života, jasno pokazujemo da smo primili spasonosnu milost Božiju i da ćemo je u punom smislu dobiti u budućnosti. To je čvrsta garancija istinitosti našeg spasenja. Duh prosuđivanja uništava intimnost—u svim vezama—uključujući brak. Ako jedan ili oba supružnika neprestano osuđuju drugog, kako intimnost može rasti? Obojica će želeti da se udalje od drugog.

Zato, kako je rekao prorok Mihej, moramo „ljubiti milosrđe.” Ovo je Božje srce i on želi da oponašamo njegove puteve. Nema boljeg mesta da to pokažemo nego u našem domu, posebno u našim odnosima sa našim supružnicima.

Žena je doživela nesreću dok je vozila potpuno novi automobil. Uznemirena i zabrinuta šta bi njen muž mogao reći, uzrujano je otvorila pretinac za rukavice da uzme papire osiguranja.

Dok ga je izvlačila, videla je belešku i prepoznala rukopis svog muža: „Draga Meri, kada ti zatrebaju ovi papiri, zapamti da volim tebe, a ne auto!”

Svi smo mi zbunjeni i nesavršeni grešnici. Zato se veze ne mogu održati bez milosti. A gde nema milosti, nema ni prave prisnosti. Da, brak bi mogao i dalje da funkcioniše, a par bi mogao da ostane zajedno decenijama. Ali to nije zdrav brak. To nije brak u kome se neguje intimnost.

Jedan čovek je jednom rekao svom pastoru o svađama koje je vodio sa svojom ženom. A kada je pastor tražio detalje, rekao je: „Svaki put kada se svađamo, moja žena postaje istorijska.” Pastor je rekao: „Misliš histerična. „Ne”, rekao je muž. „Istorijska. Ona priča o problemima koji su se desili pre 20-30 godina.”

Vidite, tamo gde se vodi takva evidencija, nema mogućnosti prave intimnosti. Ne postoji mogućnost zdravih odnosa. Zato je milosrđe ključ zdravih odnosa. Kroz milost imamo odnos sa Bogom. I upravo milosrđem možemo imati odnose sa drugima.

Kako rasti u pokazivanju milosrđa.

Dakle, kako možemo voleti milost? Kako možemo uživati u iskazivanju milosti? Neprekidno gledajući na naše grehe i oproštenje koje dobijamo kao rezultat stradanja Sina Božijeg na krstu da bi kupio naše pomilovanje. Podsećajući se na ovu istinu: „Zaslužujem pakao. Ipak, Bože, pokazao si mi i nastavljaš da pokazuješ milost prema meni—strašnom grešniku! Isuse, kada te vidim, vidim potpuno oličenje milosrđa. Pomozi mi da budem kao ti.”

Kada sledimo takav stav, nećemo moći da kažemo: „Neću pokazati milost onome ko me je uvredio”. Ne možemo da gledamo u krst i vidimo raspetog Spasitelja kako krvari i viče od bola za naš greh i još uvek kažemo: „Ne mogu da oprostim toj osobi. Ne znaš koliko su me povredili. Ne zaslužuju milost”. Ali ljudi, da su to zaslužili, to uopšte ne bi bila milost. Zar ne?

Što više gledamo u svoj greh, to više gledamo u Isusa na krstu, i više će se topiti naša tvrda srca. Utoliko ćemo više videti koliko smo uvredili beskrajno svetog Boga, a koliko nam je pokazao veliku milost, i koliko nam je svakodnevno još potrebna njegova milost. I kada to vidimo, bićemo spremniji da se oslobodimo uvreda protiv nas—sitnih i velikih uvreda—i to ćemo više rasti u želji da drugima damo milost.

Završne misli.

Da li postoji neko u svom životu kome treba da pokažete milost? Onda dajte toj. Ne mislim samo na pružanje milosrđa kao obaveza, ili nevoljna dužnost sa nekakvim stavom koji kaže: „Moram da pokažem milost.” Umesto toga, uradite to sa stavom koji kaže: „Imam priliku da pokažem milost. Besplatno sam primio, besplatno ću dati!” Ali to se može dogoditi samo ako volite milosrđe. A milosrđe možete voleti samo ako sve više razmišljate o Božjem milosrđu u svom životu [Rim 12:1-2].

Zapamtite, pokazivanje milosti nije opcija. To je jasan dokaz iskupljenog srca. Primanje milosti je mesto gde je počelo naše novo rođenje kada smo u siromaštvu duha oplakivali svoje grehe i u krotosti se obraćali Hristu za milost. I čim nas je spasao, počeo je da deluje u nama kroz Duha Svetog da bi postali gladni i žedni pravednosti—života koji sledi Božije pravedne zapovesti u našem svakodnevnom životu—počevši od Božije zapovesti o uživanju u davanju milosti onima koji nas vređaju.

Dakle, pitam te: „Da li si lično primio Božiju spasonosnu milost?” Možda niste u stanju da pokažete milost onima kojima je potrebna jer je sami niste dobili. Možda niste videli svoj greh u svoj njegovoj ružnoći i nikada niste otišli ​​na krst po milost. Ako je to slučaj, zamoli Boga da ti otvori oči da vidiš koliko su tvoji gresi ružni. Zamolite ga da vas odvede na krst. Zamolite ga da vam podari milost. To je početna tačka. Tada ćeš imati moć da budeš milostiv prema drugima. I to će imati moćan efekat u pomaganju da se i oni okrenu Hristu.

Zapamtite, učenja koja se nalaze u Propovedi na gori su ogledalo koje Isus drži na našim licima da nam pomogne da vidimo da li smo zaista Božja deca. Da li si ti zaista Božje dete? Ako jeste, možete biti sigurni da se ove Isusove reči u ovom blaženstvu odnose na vas.

Blaženi su, zaista, milosrdni, jer će oni i samo oni dobiti milost kada Isus, oličenje svake milosti, dođe da uspostavi svoje kraljevstvo!