Da li ste pravi hrišćanin ili ste „skoro” hrišćanin

(English Version: Are You A Real Christian Or An “Almost” A Christian?)

26. Februara 1993, snažna bomba eksplodirala je u podzemnoj garaži Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, usmrtivši šest ljudi i ranivši više od hiljadu. To je izazvalo agresivnu policijsku istragu sa mnogim hapšenjima. Ali malo je organa za sprovođenje zakona to prepoznalo kao deo međunarodne terorističke zavere.

Kada su teroristi 2001. godine uništili kule Svetskog trgovinskog centra, policijski komesar Rejmond Keli osvrnuo se na prvi napad i rekao: „To je za Ameriku trebao biti znak za uzbunu“.

Postoji ozbiljniji poziv na buđenje koji je izdao sam Gospod Isus kroz parabolu u Mateju 25:1–13 u kojoj svakom ozbiljnom hrišćaninu postavlja ozbiljno pitanje koje zahteva pretraživanje duše: „Da li ste pravi hrišćanin ili ste “skoro” Hrišćanin?” I dok gledamo odlomak, hajde da uzmemo k srcu ozbiljnost ovog pitanja i da reagujemo na odgovarajući način.

I. Objašnjenje parabole.  

Parabola je priča zasnovana na svakodnevnoj životnoj situaciji koja je stvorena sa ciljem da podučava duhovnim istinama. Ova parabola govori o tome da mladoženja dolazi da se venča sa svojom nevestom i odvede je kući da bude s njim. Prema tadašnjem običaju, deveruše bi dočekale mladoženju i sprovele ga do nevestine kuće. Budući da je mladoženja mogao da dolazi i noću, deveruše bi morale da nose lampe kako bi obezbedile svetlost.

U ovoj priči, mladoženja se pojavio u ponoć. Ukupno je bilo deset deveruša koje su čekale da ga otprate. Pet njih je imalo lampe sa uljem, a ostalih pet su imale lampe – ali nisu imale ulje da ih upale. One sa uljem su išle na svatove sa mladoženjom. Međutim, ostalima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju svadbenoj proslavi – uprkos njihovim molbama.

Mladoženja u paraboli predstavlja Isusa. Mudre device [deveruše] koje su imale ulje predstavljaju prave hrišćane spremne da se sretnu sa Isusom. Pet bezumnih devica koje nisu imale ulje predstavljaju lažne hrišćane koji nisu spremni da se sretnu sa Hristom i preti im opasnost od zabrane ulaska u nebo.

Glavna poruka parabole sažeta je u stihu 13, „Zato budite na oprezu, jer ne znate dan ni sat.“ Možemo to reći i ovako, „Budite spremni da se danas sretnete sa Gospodom. Jer dolazi vreme kada će biti nemoguće dobiti oproštaj za grehe. Neće biti drugih prilika za ulazak u nebo kada napustite ovu zemlju. “

II. Primena parabole.  

Dok posmatramo parabolu, iz nje možemo izvući 3 istine koje se mogu primeniti. 

Istina #1. Čovek može spolja da ispoveda Hrista, a da ga nikada iznutra ne poseduje.

Bilo je mnogo sličnosti između mudrih devica i bezumnih devica. Obe su uzele lampe i čekale su da se upoznaju sa mladoženjom [Mat 25:1]. Bezumne device nisu bile protiv mladoženjevog dolaska. Činilo se da čekaju njegov dolazak.

Slično tome, mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani takođe tvrde da se raduju Isusovom dolasku – ali nisu dobro pripremljeni da ga sretnu. Dok je mladoženja odlagao njegov dolazak, i mudre i bezumne device su zaspale.

Mudre device su spavale i osećale su se sigurno. One predstavljaju prave vernike koji imaju pravu sigurnost zbog toga što imaju pravi odnos sa Hristom. 

Izgledalo je da i bezumne device spavaju s osećajem sigurnosti. One, međutim, predstavljaju lažne vernike koji poseduju lažnu sigurnost kao rezultat prevarenog srca. Oni su mislili da su spremni za Hrista jer su išli u Crkvu, obavljali neke „hrišćanske“ aktivnosti i družili se sa drugim hrišćanima. Tužna je stvarnost da se oni nikada nisu istinski pokajali za svoje grehe i tako nikada nisu doživeli nanovo rođenje u Hristu.

Život lažnog hrišćanina karakteriše nekoliko stvari: 

a. Njihovo viđenje Boga je pogrešno. Bog je ceo ljubav i ništa osim ljubavi. Nikada me neće izbaciti. Kad stanem pred njega, mogu da ga ubedim da me pusti u nebo. Takvo je bilo viđenje i bezumnih devica, o čemu svedoče njihovi očajnički poklici: „Gospode, Gospode … otvori nam vrata“ (Mat 25:11).

Iako je Bog ljubav, on nije samo ljubav. Takođe je podjednako svet i pravedan. On je u svojoj reči obećao da će kazniti one koji nisu verovali u njegovog Sina [Jovan 3:18]. Ako bi Bog učinio bilo šta suprotno svojoj Reči, učinio bi ga lažovom – a to je nemoguće!

b. Njihov pogled na greh je pogrešan. Lažni hrišćani uverenje o grehu poistovećuju sa istinskim obraćenjem. Iako uverenje dolazi pre istinskog obraćenja, takođe je moguće imati osećaj uverenja bez istinskog obraćenja.

Juda, Feliks i Ezav su osećali osudu zbog njihovih greha, ali nikada nisu spašeni [Mat 27:3-5; Dela 24:25; Jevr 12:16-17]. Da se jednostavno osećate loše zbog greha nije dokaz da je neko hrišćanin. Ako ta tuga ne natera čoveka da se okrene od greha i baci se pred noge Isusove radi milosti, lažna tuga samo vodi u večno uništenje [2 Kor 7:9-10].

c. Njihov pogled na svet je pogrešan. Lažne hrišćane obeležava neumoljiva ljubav prema svetu i njegovim zadovoljstvima. Oni ne shvataju da Isus ne osuđuje kada je neko u svetu [Jovan 17:15]. Međutim, osuđuje kada je svet u nekome!

Uprkos svesti o 1 Jovanu 2:15, gde tako jasno piše: „Ne volite svet ili bilo šta na svetu. Ako neko voli svet, ljubav prema Ocu nije u njemu“, ceo svoj život usmeravaju na svetovne želje. A ako nisu zauzeti baveći se svetovnim stvarima, zauzeti su maštanjem o njima! Nekako misle da se samo na njih ne odnosi zapovest: „Ne možete služiti ni Bogu ni novcu“ [Mat 6:24]. Kako su prevareni!

d. Gledaju na ljubav prema drugima na pogrešan način. Selektivna ljubav prema drugima karakteriše lažne hrišćane – oni vole samo one koji ih vole. Neverovatno je i tužno videti kada mnogi koji javno ispovedaju da su hrišćani iskazuju duboku gorčinu prema drugima čak i godinama. To može biti prema njihovom supružniku, članovima porodice, drugim članovima Crkve, saradnicima, komšijama itd. Njihovo opšte razmišljanje je: „Generalno volim druge. Samo ne mogu da volim tog i tog. Ipak su me mnogo povredili “.

Međutim, Sveto Pismo jasno kaže da mržnja ne bi trebalo da bude karakteristika onoga koji tvrdi da je hrišćanin. 1 Jovan 4:20-21 kaže: „Ko god tvrdi da voli Boga, a mrzi brata ili sestru, lažov je. Jer ko ne voli brata i sestru, koje su videli, ne može voleti Boga koga nisu videli. I dao nam je sledeću zapovest: Ko voli Boga, mora voleti i svog brata i sestru.“ 1 Jovanova 3:13-15 i 1 Jovan 4:7-8 takođe ističu istu temu.

Dakle, moguće je javno ispovedati Hrista i nikada ga iznutra ne posedovati, kao što je bio slučaj kod pet bezumnih devica. Zato svi moramo ispitati svoj život da bismo videli da li smo puki pokazatelji ili zaista posedujemo večni život.

Istina #2. Spasenje se ne može preneti ili deliti.

Kako je mladoženja došao, bezumne device shvatile su da nemaju ulja za svoje lampe. One su odmah pitale mudre device, „Dajte nam malo svog ulja; naše lampe se gase“, koje su zauzvrat odgovorile, „„Ne“, odgovorile su, „možda neće biti dovoljno i za nas i za vas. Umesto toga, idite onima koji prodaju ulje i kupujte sebi malo““ (Mat 25:8-9).

Dok nisu uspele da odu i nabave ulje za sebe, bilo je prekasno. Svatovi su ušli, „i vrata su bila zatvorena“ [Mat 25:10]. Bezumne device nisu mogle da uđu na osnovu spremnosti mudrih devica. Svaka posebno je morala biti spremna za mladoženju. Drugim rečima, spasenje je pojedinačna transakcija između grešnika i Gospoda. Ne može se preneti ili deliti – čovek mora biti lično spreman za susret sa Gospodom.

Mnogi otvoreni hrišćani slični su ovim bezumnim devicama. Misle da će ih Bog pustiti u nebo na osnovu toga kojoj crkvi pripadaju ili što su njihovi roditelji hrišćani ili njihov supružnik hrišćanin. Sam Isus upozorava takve samoobmanjene ljude ovim rečima, „ako se ne pokajete, svi ćete poginuti“ (Luka 13:3). Njegove reči u Jovanu 3:3 dalje potvrđuju da je spasenje lično iskustvo: „Zaista vam kažem, niko ne može videti Carstvo Božije ako se ponovo ne rodi.“

Ispitajmo svoj život. Da li mislimo da ćemo ući u nebo zato što pripadamo određenoj crkvi, imamo hrišćanske roditelje ili se osećamo bolje od većine? Ako je tako, prevareni smo. Ako ne doživimo uverenje u svoje grehe, ne pokajemo se i ne obratimo se Hristu za izbavljenje na ličnoj osnovi, nismo spaseni.

Istina #3. Hrišćanska vera zahteva doživotnu istrajnost.

Iako je mladoženja odložio njegov dolazak, mudre device su bile spremne za njegov dolazak svaki trenutak. Iako je bilo u neočekivano vreme, „ponoć“ [st. 6] kada je mladoženja stigao, još uvek su bile spremne. To pokazuje da hrišćanin treba da istraje u veri do kraja.

Hristos nas ne poziva da pokazujemo „povremeno“ ili „kad god je zgodno“ vrstu poslušnosti. Kad se obratimo Hristu, to je životna obaveza da ga sledimo – čak i ako nas to košta samog života.

Na žalost, danas ima mnogo onih koji na Hrista i njegovu ponudu spasenja gledaju samo kao na polisu „osiguranja pakla“ – kartu za raj koja dolazi samo sa materijalnim blagoslovom! Nije ni čudo što jevanđelje za prosperitet tako privlači našu generaciju! Poruka samoodricanja, uzajamnog nošenja, nije previše popularna ni u mnogim „crkvama“ danas. Međutim, to je bila i ostala Isusova poruka!

Isus nam zapoveda da „uđemo kroz uska vrata“, jer „široka su vrata, a širok put koji vodi u propast“ i da su „mala vrata i uzak put koji vodi u život“ [Mat 7:13-14 ]. Primetite, ne samo da je ulaz uzak, već je i hrišćanski put uzak. Čitav hrišćanski život je život pun izazova koji zahteva doživotnu istrajnost.

Pravi hrišćani razumeju cenu sleđenja Isusa. Shvaćaju da je, na duge staze, cena sleđenja njega daleko manja u poređenju sa cenom ne sleđenja njega. Zato istraju uprkos neumoljivim bitkama sa grehom, Satanom i svetom. Čak i kada greše, vraćaju se istinskom pokajanju. Ne osećaju se ugodno u grehu, znajući da greh rastužuje njihovog Gospoda koji je umro na krstu zbog njihovih grehova. Sama pomisao na negovanje i ostajanje u grehu za koji je njihov Spasitelj platio tako strašnu cenu predstavlja za njih strašan užas!

Molim vas, nemojte pogrešno razumeti; ne kažem da se čovek spasi jer istraje. Potpuno se držim biblijske istine da se čovek može spasiti samo milošću i verom u Hrista [Jov 6:47; Ef 2:8-9; Tit 3:5]. Čovek ne može da se spasi istrajnošću u veri. Istrajnost nije uzrok spasenja, već je rezultat istinskog spasenja!

Hajde da preispitamo naše živote. Da li smo mi tip hrišćanina koji istraje – čak i kada je situacija izazovna? 

Završne misli.  

U današnje vreme, mnogo koji priznaju hrišćanstvo pitaju: “Koliko smem da se približim svetu, a da i dalje ostanem hrišćanin?” Isus jasno pokazuje koliko blizu njemu neko može biti, a i dalje NE biti hrišćanin. Lako je biti “skoro hrišćanin.” To ne košta nekoga puno – sada! 

Međutim, koštaće nekoga sve – u budućem životu. Koliko bi bilo tragično na taj sudnji dan kad bi se otkrilo da postoji ogromna razlika između toga da budeš pravi hrišćanin i skoro hrišćanin. Razlika je ogromna poput raja i pakla.

Neka nam ovo bude upozorenje: Biti skoro spašen znači biti sigurno izgubljen! Koliko je tačna izjava, „Put u pakao popločan je dobrim namerama.“ Neka ove reči ne budu opis bilo koga od nas.

Bezumne device saznale su prekasno. Molim vas, nemojte se stavljati u sličan položaj. Ako to nikada niste učinili, okrenite se od svojih grehova, zamolite Isusa da vam oprosti i postanite odmah njegov sledbenik. Odmah će odgovoriti. Daće vam svog Svetog Duha da dođe i živi u vama. A Sveti Duh će vam pomoći da živite život koji ne možete sami. A svojim istrajnim životom i vi možete biti sigurni da ste pravi hrišćanin!