Da li su hrišćani u obavezi da drže subotu

(English Version: “Are Christians Required To Keep The Sabbath?”)

Ovaj članak je dizajniran da odgovori na pitanje naslovljeno: „Da li se od hrišćana traži da svetkuju subotu?“ Generalno, postoje 3 gledišta kada su u pitanju hrišćani i subota, što znači dan odmora.

Pogled # 1. Sabatarijanski pogled. Prema ovom gledištu, hrišćani treba da obožavaju u subotu — dan, koji je subota. Adventisti 7. dana obično spadaju u ovu grupu.

Ljudi koji se slažu sa ovim stavom su u pravu kada kažu da je subota dan odmora, ali nisu u pravu kada kažu da je hrišćanima zapoveđeno da imaju bogosluženje subotom.

Pogled # 2. Pogled na svetkovanu nedelju. Prema ovom gledištu, kao što je subota u Starom zavetu bila subota, tako je nedelja, Dan Gospodnji, subota za hrišćane i, stoga, svi hrišćani treba da je drže. Ovo je mišljenje koje generalno zastupaju i katolici i mnogi protestanti. Ovo gledište je uglavnom usvojeno iz vremena puritanaca u 16. veku.

Iako je ispravno bogosluženje nedeljom, pogrešno je nedelju nazivati hrišćanskim subotnjim danom, jer nigde u Bibliji subota u Starom zavetu nije preneta na nedelju u Novom zavetu.

Pogled # 3. Biblijski pogled. Prema ovom mišljenju, subota je sveta. Međutim, apsolutno nigde u Novom zavetu nije naređeno hrišćanima da ga drže. Ovo gledište imaju oni koji poštuju biblijski zapis koji se nalazi u Starom i Novom zavetu.

Održavamo Dan Gospodnji ne zato što postoji posebna zapovest, već zato što je to bio obrazac rane crkve kao što je zabeleženo u Novom zavetu, kao i u crkvenoj istoriji.

Ovaj članak će pokazati podršku ovom trećem gledištu pružajući brzu anketu kroz Bibliju.

Subota u Starom Zavetu.

1. Nedelja stvaranja

U Postanku 2:2 kaže: „Sedmog dana Bog je završio delo koje je obavljao; pa se sedmog dana odmorio od svih svojih poslova“. Reč „odmoran“ potiče od hebrejske reči „šabat“, što znači odmoriti se ili prestati sa aktivnostima. Imajte na umu da tekst samo kaže da se Bog upokojio. Nije da se Bog odmorio jer je bio umoran. Isaija 40:28 raspršuje takvu pogrešnu predstavu: „Gospod je večni Bog, Stvoritelj krajeva zemaljskih. On se neće umoriti ni umoriti, a njegov razum niko ne može dokučiti.“ Bog se odmorio jer su sve aktivnosti stvaranja bile završene. Bio je to odmor koji je rezultat završetka.

Nigde drugde u Postanku ne nalazimo referencu na Boga ili ljude koji se odmaraju 7. dana. Od Adama do Mojsija (Postanje 3 do Izlazak 15), ne pominje se subota. Pobožnim ljudima kao što su Abel, Enoh, Noje, Avram, Isak, Jakov i Josif nije bilo zapoveđeno da se odmore 7. dana, a nema ni zapisa da su se odmarali 7. dana. Ipak, bili su pohvaljeni za svoju veru!

2. Šabat

Posle Postanka 2:2, sledeće pominjanje subote je u Izlasku u kontekstu Jevreja koji skupljaju manu u pustinji nakon što su izvedeni iz Egipta [2. Mojsijeva 16:11-15]. Jevrejima je naređeno da se okupljaju samo šest dana, a izrazito ne na sedmi dan. Izlazak 16:23 kaže: „A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta ćete peći, pecite, i šta ćete kuvati, kuvajte danas; a šta preteče, ostavite i čuvajte za sutra.“

Naredba o suboti je data izraelskom narodu, a Mojsije ju je, pod vođstvom Boga, kasnije učinio delom 10 zapovesti.

Izlazak 20:8-11 „8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. 9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. 10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. 11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.“

Jedna važna stvar koju treba primetiti je ovo: Bog je dao ovu zapovest samo narodu Izraelu i nijednom drugom narodu — osim ako bi stranac živeo u Izraelu, onda bi ta osoba trebala da svetkuje subotu (Izl 20:10). Subota je ustanovljena za Izrael kao dan odmora, osveženja za telo i blagoslova za dušu.

Izlazak 31:12-17 nas uči više istina u vezi sa subotom. Stih 13 nam govori da je, baš kao i obrezanje, subota bila znak između Boga i Izrailja, „Ovo će biti znak između mene i vas“. Stih 14 jasno kaže da se kršenje subote kažnjavalo smrću, „Svako ko ga oskrnavi neka se pogubi“. Stihovi 16-17 nas uče da je zapovest o subotnjem danu bila obavezujuća samo za Izraelce koji su živeli po Mojsijevom zakonu, „16 Izraelci treba da svetkuju subotu… 17 To će biti znak između mene i Izraelaca.“

Ponovljeni zakoni 5:15 kaže da je Izrael trebalo da svetkuje subotu jer ih je Bog izbavio iz ropstva: „I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora.“

Neke od stvari koje je Izraelcima bilo zabranjeno da rade u subotu bile su sledeće: paljenje vatre [Izl 35:3]; sakupljanje mane [Izl 16:23-29]; prodaja robe [Neh 10:31; 13:15-22], i nošenje tereta (Jer 17:19-27).

Kasniji Jevreji u Isusovo vreme su čak sledili pravilo udaljenosti koje je značilo da se subotom ne putuje preko ¾ milje. Prema jednom komentatoru, ova udaljenost je izračunata tumačenjem Izlaska 16:29 [„ostani gde je“] sa Brojevima 35:5, koji meri granice grada na 2 000 lakata [manje od ¾ milje]. Čovek, dakle, nije mogao napustiti svoje „mesto“ (grad), odnosno izaći preko njegovih granica.

3. Sabatska godina i godina jubileja

Svake sedme godine zemlja je morala da ostane neobrađena, „10 Šest godina zasejavaj zemlju svoju i sabiraj rod njen; 11 A sedme godine ostavi je neka počine, da jedu siromasi naroda tvog, a šta iza njih ostane neka jedu zveri poljske; tako radi i s vinogradom svojim i s maslinikom svojim.“ [Izlazak 23:10-11; takođe videti Levitsku 25:1-7].

Svake 50. godine koja se naziva i Godina jubileja, zemlja je morala da ostane neobrađena, „10 I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se. 11 Oprosna godina da vam je ta pedeseta godina; nemojte sejati, niti žanjite šta samo rodi te godine, niti berite grožđa u vinogradima nerezanim. 12 Jer je oprosna godina; neka vam je sveta; sa svakog polja jedite rod njegov.“ [Lev 25:10-12].

Dakle, da rezimiramo, Jevreji su, pod Mojsijevim zavetom, trebali da drže sedmičnu subotu, subotnu godinu, koja je bila svakih 7. godina, i godinu jubileja, koja je bila svakih 50. godina.

Presuda za kršenje subote.

Levitska 26:33-35 daje upozorenje o Božjoj presudi zbog neodržavanja subote. „33 A vas ću rasejati po narodima, i učiniću da vas gone s golim mačem; i zemlja će vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani. 34 Tada će zemlji biti mile subote njene za sve vreme dokle bude pusta; i kad budete u zemlji svojih neprijatelja, zemlja će počivati, i biće joj mile subote njene. 35 Za sve vreme dokle bude pusta počivaće, jer nije počivala u vaše subote, kad ste u njoj živeli.“

Nažalost, Jevreji su se pobunili protiv Boga i oskrnavili subote usred drugih greha. Dakle, Bog je održao svoju reč tako što je doneo presudu kroz ruke Navuhodonosora, kralja Vavilona. 2. Letopisa 36:17, 20-21 kaže: „17 On je podigao protiv njih kralja vavilonskog, koji je ubio njihove mladiće mačem u svetinji, i nije poštedeo mladiće ni devojke, starce ili nemoćne. Bog ih je sve predao u ruke Navuhodonosoru…20 Ostatak koji je pobegao od mača odveo je u progonstvo u Vavilon, a oni su postali sluge njemu i njegovim naslednicima sve dok Persijsko kraljevstvo nije došlo na vlast.21 zemlja je uživala u svojim subotnjim. odmorima; sve vreme svoje pustoši počivala je, dok se ne navrši sedamdeset godina u ispunjenju reči Gospodnje koju je izgovorio Jeremija.“ [Vidi takođe Jeremija 17:19-27; 25:11].

Nažalost, Jevreji nisu naučili lekciju ni po povratku iz zatočeništva, pošto su subotom kupovali i prodavali. Za vreme Nemije, Jevreji su se bavili kupovinom i prodajom robe na dan subote, što je dovelo do toga da ih je Nemija prekorio: „I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu. 17 Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite subotu? 18 Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izrailja skvrneći subotu… 22 A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.“ [Neh 13:16-18, 22].

Dakle, vidimo da je zapovest subote bila obavezujuća čak i nakon povratka iz izgnanstva. Pošto smo videli pregled subote u Starom zavetu, pređimo na Novi zavet.

Subota u Novom zavetu.

1. Učenje Isusovo

U Isusovo vreme, Jevreji su dodavali propise suboti — više od onoga što je Bog dao. Tako su to učinili pre teretom nego blagoslovom. Isus se suočio sa ovim učenjima u svojoj službi i često je bio u sukobu zbog činjenja onoga što su jevrejske vođe smatrale kršenjem subote — uglavnom, njegovo isceljenje u subotu se smatralo radom. Međutim, Isus je u više navrata isceljivao ljude da bi pokazao da je subota dan kada se čini dobro bližnjem.

Matej 12:9-14 „9 I otišavši odande dođe u zbornicu njihovu. 10 I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili. 11 A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi? 12 A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti. 13 Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga. 14 A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.“

Mark 2:23-27 „23 I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje. 24 I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja? 25 A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim? 26 Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim? 27 I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.“

Legalizam uvek nanosi štetu Božjim zapovestima, uključujući i zapovest da voliš bližnjeg. Zato se Isus s tim suočio direktno! Isus je ispunio sve zahteve Zakona da bi bio savršena zamena za nas – to je značilo i svetkovanje subote – onako kako je to Bog nameravao, a ne onako kako su je fariseji izopačili.

2. Pavlovo učenje

Pavle je često koristio dane subote u sinagogi da propoveda jevanđelje. On je to učinio ne zato što je osećao potrebu da svetkuje subotu, već zato što je znao da su Jevreji na jednom mestu, i to mu je dalo platformu da objavljuje jevanđelje. Međutim, kada je došlo do pitanja da li smo i dalje pod zakonom, Pavle je dao jasan odgovor: Mi više nismo pod zakonom i stoga nismo obavezni da svetkujemo subotu, koja je bila deo zakona.

Galaćanima 5:1 „Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.“

Rimljanima 7:6 „… izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.“

Colossians 2:16-17 „16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; 17 Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.“

Ništa ne može biti jasnije od ovih stihova u Kološanima 2, u kojima se kaže da hrišćani više nisu pod propisima o suboti. Poštovanje Mojsijevog zakona, uključujući subotu, bile su samo senke stvari koje će doći. Supstanca je Hristos. Subota se radovala većoj stvarnosti koja se nalazi u Hristu i izgubila je svoju vrednost kada je Hristos, suština, došao. Više ne moramo da se fokusiramo na senke — naime na subotu, druge verske praznike i zakone o ishrani. Nismo u obavezi da ga čuvamo.

3. Učenje pisca knjige Jevreja

Pisac poslanice Jevrejima ističe isto što i Pavle.

Jevrejima 4:8-11 „8 Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. 9 Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem. 10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih. 11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.“

„Odmor“ na koji pisac poslanice Jevrejima pominje u 4:8-12 nije nedeljni subotnji odmor, niti hananski odmor koji je obezbedio Isus Navin, već nebeski odmor — ostatak spasenja koji je Isus dao svima koji veruju u njega. Dakle, to je odmor koji nam je zapoveđeno da uđemo, a ne 7. dan subotnog odmora.

Subota u budućem milenijskom kraljevstvu.

U narednom 1000-godišnjem carstvu, koje će Isus uspostaviti tokom svog drugog dolaska [Otkrivenje 20:4-6], mi ćemo svetkovati subote. Jezekilj 46:3 u kontekstu budućeg hrama [koji tek treba da se izgradi] i kada Izrael doživi pune blagoslove kao rezultat svog okretanja Mesiji, Isus kaže: „U subote i mlade mesece narod zemlje treba da poklonite se pred Gospodom na ulazu te kapije“.

Međutim, pošto milenijumsko carstvo tek treba da se desi, i činjenica da još uvek živimo između prvog i drugog Isusovog dolaska, nismo u obavezi da svetkujemo subotu ili bilo koje svete dane u tom smislu.

Poslednje misli.

Iako je dobro imati dan za odmor i podmlađivanje, mi nismo u obavezi da držimo zapovest o suboti koja je bila samo za Izrael u Starom zavetu. Hrišćani više nisu pod Starim zavetom. Kao rezultat toga, više nismo obavezni da svetkujemo subotnji dan. Subota je i dalje subota za one koji su pod Starim zavetom. Nije se promenilo u nedelju. Osim toga, nigde u Bibliji se ne kaže da je Dan Gospodnji subota za hrišćane — apsolutno nigde! To je jasno učenje Novog Zaveta.

Iako neki hrišćani nazivaju Dan Gospodnji subotom za vernika, ja ne preferiram takav termin jer to nije biblijski termin. Uvek je dobro težiti biblijskoj preciznosti kada se govori o biblijskim pitanjima.

U narednom postu videćemo odnos hrišćanina prema Danu Gospodnjem.