Čekajući na Boga

Posted bySerbian Editor August 29, 2023 Comments:0

Rečeno je: „Čekanje da Bog ostvari svoje namere je najveći problem sa kojim se suočavamo u našem hrišćanskom životu; postoji nešto u nama što bi radije uradilo pogrešnu stvar nego čekalo.” Ovo su istinite reči!

Jedna od hrišćanskih životnih realnosti je da niko od nas nema prirodnu sklonost da čeka. Želimo da dobijemo nešto, i želimo to da dobijemo sada! Uprkos tome što često žanjemo bolne posledice zbog toga što nismo čekali, i dalje smo skloni da često činimo ovaj greh. Sveznajući Bog je potpuno svestan ove naše sklonosti. Zato je često u svojoj reči ponavljao da treba da ga sačekamo i da ne žurimo.

Šta znači čekati na Gospoda?

To ne znači biti lenj ili biti pasivan. To jednostavno znači „aktivno se pouzdati samo u Boga da će doći umesto nas.” To znači da se okrećemo od poverenja u svoju mudrost, bogatstvo, snagu, veze sa ljudima do poverenja samo u Boga.

Preuzimanje na sebe da promenimo situaciju ili gunđanje i žaljenje da se predugo čeka neće doneti ništa osim gubitka mira i mnogo bede. Džordž Mekdonald je s pravom rekao: „U svemu što čovek čini bez Boga, on ili mora da ne uspe ili da još jadnije uspe.”

Vejn Stajls u svojoj odličnoj knjizi „Čekajući Boga” piše:

Najpre želimo sreću; Bog želi svetost. Želimo zadovoljstvo; Bog želi čistotu. Baš kao čekanje na crveni signal—ako preskočimo signal, možemo [i ponekad to činimo] upasti u nesreću. Na isti način, ako skočimo ispred Boga jer se čini da je čekanje takvo gubljenje vremena, bićemo povređeni. Čekanje je proces kroz koji nas Bog menja—više od promene okolnosti.

Možda ste umorni i obeshrabreni zbog čekanja na Gospoda. „Dokle, Gospode?” je tvoj stalni plač. Skoro ste na pragu da odustanete. Nemojte! Želim da uživate u blagoslovima koji dolaze kao rezultat čekanja na Gospoda fokusirajući se na Isaiju 64:4-5a:

„⁴Od davnina niko nije čuo, uho nije opazilo, nijedno oko nije videlo drugog Boga osim tebe, koji deluje u ime onih koji ga čekaju.⁵ Pritičeš u pomoć onima koji rado čine dobro, koji pamte puteve tvoje.”

Ovaj odlomak nam jasno govori da Bog deluje u ime onih koji ga čekaju [4b] dolazeći da im pomogne [5a]. Međutim, takođe kaže da 2 karakteristike navedene u nastavku treba da obeleže naše živote ako želimo da Bog deluje u naše ime.

Trebalo bi da imamo visok pogled na Božji karakter [4a]
Trebalo bi da vodimo sveti život [5a]

Ovo nam nije novo i nepoznato. Ali nadamo se, dobar podsetnik koji će nas ohrabriti da čekamo Gospoda.

1. Trebalo bi da imamo visok pogled na Božji karakter [4a]

Zapazite kako prvi deo Isaije 64:4 glasi: „Od davnina niko nije čuo, uho nije opazilo, nijedno oko nije videlo drugog Boga osim tebe.” Isaija je imao visok pogled na Boga. Pre ovog stiha, Isaija je pominjao Božje postupke iz prošlosti, posebno izazivajući potrese na planinama [Isaija 64:3]. Ovo se odnosilo na potresanje planine Sinaj kada je Bog dao deset zapovesti. Isaija vidi Boga iz Biblije kao moćnog i snažnog Boga i nikog sličnog njemu. Takođe je znao da je ovaj Bog pun ljubavi i milostiv prema svom narodu [Izl 34:6]. I pošto je imao tako visok pogled na Božji karakter, bio je uveren da će Bog uspeti za svoj narod.

Isto ili čak veće samopouzdanje trebalo bi da karakteriše nas—koji, za razliku od Isaije, živimo s ove strane krsta. Kroz Isusa imamo jasniju sliku Božjeg karaktera. A razumevanje njegovog karaktera trebalo bi da nas ohrabri da čekamo na Boga da deluje u naše ime, samouvereno. Dakle, hajde da se stalno fokusiramo na razvijanje visokog pogleda na Božji karakter razmišljajući o njegovim osobinama koje otkrivaju njegov karakter.

2. Trebalo bi da vodimo sveti život [5a]

Prvi deo Isaije 64:5 glasi: „Ti dolaziš u pomoć onima koji rado čine dobro, koji pamte puteve tvoje.” Obratite pažnju na to da Bog dolazi da pomogne ili deluje u ime „onih koji su rado u pravu, koji se sećaju [Božjih] puteva”. Ljudi koji vesela srca vode svet život dobiće pomoć Božiju. Verovanje u Božji karakter i ponašanje u potčinjavanju njegovim zapovestima idu ruku pod ruku kao deo čekanja na njega.

Razlog zbog kojeg ljudi u Isaijino vreme nisu doživeli Božje oslobođenje bio je taj što su živeli u grehu: „Ali kada smo mi nastavili da grešimo protiv njih [tj. Božjih puteva], vi ste bili ljuti. Kako onda možemo biti spaseni?” [Isa 64:5b]! Pored toga, nisu čak ni dozivali Boga [Isaija 64:7]. Nisu imali molitveni život. Čak i kada su se molili i postili, to je bio samo spoljašnji čin, a Bog je odbacio takvo licemerje [Isa 58]. Greh je sprečio Boga da deluje u njihovu korist—„Ali su vas bezakonja vaša odvojila od Boga vašeg; gresi vaši sakrili su lice njegovo od vas, da ne čuje” [Isaija 59:2].

Na isti način, vi i ja ne možemo očekivati da Bog deluje u naše ime ako živimo u grehu. Greh uvek blokira Božji blagoslov! Međutim, ako težimo za svetošću, možemo biti sigurni da će on „priteći u pomoć onima koji rado čine dobro, koji se sećaju [Njegovih] puteva”. Zato moramo težiti svetosti.

Dakle, to je to. Ako želimo da Bog deluje u naše ime dok ga čekamo, treba da imamo visok pogled na njegov karakter i težimo svetosti.

Završne misli.

Često smo obeshrabreni dok čekamo Gospoda. Počinjemo da sumnjamo u Boga. Postajemo ljuti i razdražljivi jer se stvari ne dešavaju onako kako želimo! Čak možemo postati i zavidni drugima. To je učinio Asaf kada je video kako zli napreduju i pravedni stradaju [Psa 73]. Lako je zaboraviti da pravedni Bog ima kontrolu! Možemo čak postati i veoma lenji. Misli kao što su: „Koja je svrha služenja Bogu? On ne mari za mene. Toliko dugo sam čekao, a on nije stigao. Zašto mu dalje služiti?” mogu početi da nas kontrolišu.

Zaboravljamo da Bog deluje i dok ga čekamo. On gradi naš karakter. On razotkriva idole naših srca da se pokajemo i odvratimo od njih. On u nama razvija strpljenje, toleranciju, poniznost i saosećanje kako bismo mogli da budemo osetljivi na bol i borbe drugih i da im tako efikasno služimo.

Pored toga, Bog nas takođe uči da priznamo njegov suverenitet nad našim životima tokom procesa čekanja. On nas uči da je on grnčar, a mi glina. On je vladar svih. On radi šta hoće, kada hoće i kako hoće. Niko ga ne može naterati da radi u skladu sa njihovim planom. On želi da svesrdno priznamo ove istine.

Džon Pajper je ispravno rekao: „Bog ima za cilj da se uzvisi radeći za one koji ga čekaju.” Voren Virsbe, u svojoj knjizi „Bogu se ne žuri”, s pravom je rekao: „Najbolje što ti i ja možemo da uradimo je da prestanemo da gledamo u naše satove i kalendare i jednostavno pogledamo verom u lice Boga i dozvolimo mu da radi po svome—u njegovo vreme.”

Odmah posle patnje, čekanje može biti najveći učitelj i trener u pobožnosti, zrelosti i istinskoj duhovnosti sa kojima se većina nas ikada susreće. Dakle, hajde da se ne osvrćemo na to koliko smo dugo čekali ili da gledamo unapred koliko će nam možda trebati da čekamo. Nemojmo se nervirati, ljutiti, obeshrabriti ili čak uplašiti i time uništiti svoj mir i mir ljudi oko sebe—a kamoli da pokažemo negativno svedočanstvo ljudima oko nas.

Da li je Bog dobar samo ako deluje brzo i na način koji je nama naklonjen?

Ako je odgovor „Da”, onda to otkriva da samo koristimo Boga da bismo dobili ono što želimo, a ne da mu dozvolimo da bude Bog i oblikuje nas kako želi. Pokajmo se za takav grešni stav. Oslonimo se na njega za snagu da čekamo na njemu prijatan način. Nema potrebe da brinete o sutrašnjem danu. Svaki dan ima dovoljno svojih nevolja [Matej 6:34]. Bog nam daje snagu i milost da čekamo današnji dan. Kad dođe sutra, postaje danas, i njegova blagodat će biti dovoljna za taj dan. Naučimo da verujemo da je čak i odgovor „Ne” i dalje Bog koji deluje u naše ime za naše dobro i njegovu konačnu slavu.

Dakle, ohrabrujem vas da čekate na Boga biblijski. Ovaj svemogući „Bog” koji je kao niko drugi „deluje u ime onih koji ga čekaju.” On zaista „pritiče u pomoć onima koji rado čine dobro, koji pamte [Njegove] puteve.”