Divna milost – Kako slatko zvuči

(English Version: Amazing Grace—How Sweet The Sound)

Jedna od poznatih himni hrišćanske vere, ako ne i najpoznatija, je ona koju je napisao Džon Njutn pod nazivom „Divna milost”. Džon Njutn, koji je nekada živeo veoma grešnim životom, našao je milost tako neverovatnu da ga je navela da napiše ovu divnu himnu tako poznatu hrišćanima i mnogim nehrišćanima.

Međutim, vekovima pre nego što je Džon Njutn napisao ovu himnu, istine ove pesme bi dobro razumeo jedan čovek koji je našao milost u poslednjem času svog života. Od sedam zabeleženih izjava Gospoda Isusa, dok je bio na krstu, njegove utešne reči upućene pokajanom zločincu: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju” [Lk 23:43] opisuje kako je ovaj čovek našao milost u poslednji čas. Ove reči koje su došle sa Isusovih usana dale su nadu mnogim očajnim dušama.

Kao što je zabeleženo u Luki 23:39-43, ceo događaj nas uči da nikada nije kasno da bilo koji grešnik koji se kaje primi Božju čudesnu, spasonosnu milost. Hajde da naučimo nekoliko istina u vezi sa pokajanjem, verom i njihovim odnosom prema spasonosnoj milosti kako je otkriveno u ovom događaju, a zatim pogledajmo 2 primene.

I. Dokazi o lažnom pokajanju [39]. 

Ispitujući postupke nepokajanog zločinca, vidimo 2 karakteristike koje pokazuju lažno pokajanje.

1. Bez straha od Boga. „Jedan od zločinaca koji su tu visili dobacio mu je uvrede: „Zar ti nisi Mesija?”” [Lk 23:39]. Čak ni u ovoj fazi, on se nije bojao Boga. Mnogi su kao on. Koliko god ih Bog ponizio kroz okolnosti, oni se ne boje pravednog Boga, odnosno dovoljno da se odvrate od svojih grehova.

2. Fokus je samo na zemaljskim blagoslovima. Nepokajani lopov nastavlja u Luki 23:39: „Spasi sebe i nas!” Nije mario da bude oslobođen svojih grehova. Njegov jedini fokus bio je da se oslobodi svojih sadašnjih patnji. Mnogi liče na ovog čoveka. Oni dolaze Hristu samo za neke zemaljske koristi: probleme koje treba rešiti; odnosi koje treba popraviti; prihvatanje od strane drugih; imati zdravlje, bogatstvo i prosperitet. Međutim, sve ovo nisu dobri razlozi za dolazak Hristu.

II. Dokazi pravog pokajanja [40-42]. 

Nasuprot tome, postupci pokajanog zločinca otkrivaju 3 karakteristike koje svedoče o pravom pokajanju.

1. Istinski strah od Boga [40]. „Ali drugi zločinac ga je prekorio: „Zar se ne bojiš Boga”, rekao je, „pošto si pod istom kaznom?”” [Lk 23:40]. Prema Mateju 27:44 i Marku 15:32, oba zločinca su u početku vređala Hrista. Međutim, srce jednog zločinca je počelo da omekšava dok je posmatrao Isusove reči i postupke. Isusova molitva čak i za njegove neprijatelje: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine” [Lk 23:34] počela je da deluje u njegovom srcu. Sve je to dovelo do zdravog straha od Boga [Priče 1:7]. I to je dovelo do toga da se okrenuo od svojih greha.

2. Priznanje greha [41]. „Pravedno smo kažnjeni, jer dobijamo ono što zaslužuju naša dela. Ali ovaj čovek nije učinio ništa loše” [Lk 23:41]. Pokajani zločinac nije krivio svoje roditelje, društvo ili okolnosti za svoje grehe. On je preuzeo punu odgovornost za svoje grehe, o čemu svedoče reči, „pravedno smo kažnjeni, jer dobijamo ono što naša dela zaslužuju.”

3. Poverenje samo u Hrista za oslobođenje [42]. „Tada reče: Isuse, seti me se kad dođeš u carstvo svoje” [Lk 23:42]. Samo pokajanje nikoga neće spasiti. Oni koji se iskreno kaju neće se samo okrenuti od svojih greha, već će takođe prepoznati da njihovi sopstveni napori neće doneti spasenje. Oni će se takođe pouzdati samo u Isusa za oproštenje grehova (Dela 20:21). I upravo je to uradio ovaj pokajnički zločinac.

Obratite pažnju na nekoliko istina koje proizilaze iz njegove molbe Gospodu.

a. Vera u vaskrsenje. Uprkos tome što je video Isusa na krstu, on je u potpunosti verovao da će Isus ustati iz mrtvih i jednog dana se vratiti kao Kralj da uspostavi svoje kraljevstvo. Njegove reči, „kada dođeš u svoje carstvo” [Lk 23:42], jasno ukazuju na ovu istinu. Slika prave vere!

b. Vera u budući sud. Znao je da će se u budućnosti suočiti s Isusom kao Sudijom za svoje grehe [Dela 17:30-31]. Zato je stalno govorio „seti me se kad dođeš.”

c. Bez oslanjanja na dobra dela za spasenje. Nije rekao: „Seti se mojih dobrih dela“, već „seti me se.” On se čak ni malo nije oslanjao na svoja dobra dela za spasenje. Umesto toga, zavisio je samo od Isusa da ga spase.

d. Nije usredsređen na zemaljsko oslobođenje. Nije tražio od Isusa da ga oslobodi sa krsta [kao što je to učinio drugi nepokajani zločinac], već samo da pokaže milost u budućem životu.

III. Rezultati istinskog pokajanja i vere u Hrista [43].

Prirodno napredovanje istinskog pokajanja i vere u Hrista dovelo je do primanja zadivljujuće Božije blagodati. Luka 23:43 glasi: „Isus mu odgovori: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju.”” Dok je pokajani zločinac neko vreme tražio milost negde daleko u budućnosti, on je odmah dobio milost. Nije morao da čini nikakva dobra dela niti da trpi dalju kaznu nakon smrti. Umesto toga, dobio je trenutni oproštaj, kao što reč „danas“ [bukvalno, ovog dana] jasno ukazuje. To nije bilo lažno obećanje od Isusa jer Bog „ne laže” [Tit 1:2]. Da, „Svaki koji prizove ime Gospodnje biće spasen” [Rim 10:13], i to odmah!

2 Primene.

1. Nikada nije kasno da primite Božiju milost koja oprašta.

Pokajani zločinac je klasičan primer ove istine. Ako se nikada niste pokajali i uzdali se u Hrista, nemojte to odlagati. Neki od vas koji ovo čitaju možda misle: „Previše sam loš da bi mi bilo oprošteno.” Ako jeste, ne očajavajte. Isusova krv ima moć da oprosti svaki greh. Krst i kasnije vaskrsenje garantuju Božju odredbu i sigurnost u pogledu oproštenja SVIH naših grehova.

Drugi koji ovo čitaju možda misle: „Sačekaću do poslednjeg trenutka i onda popraviti svoj život.” Opasnosti takvog razmišljanja su mnoge:

a.   Ako niste voljni da se sada odreknete svojih greha, koja je garancija da ćete to činiti u budućnosti? Srce vremenom samo očvrsne.

b.   Ne znate kada ćete umreti. Zapamtite, jedan zločinac je umro na krstu sa svojim gresima prenetim na Hrista; drugi zločinac je umro na krstu još uvek u svojim gresima. Jedan mudar hrišćanin je jednom napisao: „Imamo jedan izveštaj o pokajanju na samrtnoj postelji, tako da nikome nije potrebno očajanje; imamo samo jedan, tako da niko ne može da pretpostaljva.”

2. Postati hrišćanin ne garantuje zemaljske udobnosti, ali garantuje divan nebeski život.

Pokajani zločinac nije bio oslobođen muke krsta uprkos tome što je dobio oproštaj od Isusa. Drugim rečima, njegovi zemaljski problemi nisu rešeni dolaskom Isusu. Međutim, pošto je njegova nada ležala u onom životu, a ne u sadašnjem, rado je prihvatio svoju sudbinu u životu.

Slično tome, prava nada svakog hrišćanina treba da leži u nebeskom životu kad „..obrisat će Bog svaku suzu s njihovih očiju, i više neće biti smrti, ni tuge, ni vike, ni boli, neće više biti, jer prvo prođe” [Otkrivenje 21:4]. „Ali čekamo po njegovu obećanju novo nebo i novu zemlju u kojima prebiva pravednost” [2 Petrova 3:13].