Grešni bes – Pustoš koji stvara – 3. Deo – Šta je izvor grešnog gneva?

(English Version: “Sinful Anger – The Havoc It Creates (Part 3)”)

Ovaj članak je treći deo u seriji članaka na blogu koji se bave temom besa – posebno grešnog besa.

Prvi deo je bio opšti uvod u pitanje grešnog gneva. Drugi deo se bavio pitanjem „Šta je bes?“ Ovaj članak će ispitati pitanje broj 3: Šta je izvor grešnog besa?

II. Šta je izvor grešnog besa? 

Prvo, treba da shvatimo da ljutnja nije uzrok—već simptom dubljeg problema—problema grešnog srca! Obratite pažnju na ono što Isus kaže da je izvor grešnog gneva:

Marko 7:21-23 „21 Jer zle misli dolaze iznutra, iz nečijeg srca — seksualni nemoral, krađa, ubistvo, 22 preljuba, pohlepa, zloba, prevara, razvrat, zavist, kleveta, oholost i ludost . 23 Sva ta zla dolaze iznutra i prljaju čoveka.”

Izvor svih zlih radnji—uključujući grešni bes, može se naću u srcu. Prema Bibliji, srce je onaj deo nas koji uključuje naše misli, emocije i volju. A kada je srce ispunjeno pogrešnim željama, i kada su te želje neispunjene, reakcija je grešni gnev. Jakov ovu tačku čini još očiglednijom.

Jakovljava 4: 1-3 “1 Otkuda ratovi i raspre među nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima? 2 Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete. 3 Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.”

Drugi ili đavo nisu uzroci našeg besa – oni ga samo podstiču! Iako ne treba da ih krivimo za naš bes, takođe bi bilo glupo da nismo svesni njihove uloge [povremeno] u njenom promovisanju. Zato treba da se odupremo đavolu i ne dozvolimo da nas drugi isprovociraju ako želimo da pobedimo ovaj greh. Ali kritično pitanje sa kojim se treba pozabaviti je naše srce—koje je koren grešnog gneva. Nažalost, ovde često ne uspevamo. Mi težimo da tretiramo simptom (grešni bes), a ne uzrok (želje srca).

Na primer, recimo da se borimo sa potrebom stalnog potvrđivanja od supružnika ili bliskih prijatelja da nas veoma vole. Drugim rečima, imamo neku vrstu 11. zapovesti: „Voli me onako kako ja želim da budem voljen, svim svojim srcem, dušom, umom i snagom. “ A kada osetimo da nismo voljeni na taj način, odgovaramo ljutito. Vidite, kako brzo očekivanja mogu postati zahtevi — čak i naredbe! I takav način razmišljanja nas dovodi do toga da eksplodiramo u izlivima besa.

Međutim, ne volimo ove besne ispade i želimo da se promenimo. Dakle, obično odlučujemo da uradimo nešto poput ovoga: „Od sada pa nadalje, neću se naljutiti ako drugi ne potvrde svoju ljubav prema meni. Neću se naljutiti što se osećam zapostavljeno.” Opasnost sa takvim rešenjem je sledeća: pravi problem je još uvek nerešen! Izvor besa je i dalje netaknut. Sve sa čime smo se bavili je simptom – a ne uzrok!

A da bismo se pozabavili uzrokom, moramo dublje istražiti i postaviti dublje pitanje: “Zašto stalno tražim ljubav od drugih?” A kada to učinimo, moći ćemo da zaključimo da ta želja da budemo voljeni proizilazi iz stava sebičnosti—nezdrave ljubavi prema sebi! Ali kada shvatimo biblijsku istinu da nas je Bog voleo i da nas još uvek voli uprkos našoj bedi i da smo potpuno i uvek prihvaćeni u Hristu, videćemo kolko grešimo kada tražimo ove vrste ljubavi od drugih. Zatim da bismo se temeljno pozabavili problemom, nastojaćemo da takvu sebičnu želju zamenimo stalnim zahvalnim odrazom Božje ljubavi prema nama. Posvećeno razmišljanje je sada zamenilo smrdljivo razmišljanje. Na ovaj način smo s pravom rešili problem besa u ovoj situaciji iskorenjivši ga iz korena.

Isti princip možemo primeniti na druga pitanja koja uzrokuju da se u nama diže grešni gnev. Koliko često se ljutimo kada:

• Neko nije odmah odgovorio na našu e-poštu ili telefonski poziv. Imamo 12. zapovest „Ne dozvoli da sunce zađe na mom telefonskom pozivu ili mejlu, nego odgovori danas, dok se još  zove danas.”
• Smo ignorisani, vređani ili nepravedno tretirani [iako Biblija kaže da treba da očekujemo odbacivanje, a da ipak zadržimo srce koje oprašta].
• Su naši snovi srušeni [iako nas Biblija poziva da se odreknemo sebe].

Poenta je sledeća: da biste se nosili sa grešnim gnevom, neophodno je dublje istražiti i doći do korena problema umesto da jednostavno odsečete neke grane ili obrezujete neke listove. Moramo da zapamtimo da je bes uvek vrh ledenog brega. Izazov je pogledati površinu ispod. Mnogi se stalno bore sa besom jer se ne bave dubljim pitanjima. I zašto je to? Zato što ne žele da se bave promenom svojih unutrašnjih želja. Oni se samo fokusiraju na neke spoljne promene.

Moramo da shvatimo da farbanje pumpe u belo ne menja boju vode. Drugim rečima, eksterna modifikacija ponašanja ne može da reši osnovni problem. Moramo se usredsrediti na unutrašnju transformaciju srca (Rimljanima 12:2). Svet nas može samo naučiti da menjamo spoljašnjost—on nema resurse ili moć da promeni unutrašnjost. Samo nas Bog kroz svoj Duh i Reč menja iznutra!

Zato, kada je reč o promeni unutrašnjosti, to nije jednostavno odlaganje pogrešnih motiva i želja, već njihovo menjanje bogougodnim željama i motivima. Kada se to uradi, spoljašnost će se doći na svoje. Poslovice 4:23 kažu: „Iznad svega, čuvaj svoje srce, jer sve što činiš proizilazi iz njega.” Obratite pažnju na to kako srce kontroliše celo telo (videti i Poslovice 4:20-22, 24-26). Sve radnje teku iz srca. Dakle, ključno je razumeti da je srce izvor grešnog gneva i da treba tražiti promenu u srčanim željama ako želimo da je eliminišemo.

Uz to, pogledaćemo pitanje: „Ko su objekti grešnog gneva?“ u našem sledećem postu.