Blaženstva—9. Deo—Blaženi su progonjeni

(English version: “Blessed Are Those Who Are Persecuted”)

Ovaj članak je 9. u nizu članaka o blaženstvima—odeljak koji se proteže od Mateja 5:3-12. U ovom odeljku Gospod Isus opisuje 8 stavova koji bi trebalo da budu prisutni u životu svakoga ko tvrdi da je njegov sledbenik. Težnja za ovim stavovima je kontrakultura. Zato se životni stil blaženstva može opisati i kao „hrišćanstvo protiv kulture.”

U ovom članku ćemo se osvrnuti na osmi i poslednji stav—o strpljivom podnošenju patnji koje proizilaze iz življenja našeg hrišćanskog života. Isus je to opisao u Mateju 5:10-12: „Blago onima koji su progonjeni zbog pravednosti, jer je njihovo kraljevstvo nebesko. Blago vama kada vas ljudi vređaju, progone i lažno govore svako zlo zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebu, jer su na isti način progonili proroke koji su bili pre vas.”

*******************

Mlada Amerikanka hrišćanka je ubijena u Iraku pre nekoliko godina. Njen zločin? Tamo je otišla da pomogne drugima obezbeđujući čistu vodu izbeglicama.

Začudo, napisala je pismo svojoj crkvi da ga pročitaju ako bude ubijena. „Kada Bog pozove, nema kajanja,” napisala je ona. „Nisam bila pozvana na mesto. Pozvana sam njemu…da se pokorim bio je moj cilj, da patim se očekivalo, Njegova slava je bila moja nagrada. Njegova slava je moja nagrada.”

Ona je svom pastoru napisala ove reči u vezi sa svojom sahranom: „Budite smeli i propovedajte spasonosno, zauvek večno JEVANĐELJE koje menja život. Dajte slavu i čast Ocu našem.”

Ona je navela neke od svojih omiljenih odlomaka iz Svetog pisma, uključujući 2 Korinćanima 15:5, u kojoj piše: „I umrije za sve, da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za Onoga koji je umro za njih i vaskrsao.”

Drugi je bio Rimljanima 15:20, koji kaže: „Uvek sam imao ambiciju da propovedam jevanđelje tamo gde Hristos nije bio poznat.”

Na kraju, napisala je: „Nema radosti osim poznavanja Isusa i služenja njemu.”

Njegova slava—moja nagrada! Nema radosti osim poznavanja Isusa i služenja njemu! Zar te reči ne otkrivaju da je ova dama razumela suštinu ovog poslednjeg blaženstva? I kao rezultat toga, iako je ona, poput mnogih vernih Isusovih sledbenika, tragično izgubila svoj zemaljski život, na kraju je stekla stvarni život za svu večnost. Sada je primila svoju nagradu, radost što je sa Bogom i što mu se klanja za svu večnost.

Realnost patnje.

U ovim stihovima, Gospod Isus nas podseća da ćemo se suočiti sa progonstvom kada budemo živeli po njegovim zapovestima. Kada stavimo to u kontekst, znači da ćemo se suočiti sa odbacivanjem jer živimo „kontrakulturnim stilom života” opisanim u dosadašnjim blaženstvima. Obratite pažnju da Isus nije rekao „ako” već „kada” vas ljudi „vređaju, progone i lažno govore svako zlo protiv vas” [Matej 5:11]. Samo je pitanje vremena kada će se svi njegovi sledbenici suočiti sa napadom zbog izvršavanja njegovih komandi. Stepen reakcije može se razlikovati u zavisnosti od toga gde osoba živi ili jedinstvenih okolnosti sa kojima se svako suočava, ali ovde je naglašena stvarnost progona.

Isus, u suštini, kaže da kad sledimo njegove naredbe, svet i sotona će da nam nanesu bol. Tema progona nije prijatna tema. Ali to je još uvek vitalna tema za sve koji žele iskreno slediti Isusa. Zašto? Pošto je Isus, često u svojoj službi sa brutalnom iskrenošću, razgovarao o realnosti progonstva da bi se njegovi sledbenici suočili. Želeo je da jasno razumeju šta bi to koštalo da ga prate. Evo nekoliko primera.

Matej 10:32 „Svi će vas mrzeti zbog mene.”

Marko 8:34 „Ko god želi da bude moj učenik mora da se odrekne sebe i uzme svoj krst i prati me.”

Luka 9:27 „A ko ne nosi svoj krst i prati me, ne može biti moj učenik.”

Jovan 15:20 „Sluga nije veći od svog gospodara. ‘Ako su me progonili, i vas će progoniti.’”

Dakle, jasno vidimo kako je Isus više puta govorio o progonu jer je to važna tema.

Ali nije samo Isus to smatrao važnom temom. Čak su i apostoli!

Dela 14:22 „Moramo proći kroz mnogo teškoća da uđemo u Kraljevstvo Božje.”

2 Timoteju 3:12 „U stvari, svi koji žele da žive pobožni život u Hristu Isusu biće progonjeni.”

1 Petar 4:12 „Dragi prijatelji, nemojte se iznenaditi vatrenim iskustvom koje je došlo da vas testira, kao da vam se nešto čudno dogodilo.”

Čak i u knjizi Otkrivenja čitamo reči Jovana kako nam on govori kada Antihrist dođe na vlast, vernici će pretrpeti ogromnu patnju zbog svoje vere.

Otkrivenje 13:10 „Ako neko ide u ropstvo, u ropstvo će otići. Ako neko bude ubijen mačem, mačem će biti ubijen.”

Razlog stradanja. 

Ne samo da Gospod uči da ćemo u slabijem ili jačem obliku pretrpeti patnju, već nam govori i razlog za ovo stradanje. Zapazite u 10. stihu, on govori o tome da je „proganjan zbog pravednosti.” U poslednjem delu 11. stiha on govori o patnji „zbog mene.” Dakle, „pravednost” se odnosi na život za Isusa—na poštovanje njegovih zapovesti. Zato ovo nije patnja koja dolazi od naših grešnih postupaka [1 Pet 4:15]. Niti je ovo opšta patnja koju svi ljudi doživljavaju živeći u palom svetu [Rimljanima 8:20-22]. Ne, ovo je posebno patnja zbog toga što ste Isusov sledbenik.

Kad živimo za Hrista, neprijatelj neće ćutati. Kraljevstvo tame će uzvratiti i to snažno. Isus nam u drugom pasusu govori zašto će vernici trpeti progonstvo u Jovanu 3:19b-20, „ljudi su voleli tamu umesto svetlosti jer su njihova dela bila zla. Svako ko čini zlo mrzi svetlost i neće izaći na svetlost iz straha da će njihova dela biti otkrivena.” Svrha svetlosti je da izloži ono što inače nije izloženo.

Dakle, kada hrišćani svojim rečima i životom razotkriju dela nevernika, suočiće se sa odmazdom. Oni će se suočiti sa uvredama, progonima i svim vrstama zla! Kako god se vernicima može zagorčati život, i koliko god da se izvuku svojim postupcima, progonitelji će to učiniti—rečima i delima.

Odgovor na patnju.

A kada smo progonjeni, kakav bi trebalo da bude naš odgovor? Isus daje jasan odgovor u prvom delu stiha 12: „Radujte se i veselite se” [Matej 5:12]. Skačite od radosti—je još jedan način da se to prevede. U svetlu dolazeće stvarnosti postojanja sa Trojedinim Bogom u carstvu koje će Isus uspostaviti, obilna radost mora biti odgovarajući odgovor. Nije ni čudo što je velika radost ujedinjena tema Novog zaveta u vezi sa reakcijom vernika na progon.

U pismu vernicima koji stradaju, Petar im je zapovedio da se „raduju što učestvujete u stradanjima Hristovim” [1 Pet 4:13]. Jakov nam kaže da „smatrajmo to čistom radošću…kad god se [nas] suočimo s raznim iskušenjima” [Jak 1:2].

Dela 5:40-41 nam daju zapis da kada su apostoli bili „bičevani” od strane verskih autoriteta zbog propovedanja Isusa, oni su „napustili Sinedrion, radujući se jer su udostojni da pate za Ime.” Sledeći stih nam govori da uprkos patnji, „oni nikada nisu prestali da poučavaju i objavljuju dobru vest da je Isus Mesija” [Dela 5:42]. Dela apostolska 16:23-25 ​​nam govore da su se Pavle i Sila, dok su bili u zatvoru nakon što su bili „svučeni…prebijeni…žestoko bičevani…molili su i pevali himne Bogu.”

Gore navedeni odgovori jasno pokazuju da rani hrišćani nisu odustali od svoje vere nakon jednog ili više bolnih iskustava. Nastavili su da ostaju verni pozivu da slede Isusa.

Nažalost, naš odgovor je često upravo suprotan. Ponekad ne možemo čak ni da ustanemo iz kreveta zbog silne tuge jer mislimo da smo platili visoku cenu što smo bili odani Hristu. To može biti nešto tako malo kao uvreda, a mi tugujemo danima zajedno. Zašto takav odgovor? Evo nekoliko razloga: Previše sveta u nama; propust da se Isusove reči ozbiljno shvate; previše ega. Zato ne reagujemo ispravno čak ni na pominjanje reči „progonstvo.”

Međutim, hajde da se setimo da je progon u ovoj ili onoj meri neizbežan za sve koji žele da žive u Božjem carstvu [2 Tim 3:12]. A reakcija u takvim slučajevima treba da bude puna radosti.

Da, može biti, i često će biti suza. Ali te suze ne bi trebale da nas spreče da imamo tu duboku radost u sebi, znajući da primamo udarce za Onoga koji je za nas podneo toliko udaraca. I to razumevanje treba da donese duboku i trajnu radost čak i usred dubokih uzvika patnje. Mi smo, kako Pavle kaže, ljudi koji su „tužni, a uvek se raduju” [2 Kor 6:10].

Nagrada za podnošenje patnje.

Logično pitanje koje bi se onda moglo postaviti u svetlu prolaska kroz svu ovu patnju je sledeće: u čemu je poenta? Šta ću na kraju dobiti? Da li je vredno toga ako sleđenje Isusa znači toliko bola? Odgovor koji Isus daje prilično je direktan: „njihovo [i samo njihovo] je kraljevstvo nebesko” [Matej 5:10]. Takođe verujem u 11. stih, kada Isus kaže, „velika je [njihova] nagrada na nebu”, on misli na istu stvar kao i na stih 10.

Samo oni koji su spremni na patnju naslediće carstvo nebesko. Samo oni će živeti u dolazećem carstvu nebeskom u budućnosti u prisustvu Oca, Sina i Duha i obožavaće ih zbog toga što su njihovi gresi oprani kroz Hristovu krv. To je nagrada! Oni su zaista „blaženi” [Matej 5:10]. Oni su ti na kojima počiva Božje odobravanje i njegova naklonost!

U stvari, u jednom smislu, čitava blaženstva govore o životu u Carstvu Božijem. Zapazite kako se Matej 5:3, gde je Isus izgovorio prvo blaženstvo, i Matej 5:10, gde je rekao poslednje blaženstvo, završavaju frazom „njihovo je carstvo nebesko.” Sva blaženstva su u sendviču između 3. i 10. stiha, što ukazuje na to da je fokus na životu u kraljevstvu.

I da bi nas ohrabrio da težimo ovoj nagradi, Isus je dodao u poslednjem delu Mateja 5:12, „jer su na isti način progonili proroke koji su bili pre vas.” Ovo je uvek bio obrazac za Božji narod, čak i u Starom zavetu. Od Avelja, koga je progonio njegov rođeni brat Kain, Božji narod je uvek bio proganjan, uključujući i proroke koji su govorili Božiju istinu.

Dakle, ono što Isus kaže je sledeće: Nisi sam u ovome, niti je ovo stradanje nešto novo. Progon zbog traganja za Bogom je uvek postojao. Ali nagrada je vredna toga: živeti sa Trojičnim Bogom zauvek. Samo taj razlog treba da podstakne veliku radost—čak i usred duboke patnje.

Završne misli.

Hajde da zapamtimo. Isusova učenja o čitavoj Besedi na gori, uključujući i ova blaženstva, služe kao ogledalo za sve koji tvrde da su hrišćani. Da, ne možemo se držati savršeno nijedne od ovih naredbi. Samo Isus jeste! Ispravni smo pred Bogom samo zbog njegovog dela!

Međutim, pošto smo se verom sjedinili sa Isusom, u nama živi Duh Sveti. A njegovo delo je da nas učini da neprestano postajemo sličniji Isusu. Dakle, ove karakteristike moraju biti evidentne u nama. A gde postoje dokazi o ovoj vrsti pravednosti, biće progona. Bilo da smo kod kuće, na radnom mestu, u školi, na fakultetu, u društvenim odnosima ili čak u crkvi, suočićemo se sa odbacivanjem što sledimo Isusa. Ali to je razlog za veliku radost jer pokazuje da smo zaista Isusovi sledbenici.

Mnogi hrišćani koji se izjašnjavaju kao hrišćani se ne suočavaju sa bilo kakvim progonom jer se ne pokazuje mnogo pravednosti. U najboljem slučaju, to je samo samopravednost. To nije istinska biblijska pravednost, pravednost o kojoj Isus ovde govori, a koja je poziv na ispravan život zbog sjedinjenja s njim. Isus se takvim ljudima obratio na kraju svoje propovedi ovim jezivim rečima: „Neće svaki koji mi kaže: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, nego samo onaj koji vrši volju Oca moga koji je u nebu” [Matej 7:21]. A Očeva volja je da samo oni koji pokazuju blažen život budu u njegovom carstvu.

Drugačije rečeno, prema Isusovim rečima u ovim blaženstvima, samo oni koji: su siromašni duhom, tuguju nad gresima svojim, su krotki, gladni i žedni pravednosti, milostivi, teže za čistotom iznutra—tj. za srcem i oni koji spremni su da budu progonjeni—biće u carstvu nebeskom. Dakle, ako se nikada niste zaista obratili Isusu za oproštenje grehova, nemojte odlagati. Okrenite se od svojih grehova i prigrlite oproštaj koji on nudi, i tek tada ćete imati snage da sledite ovaj način života blaženstva—uključujući i sposobnost da patite za njega.

Suština je sledeća: stradanje za veru je sudbina za svakog vernog hrišćanina. Isus je patio. Stradali su vernici Starog i Novog zaveta. Kako može biti drugačije za bilo koga od nas? Često mislimo da je progonstvo znak Božijeg nezadovoljstva prema nama. Otuda popularnost jevanđelske poruke blagostanja!

Ali apostol Pavle govori nešto sasvim drugo. On nas podseća u Filipljanima 1:29: „Jer vam je dato u ime Hrista ne samo da verujete u njega, nego i da stradate za njega.” Reč „dodeljeno” je reč od koje dobijamo reč „milost ili naklonost.” Ima ideju o „poklonu.” Vera u Hrista [prvi deo ovog stiha] i stradanje za Hrista [drugi deo ovog stiha] su „dar” koji nam je Bog, u svojoj milosti, dao. Kako da mu zahvalimo za jedan dar, a odbijemo da mu zahvalimo za drugi? Privilegija je ne samo verovati u Hrista već i stradati za njega.

Dakle, umesto da se osvetimo kada se suočimo sa uvredama i odbacivanjem, hajde da idemo stopama našeg Gospoda, čiji je odgovor na suočavanje sa stradanjem bio sledeći: „Kada su ga vređali, on nije uzvratio; kada je patio, nije pretio. Umesto toga, poverio se onome koji sudi pravedno” [1 Pet 2:23].

Dragi čitaoci, kada završimo ovaj život i budemo u Isusovom prisustvu, shvatićemo da šta god da smo prošli za njega—čak i ako je dovelo do smrti—nije bilo ni blizu onome kroz šta je on prošao za nas. Napustio je Očevo prisustvo, svu nebesku slavu i sišao na zemlju. On je pretrpeo neizrecive patnje dok je bio na zemlji i na kraju je otišao na krst da umre onom sramnom smrću koju smo mi zaslužili. On je poneo Očev gnev za naše grehe. Kako onda da ne smatramo privilegijom da patimo za njega?

Dakle, razmislimo o odbijanjima i uvredama sa kojima se suočavamo i zapitajmo se: Da li zato što živimo za Isusa patimo? Ili je to rezultat naših grešnih postupaka? Ako je to prvo, radujmo se, radujmo se i nastavimo da istrajemo, znajući da će se na kraju isplatiti. Ako je ovo drugo, priznajmo svoje grehe Bogu, pokajmo se za svoja dela i zamolimo ga da nam pomogne da prevaziđemo ove sklonosti.

Bez rezervi, bez povlačenja, bez žaljenja

Vilijam Borden je završio srednju školu u Čikagu 1904. Bio je naslednik imanja Borden Dairi. Kada je diplomirao, dobio je neobičan poklon putovanja oko sveta. Oni koji su mu pružili ovo putovanje nisu ni slutili šta će mu to učiniti.

Dok je bio na putovanju, Vilijam je počeo da oseća teret za one manje srećne i one kojima je Hrist bio potreban širom sveta. Pisao je kući izražavajući želju da svoj život preda Hristu kao misionar. Iako su prijatelji i rođaci stajali u neverici, Borden je napisao dve reči na poleđini svoje Biblije: „Nema rezervi.”

Vratio se u Ameriku i upisao Univerzitet Jejl. Bio je uzoran student. Iako su drugi možda mislili da će život na fakultetu ugasiti Vilijamovu želju za misijskim poljem, to ga je samo podstaklo. Počeo je da proučava Bibliju, a do kraja njegove prve godine 150 studenata se sastajalo nedeljno da proučavaju Sveto pismo i mole se. U vreme kada je on postao apsolvent, hiljadu od hiljadu trista studenata na Jejlu bilo je u učeničkim grupama koje su se sastajale radi nedeljnog proučavanja Biblije i molitve.

On nije ograničio svoje evangelizacijske napore samo na studente oko Jejlovog netaknutog kampusa. Njegovo srce je bilo podjednako za one dalje od univerziteta. Osnovao je Misiju Nade na Jejlu. Služio je onima koji su bili na ulicama Nju Hejvena u Konektikutu. Delio je Hristovu službu sa siročadi, udovicama, beskućnicima i gladnima, nudeći im nadu i utočište.

Posetioca iz inostranstva su pitali šta ga je najviše impresioniralo tokom boravka u Americi. Odgovorio je: „Prizor tog mladog milionera kako kleči sa rukom oko ,propalice’ u misiji Jejl Houp.”

Kada je Borden diplomirao na Jejlu, ponuđeni su mu mnogi unosni poslovi. Ipak, na užas mnogih rođaka i prijatelja, odbio je. Umesto toga, napisao je na poleđini svoje Biblije još dve reči: „Nema povlačenja.”

Upisao je Prinstonsku bogosloviju i nakon diplomiranja otplovio za Kinu. Nameravajući da služi Hristu među muslimanskim stanovništvom, svratio je u Egipat da uči i nauči arapski. Međutim, dok je bio tamo, dobio je spinalni meningitis. Živeo je samo još mesec dana.

U dvadeset petoj godini, Vilijam Borden je bio mrtav. Borden je sve stvari računao kao gubitak radi poznavanja Hrista i širenja vesti o njemu. Odbio je da ga obuzme beskorisnost života nasleđenog od njegovih predaka, već je radije nastojao da proživi slavu svog otkupa krvlju Isusa Hrista.

Kada je njegova Biblija otkrivena nakon njegove smrti, otkriveno je da je na zadnjoj strani dodao još dve reči: „Bez žaljenja.”

Oni koji znaju cenu svog iskupljenja takođe znaju da je život koji je živeo za Onoga koji ih je otkupio život bez žaljenja…Vilijam Borden je izabrao da ide sa Onim koji ga je otkupio. A ti?

[Carter; Anthony (2013-03-19). Blood Work, (pp. 106-108). Reformation Trust Publishing. Kindle Edition.]