Hrišćansko srce je zahvalno srce

(English Version: “The Christian Heart Is A Thankful Heart”)

Čini se da je zahvalnost izgubljena navika, kao što je ilustrovano kroz ovaj događaj iz stvarnog života. Edvard Spenser je bio učenik Bogoslovije u Evanstonu u Ilinoisu. Takođe je bio deo tima za spasavanje života. Kada je brod potonuo blizu obale jezera Mičigen u blizini Evanstona, Edvard je više puta odlazio u ledeno hladne vode da spase 17 putnika. U tom procesu, njegovo zdravlje je trajno narušeno. Nekoliko godina kasnije, na njegovoj sahrani, zabeleženo je da mu se niko od ljudi koje je spasao nikada nije zahvalio.

Čitamo takvu priču i mislimo: „Kako je tih 17 moglo biti tako nezahvalno?” Ali previše puta, vernici su takođe krivi za isti greh nezahvalnosti—uprkos tome što su spaseni od daleko veće opasnosti—na večnu osudu!

Mnogi stihovi iz Biblije svedoče da zahvaljivanje nije privremena karakteristika, već redovna karakteristika hrišćanskog života. Evo nekoliko primera:

„Uđite na vrata njegova sa zahvalnošću i u dvorove njegove sa hvalom, zahvaljujte mu i hvalite i ime njegovo” [Psa 100:4]

„Hvalite Gospoda, jer je dobar” [Psa 106:1]

„…uvek zahvaljujući Bogu Ocu za sve” [Ef 5:20]

„[budite preplavljeni] zahvalnošću” [Kol 2:6]

Na osnovu ovih nekoliko stihova, jedna stvar je jasna: za vernike, zahvalnost nikada ne može biti čin koji se dešava s vremena na vreme. Umesto toga, to mora biti sastavni deo našeg svakodnevnog života! Treba da budemo označeni kao ljudi koji su zahvalni—u svakom trenutku!

Šta mislite, zašto Bog zahteva od nas da pokažemo duh zahvalnosti? Koji je značaj? Verujem da Psalam 50:23 može dati nagoveštaj: „Oni koji žrtvuju prinose zahvalnosti poštuju me”. Naša zahvalnost donosi slavu Bogu. Dakle, ovde se radi o Božjoj slavi. I to nije trivijalno pitanje!

Ovaj članak nastoji da pomogne vernicima da budu zahvalni u svakom trenutku gledajući na 3 stvari: (I) Opasnosti nezahvalnog srca, (II) Prednosti negovanja zahvalnog srca i (III) Predloge za negovanje zahvalnog srca. 

Pre nego što nastavimo dalje, evo osnovne definicije zahvalnosti: Zahvalnost je voljno priznanje činjenice da u potpunosti zavisimo od dobrog i suverenog Boga koji zadovoljava sve naše duhovne i fizičke potrebe.

I. Opasnosti nezahvalnog srca

Postoje 2 opasnosti povezane sa nezahvalnim srcem.

Opasnost #1. Nezahvalan duh je obeležje nevernika.

Opisujući način života nevernika, u Rimljanima 1:21 nam je rečeno sledeće: „nisu ga slavili kao Boga, niti su mu zahvaljivali”. Uprkos tome što su dobili mnoge zemaljske blagoslove [Matej 5:45; Dela 14:15-17], nevernici propuštaju da zahvale Bogu iz Biblije koji je jedini izvor svih blagoslova. Dakle, ako neko tvrdi da je hrišćanin, a ipak ga karakteriše nezahvalan duh, Sveto pismo ga opisuje kao nevernik.

Opasnost #2. To je izraz neposlušnosti otkrivenoj volji Božijoj.

U 1 Solunjanima 5:18 nam je zapoveđeno da „zahvaljujemo u svim okolnostima; jer je ovo Božja volja za vas u Hristu Isusu”. Zahvalno srce u svim okolnostima je ono što Bog želi od svoje dece. Čak i u tužnim situacijama, možemo biti zahvalni što Bog ima potpunu kontrolu i čini sve za naše dobro i njegovu slavu [Rim 8:28-29].

Mnogi hrišćani nisu u stanju da pronađu Božju volju u različitim životnim situacijama jer neprestano zanemaruju otkrivenu Božju volju u jednoj oblasti svog života—da su uvek zahvalni! Da li Bog treba da otkrije više svoje volje onima koji dosledno ne poslušaju njegovu otkrivenu volju?

U svojoj knjizi „Skrivanje”, Kori ten Bum, ta poznata vernica u Nemačkoj koja je skrivala mnoge Jevreje u vreme Hitlera, pripoveda o incidentu koji ju je naučio da uvek bude zahvalna. Kori i njena sestra Betsi upravo su prebačene u najgori nemački zarobljenički logor koji su do tada videle—Ravensbruk. Kada su ušle u kasarnu, ustanovile su da su pretrpane i pune buva.

Tog jutra, njihovo čitanje Svetog pisma u 1 Solunjanima podsetilo ih je da se uvek raduju, neprestano se mole i uvek budu zahvalni. Betsi je rekla Kori da zastane i zahvali Gospodu za svaki detalj njihovog novog stambenog prostora. Iako je Kori isprva odbila, konačno je podlegla Betsinim molbama.

Tokom meseci provedenih u tom kampu, bili su iznenađeni kada su otkrili koliko otvoreno mogu da održavaju biblijska proučavanja i molitvene sastanke bez smetnje stražara. Mesecima kasnije saznali su da stražari nisu ulazili u kasarnu zbog buva.

Neverovatno. Kako Bog deluje čak I u najizazovnijim situacijama na svoju slavu kada se ponizno potčinjavamo njegovoj reči!

Čak je i Gospod Isus, u svojim učenjima, naglasio važnost zahvalnosti Bogu. Nakon što je očistio deset gubavih, nakon što je video da se samo jedan vratio da zahvali, rekao je ove reči: „Isus je upitao: ‚Nije li se svih deset očistilo? Gde je ostalih devet? Zar se niko nije vratio da hvali Boga osim ovog stranca?’” [Lk 17:17-18]. Jednostavno rečeno, nedostatak duha zahvalnosti je čin neposlušnosti koji donosi nezadovoljstvo Bogu.

Dakle, vidite, opasnosti od nezahvalnog srca su zaista velike! To je čin koji donosi nezadovoljstvo Bogu—jer krši njegovu otkrivenu volju. I to takođe pokazuje naše pravo stanje—mi nismo njegova deca—ma šta da tvrdimo ustima!

A, s druge strane, ako nas obeleži duh zahvalnosti, koristi je mnogo! Pogledajmo 4 od njih.

II. Prednosti negovanja zahvalnog srca

Prednost #1. Ponos se smanjuje—poniznost se povećava.

Jedan od glavnih kamena spoticanja za negovanje zahvalnog srca je ponos. U svima nama postoji tendencija da pripisujemo zasluge za svoj uspeh. Međutim, zahvalno srce prepoznaje da sve dobro dolazi iz ruke suverenog Boga i da bez njegove milosti ništa dobro nije moguće. Podsećamo se u 1 Korinćanima 4:7: „Jer ko vas čini drugačijim od bilo koga drugog? Šta imate što niste primili? I ako ste to primili, zašto se hvalite kao da niste?”

U članku pod naslovom „Kako biti velika faca”, evo šta je Hauard Bat, istaknuti hrišćanski biznismen rekao:

To je moja ponos koja me čini nezavisnim od Boga. Privlačno mi je da se osećam da sam ja gospodar svoje sudbine, da sam vodim svoj život, da radim sam, idem u to sam. Ali taj osećaj je moje osnovno nepoštenje. Ne mogu sam. Moram da dobijem pomoć od drugih ljudi, i na kraju krajeva, ne mogu da se oslonim na sebe. Zavisim od Boga za svoj sledeći dah. Nepošteno je od mene da se pretvaram da sam sve samo ne muškarac—slab i ograničen…Kad sam uobražen, lažem sebe. Ja se pretvaram da sam Bog, a ne čovek. Moj ponos je idolopokloničko obožavanje samog sebe. A to je nacionalna religija pakla!

Zahvaljivanje je, s druge strane, savršen lek za ponos. Stalno priznanje da je sve što imamo rezultat Božje milosti vodiće nas ka povećanju poniznosti.

Prednost #2. Žalba se smanjuje—zadovoljstvo se povećava.

Ako neprestano zahvaljujemo Bogu za ono što je učinio i čini u našim životima, nećemo postati žrtve greha prigovaranja. Žaljenje nije iznošenje istine o određenoj situaciji koja je zaista pogrešna. Umesto toga žaljenje [ili gunđanje] je stav koji dovodi u pitanje Božji suverenitet nad situacijama našeg života. To je stav koji se izražava na sledeći način: „Ako me Bog zaista voli, kako može dozvoliti da mi se to dogodi?” Čak i ako naša pritužba nije verbalno izražena [neki su introverti], ona je i dalje grešna. Mogu li grešna stvorenja [koja uključuje sve nas] da se žale povodom naših greha?

Jeremijine Tužbalice 3:39 nas podsećaju: „Zašto bi se živi žalili kada su kažnjeni za svoje grehe?” Ako shvatimo da ne zaslužujemo ništa dobro zbog svojih greha, bili bismo zadivljeni Božijom milošću u našim životima—budite zadovoljni i zahvalni u svim okolnostima i neprestano govorite: „GOSPOD je pastir moj, ništa mi ne nedostaje” [Psa 23:1].

Prednost #3. Sumnja u Boga se smanjuje—Poverenje u Boga raste.

Nedostatak zahvalnog duha je značajna prepreka verovanju u Boga u svakom trenutku. Međutim, zahvalnost je savršen lek za ovaj problem. Pavle je mogao da veruje Bogu u svim svojim iskušenjima jer se stalno prisećao Božjih prošlih izbavljenja i tako je mogao pouzdano da veruje u Boga i za budućnost. Obratite pažnju na njegove reči: „Slava Bogu i Ocu Gospoda našeg Isusa Hrista, Ocu sažaljenja i Bogu svake utehe, [koji] nas je izbavio od takve smrtonosne opasnosti [prošlosti], i on će izbaviti nas opet [buduće]. Na njega smo polagali nadu da će nas i dalje izbavljati [sadašnje]” [2 Kor 1:3, 10].

Duh zahvalnosti koji neprestano razmišlja o Božjim prošlim milostima ojačava se da se oslanja na Boga za sadašnje i buduće potrebe. I na taj način je takođe zaštićen od sumnje, očaja, pa čak i prečica.

Prednost #4. Briga se smanjuje—mir se povećava. 

Jedan od nedostataka hrišćanskog života je sklonost da se nezdravo fokusira na negativnosti i da se ne odvoji dovoljno vremena da se zahvali Bogu za njegove blagoslove. A takav stav je savršen recept da briga savlada u našim srcima. Međutim, Božja reč ima lek za brigu: imati zahvalno srce, kao što se vidi u Filipljanima 4:6-7.

To je ono što nam Bog zapoveda da činimo u Filipljanima 4:6: „Ne brinite se ni za šta, nego u svakoj situaciji, molitvom i molbom, sa zahvalnošću, iznesite svoje zahteve Bogu.” A kada su naše molitve praćene zahvalnošću, Božje obećanje je da naša srca mogu biti oslobođena strepnje jer će „mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, čuvati [naša] srca i [naše] umove u Hristu Isusu” [Filipljanima 4:7]!

Pošto smo videli 4 prednosti koje proizilaze iz negovanja zahvalnog srca, pogledajmo kako možemo negovati ovu vrstu srca.

III. Predlozi za negovanje zahvalnog srca

Ispod su dva predloga za negovanje zahvalnog srca.

Predlog #1. Razmišljajte redovno o krstu.

Jedan od najvećih hrišćana koji su ikada živeli bio je apostol Pavle. Uprkos tome što je prošao kroz mnoge patnje, primećujemo da je Pavle uvek zahvalan. Koja je bila njegova tajna? Verujem da se jedan odgovor nalazi u 1 Korinćanima 2:2, „Jer sam odlučio da ne znam ništa dok sam bio s vama osim Isusa Hrista i njega raspetog”. To nije značilo da Pavle nije govorio o drugim temama. U istom pismu on je govorio o različitim temama. Ali njegov glavni fokus bio je na Isusu, uglavnom na onome što je postigao svojom smrću na krstu i kasnijim vaskrsenjem. Stalno razmišljanje o tim istinama dalo mu je večnu perspektivu. I to je navelo da preplavi zahvalnost—bez obzira na kakvom suđenju bio!

Isto i sa nama. Što više razmišljamo o tome šta je Isus postigao za nas na krstu, to ćemo više rasti u zahvalnosti.

Predlog #2. Uključite zahvalnost kao sastavni deo molitve. 

Ovo nam je Božja zapovest u Kološanima 4:2: „Posvetite se molitvi, bdijući i zahvalni.” Drugim rečima, zahvalnost treba da bude sastavni deo svake naše molitve! Moramo izdvojiti vreme da se zahvalimo Bogu za sve što je učinio za nas.

Zamislite da naša deca razgovaraju sa nama samo kada je to potrebno i retko kada se zahvale! Zar ne bismo bili ožalošćeni? Ipak, koliko često rastužimo svog nebeskog Oca tako što mu idemo samo sa svojim potrebama, ali nikada da ne kažemo „hvala.” Hajde ga ne rastužujemo više. Potrudimo se da neprestano zahvaljujemo Bogu za ono što jeste i za ono što je učinio za nas.

Završne misli

Danilo je dobro poznat i omiljen lik u Bibliji. Njegova rešenost da se zalaže za Gospoda čak i u mladosti nadahnula je mnoge [Dan 1]. Danilo se tokom svojih starijih godina suočio sa značajnom krizom — moli se samo kraljevom liku ili pretrpi smrt tako što će biti bačen u lavlju jazbinu. Njegova reakcija je bila izuzetna. Čitamo: „Kada je Danilo saznao da je zakon objavljen, otišao je kući u svoju sobu na spratu gde su se prozori otvarali prema Jerusalimu. Tri puta dnevno je klečao na kolena i molio se, zahvaljujući Bogu svome, kao što radio je i ranije”. [Dan 6:10].

Primetite, Danilo ne gunđa na Boga. On ne kaže: „Bio sam ti veran sve ove godine, i da li to dobijam zauzvrat?” Umesto toga, on zahvaljuje svom Bogu „kao što je to činio ranije”. Uobičajeno zahvaljivanje tokom vremena prosperiteta omogućilo mu je da zahvali čak i u vremenima nevolje. I Bog je uslišio njegove molitve—jer su dolazile iz zahvalnog srca! Trudimo se da imamo i mi takvo srce!