Grešni bes – Pustoš koji stvara – 7. Deo – Kako se možemo izbaviti od grešnog gneva?

(English Version: “Sinful Anger – The Havoc It Creates (Part 7)”)

Ovaj članak je 7. deo u nizu članaka na blogu koji se bave temom besa – posebno grešnog besa. Prvi deo je bio opšti uvod u pitanje grešnog gneva. Drugi deo se bavio pitanjem br. 1: „Šta je bes?“ Treći deo se bavio pitanjem broj 2: „Šta je izvor grešnog gneva?“ Četvrti deo se bavio pitanjem br. 3: Ko su predmeti grešnog gneva? Deo 5 se bavio pitanjem br. 4: „Koji su uobičajeni izrazi kroz koje se izražava grešni gnev?“ Deo 6 se bavio pitanjem br. 5: Koje su destruktivne posledice grešnog besa?

I u ovom završnom članku pogledaćemo pitanje broj 6:

VI. Kako se možemo izbaviti od grešnog gneva?

Glavni razlog traženja izbavljenja od grešnog gneva je ovaj: Bog nam tako zapoveda! Nekoliko pasusa otkriva ovu istinu. Kološanima 3:8, „Ali sada se morate osloboditi svega ovoga: gneva, besa“, i Efešanima 4:31, „Oslobodite se svake gorčine, besa i gneva“.

Iako će oslobađanje od besa rezultirati srećnijim odnosima ili doneti mir u srce, to ne bi trebalo da bude glavni razlog za uklanjanje grešnog besa. Kao što gornji stihovi pokazuju, Bog nam je zapovedio da uklonimo grešni gnev. I samo to bi trebalo da bude dovoljno!

A ako nam Biblija zapoveda da uklonimo ovaj greh, to takođe znači da kao Božja deca, njegovom milošću, možemo da pobedimo ovaj greh. Dakle, pitanje je sledeće: kako da pobedimo ovaj greh? Ispod je 6 predloga koji će, nadamo se, pomoći u našoj borbi da nastavimo da ubijamo ovaj greh.

1. Moramo priznati da imamo problem sa besom.

Sećam se da sam čitao o čoveku koji se sa svima svađao u vezi toga da je mrtav. Dakle, žena ga je odvela kod doktora da mu dokaže da nije u pravu. Doktor je pitao čoveka: „Da li mrtvi krvare?“ Čovek je odgovorio: „Ne.“ Dakle, doktor je uzeo iglu i gurnuo je čoveku u ruku i krv je šiknula. Doktor je tada upitao čoveka: „Pa, šta sada misliš?“ Čovek je odgovorio: „Pretpostavljam da sam pogrešio. Mrtvi ljudi ipak krvare!“

Vidite, ponekad smo kao taj čovek. Svi oko nas mogu da vide da imamo problem sa besom. Ali ako nismo voljni da to sami vidimo, nikada nećemo tražiti spasenje. Dakle, treba da zamolimo Gospoda da nam otvori oči da vidimo da li imamo problem sa gnevom i da onda budemo dovoljno ponizni da to priznamo. Poput Davida, i mi se uvek moramo moliti: „23 Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. 24 I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put večni.”

2. Moramo iskreno želeti da budemo oslobođeni ovog greha.

Jedno je priznati da imamo problem. Sasvim je druga stvar želeti da ga se otarasimo. Osloboditi se greha — bilo kakvog greha nije lak zadatak. Imamo 3 strašna neprijatelja sa kojima se neprestano borimo: (a) Naše telo koje neće lako popustiti, (b) Đavo koji želi da uništi našu veru, koji će učiniti sve što može da osujeti naše napore ka svetosti, i (c) Svet sa svim svojim anti-Božjim razmišljanjima koja imaju za cilj da poremete našu veru.

Međutim, odupreti se ovim neprijateljima neće biti lako. Potrebna je velika istrajnost, a to će doći samo ako neprestano žudimo za izbavljenjem od ovog greha.

A jedan od načina da se neguje takva žudnja jeste da neprestano meditirate nad svetosti božijom i grešnosti greha.

3. Moramo nastojati da promenimo svoje načine razmišljanja.

Kao što smo proučavali u našim ranijim postovima, srce je izvor grešnog gneva (Marko 7:21-23, Jakov 4:1-2). Dakle, ako tražimo da se oslobodimo ovog greha, ne radi se samo o nekim spoljašnjim promenama. Ako želimo da se oslobodimo ovog greha iz korena, moramo doći do pogrešnih srčanih želja, koje su izvor ovog problema.

U trećem delu ove serije, kada smo razgovarali o izvoru grešnog besa, videli smo primer pogrešnog razmišljanja koje vodi do izliva besa (možda bi bilo od pomoći da to brzo pregledamo pre nego što nastavimo da čitamo dalje).

U suočavanju sa grešnim besom, neophodno je dublje istražiti i doći do korena problema umesto da jednostavno odsečete neke grane ili obrezujete neke listove. Moramo da zapamtimo da je bes uvek vrh ledenog brega. Izazov je pogledati površinu ispod.

Sve naše akcije su rezultat našeg razmišljanja. Drugačije rečeno, smrdljivo razmišljanje treba da zamenimo posvećenim razmišljanjem. Biblija to naziva principom „odlaganja“ i „oblačenja“ (Efešanima 4:22-24, Kološanima 3:9-10). Dakle, ako promenimo svoje razmišljanje, naše akcije će se automatski promeniti. Rimljanima 12:2 nas podseća da treba da se „preobrazimo obnavljanjem [našeg] uma“. Takođe nas jasno podsećaju u Poslovicama 4:23: „Iznad svega, čuvaj svoje srce, jer sve što činiš proizilazi iz njega.“ Um i srce se odnose na onaj deo nas gde se stvara razmišljanje. A razmišljanje pre ili kasnije vodi ka akciji. Dakle, što je čistiji izvor [um/srce], čistija je akcija [ponašanje]!

Mnogi od nas se stalno bore sa besom jer ne želimo da se bavimo dubljim pitanjima. I zašto je to? Zato što ne želimo da menjamo svoje unutrašnje želje. Osećamo se prijatno sa svojim ljutitim stavom iako ponekad osećamo grižu savesti zbog ovog greha. Dakle, fokusiramo se na nekoliko spoljnih promena. Želimo da eliminišemo ovaj greh—ali ne u potpunosti—bar ne još! Dosta promena, samo da nam ne budu neprijatne! Ali takvo razmišljanje će dovesti do većih grehova.

Jedini način da se izborimo sa ovim grehom je da težimo potpunoj promeni srca. Moramo da ispunimo svoje umove biblijskom istinom koja će rezultirati čistijim mislima, što će rezultirati čistijim postupcima (više o tome u tački 5).

4. Moramo razmisliti o tačkama koje izazivaju bes i mudro se nositi s njima.

Poslovice 22:3 kažu: „Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.“ Dakle, treba da budemo mudri i razmislimo o tim vremenima da bismo videli zašto smo se naljutili. Takvo razmišljanje će nam pomoći da bolje utvrdimo uzroke i time se efikasnije nosimo sa njima. Iako se može razlikovati od osobe do osobe, evo nekoliko uobičajenih okidačkih tačaka: stres zbog raznih problema [posao, porodica, zdravlje], nedostatak sna, nerealna očekivanja, gorčina prema onima koji su nas uvredili, nestrpljenje itd. Lista se može nastaviti.

Svako od nas treba lično da pređe kroz okidačke tačke koje izazivaju ljutnju. A kada ih identifikujemo, moramo dublje da istražimo kako bismo došli do srčanih motiva koji nas teraju da grešno reagujemo i nastojimo da se ispravno nosimo sa tim grešnim motivima.

Na primer, ako se naljutimo jer nismo uspeli da ispunimo nečija očekivanja, treba da se zapitamo zašto očajnički tražimo pohvale i odobravanje drugih. Da li je to ponos što ima za cilj da izgleda dobro pred drugima? A kada dođe do neuspeha, da li reagujemo gnevom prema sebi i na kraju prema drugima? Vidite, kada identifikujemo stvarni uzrok, onda možemo efikasno da se nosimo sa njim.

Rešenje gore pomenutog scenarija neispunjavanja očekivanja drugih moglo bi da nešto kao stalno prisećanje da hrišćanski hod nije stvar učinka. Radi se o počivanju u saznanju da imamo Boga koji nas je voleo dok smo bili njegovi neprijatelji [Rimljanima 5:8] i da nas ništa neće odvojiti od njegove ljubavi sada i zauvek [Rimljanima 8:38-39]. Saznanje o ovoj činjenici trebalo bi da dominira našim razmišljanjem, a kada se oseća ljutnja zbog neispunjavanja očekivanja drugih [ili sebe], trebalo bi da razmislimo da „Bog me voli uprkos mojim neuspesima, i ja jednostavno mogu da počivam u toj činjenici“.

Sada smo „smrdljivo razmišljanje“ zamenili „osvešćenim mišljenjem“. To ne znači da ne treba da brinemo o osećanjima drugih. Naprotiv, uvek moramo da težimo da volimo druge i da budemo blagoslov za njih — ali ovakav način razmišljanja nam pomaže da težimo životu koji stalno traži odobravanje ili pohvalu sa usana drugih! I takav pristup će ubiti misli ljutnje – prema drugima, pa čak i prema nama samima.

Glavno pitanje je analizirati naše slabe tačke i ispitati ih dovoljno duboko da bismo došli do srčanih motiva koji nas teraju da grešno odgovorimo. To je bolan proces—kao guljenje raznih slojeva luka. Više suza kako se svaki od slojeva ljušti. Ali potrebno je! A kada pronađemo motive, moramo nastojati da zamenimo pogrešne želje željama koje su u skladu sa Svetim pismom

5. Moramo redovno meditirati i učiti napamet Sveto pismo.

Isus je rekao u svojoj prvosvešteničkoj molitvi: „Posveti ih istinom; tvoja reč je istina“ (Jovan 17:17). Psalmista u Psalmu 119:11 je rekao: „Sakrio sam reč tvoju u srcu svome da ne zgrešim o tebi.“ Pavle je rekao, „mač Duha, koji je reč Božija“ (Efešanima 6:17). To znači da oružje koje Sveti Duh koristi da nam pomogne da postanemo posvećeniji (tj., svetiji) jeste Božja reč! Neprijatelj, svet i telo se ne mogu pobediti jednostavnim posedovanjem Biblije! Sadržaj Biblije se mora apsorbovati kako bi uticao na naše razmišljanje i na kraju na naše postupke.

Nažalost, meditacija i pamćenje su čudne reči za mnoge hrišćane. Previše smo zauzeti da bismo praktikovali ova osnovna biblijska načela. Nije ni čudo što smo toliko podložni grehu. Ali ako zaista prihvatimo Božje reči i stalno razmišljamo o njima, možemo efektivno pogubiti ovaj greh Božjom milošću.

Evo predloga. Prođite kroz ove članke na blogu i uzmite 6 stihova koji se bave besom. Meditirajte i molite se nad svakim stihom svake nedelje i radite to 6 nedelja. To je 6 stihova! Bolje nego 0 stihova! Onda idite na još. Proširite da biste uključili i druge teme. I nastavite to da radite do kraja svog zemaljskog života. Kakva će to promeni proizvesti!

Meditacija i pamćenje Svetog pisma su neophodna sredstva koja će pomoći u eliminisanju grešnih misaonih obrazaca, a samim tim i grešnih postupaka.

6. Treba da se predamo srdačnoj molitvi.

Dok je Sveto pismo Bog koji nam govori, mi treba da razgovaramo i sa Bogom ako se nadamo da ćemo pobediti u ovoj bitci savladavanja grešnog gneva. A molitva je krajnji oblik poniznog prikaza naše potpune zavisnosti od Onoga koji nam može pomoći da usmrtimo greh.

Kroz molitvu poručujemo: „Gospode, ja to ne mogu sam. Očajnički si mi potreban. Molim te, omogući mi kroz tvoj Duh da dobijem ovu bitku. Želim da ti ugodim, a ne da grešim protiv tebe. Molim te, pomozi mi“. Sam Isus je rekao: „Bez mene ne možete činiti ništa“ (Jovan 15:5b). Ništa na slavu Božiju! To je njegova poenta. Suočavanje sa grehom je ratovanje. Bez pomoći Hrista koji deluje kroz Svetog Duha, ne možemo uspešno iskoreniti ljuti duh.

Gde je potrebno, post je još jedan odličan način da postanete još ozbiljniji u ovoj borbi za svetost. Ako nikada niste postili, počnite polako [čak i pola dana kada preskačete doručak]. Iskoristite to vreme za molitvu, ispovedanje greha—posebno greha gneva, proslavljenje Boga za njegove milosti i razmišljanje o Svetom pismu. Neka Bog zna da ozbiljno razmišljate o ovom grehu. On će ti pomoći.

Zanimljivo, nakon što nam je dao izvor našeg besa kao grešne želje srca u Jakovljevoj 4:1-3, pisac nastavlja da pruža rešenje za ovaj problem u Jakovu 4:6-10. On nas poziva da se ponizimo i pokorimo Bogu kroz ispovedanje greha praćeno srdačnom tugom i suzama. A obećanje je da će nam se Bog približiti — što znači da će čuti naše molitve!

U svojoj ispovesti treba da budemo otvoreni i pošteni. Reči poput: „Gospode, moj ponos me je naterao da se obrušim na tog i tog. Zgrešio sam protiv tebe i protiv toga i tog. Preuzimam punu odgovornost za svoj postupak. Molim te, prihvati moje priznanje. Pomozi mi, Gospode! Želim da se obratim od ovog greha“ treba da obeleži naše pokajanje.

Iako možemo biti u iskušenju da odustanemo jer ne vidimo mnogo promene u našim izlivima besa, setimo se reči samog našeg Gospoda, koji je rekao da „treba da se uvek molimo i da ne odustajemo“ (Luka 18:1). Molitva je čin vere koji uvek iznova juriša u prestonu sobu Božiju. Verom verujemo da ćemo primiti njegovu milost i blagodat. Pisac poslanice Jevrejima nas poziva da „pristupimo [ili da se stalno približavamo] Božjem prestolu blagodati s pouzdanjem, da bismo mogli da primimo milost i da nađemo milost koja će nam pomoći u kada smo u potrebi“ (Jevrejima 4:16).

Bog nas poziva da mu dođemo u molitvi. Vrata su uvek otvorena. Da li ćemo iskoristiti ovaj poziv? U jednom danu, svima nam je na raspolaganju 24 sata. Trideset minuta je jednako oko 2% od ova 24 sata. Da li dajemo najmanje 2% datog dana Onome dostojnom naše molitve i hvale? Tražimo li Onoga koji nam jedini može pomoći da živimo život na koji smo pozvani? Ako želimo da pobedimo u ovoj borbi protiv grešnog gneva, ne možemo a da se ne predamo istrajnoj molitvi.

Dakle, imamo 6 predloga koji će nam, nadamo se, pomoći u ovoj borbi. Moramo verovati da će nam Bog pomoći ako iskreno tražimo spasenje. Ako se odmah ne pozabavimo ovim grehom, daćemo đavolu veću slobodu nad našim životima. To je Pavlovo upozorenje u Efescima 4:26-27, „26 U gnevu svom ne greši: Ne daj da sunce zađe dok si još ljut, 27 i ne daj đavolu uporište.“ Ljutnja koja se vremenom uselila u srce dovešće do velike katastrofe. Dakle, pokušajmo da negujemo svetu odluku da ovaj greh pogubimo od danas pa nadalje.

A za vas koji čitate ovaj blog i osećate se duboko osuđenim zbog svojih besnih ispada i posledica koje doživljavate kao rezultat tih ispada, dozvolite mi da ponudim nekoliko ličnih reči utehe.

Gospod Isus vas voli uprkos vašim neuspesima i poziva vas da dođete k njemu. On želi da te promeni. Oni odnosi koji su narušeni mogu se, ali ne moraju, promeniti. Ali ovo mogu da obećam: dok tragate za Hristom i njegovom voljom u ovoj stvari—on će vam dati svoj mir dok vas menja. On će vam dati radost svog prisustva čak i u mračnim trenucima. Dakle, ne odustaj.

Gospod Isus je još uvek u poslu menjanja srca. Preko Svetog Duha, on će osloboditi svoju moć da razbije grešne obrasce čak i ako su se razvijali tokom dugog vremena. Tražite ga u veri i nikada se nećete razočarati. Samo je pitanje vremena kada ćete videti njegovo lice i u znak zahvalnosti ga obožavati do kraja života. Dakle, nastavite da se borite protiv ove dobre vere! Nemojte klonuti duhom!