Jedina stavka koja ugrožava sve odnose

(English Version: The One Thing That Threatens All Relationships)

Da li možete da pogodite koja je jedina stavka koja preti svim odnosima? Ogorčenost! Ona utiče na brakove, crkve i uglavnom na sve ostalo. Ogorčenost je jedna od najopasnijih kuga za zdrav hrišćanski život. Šireći se brže nego obična prehlada, ona izjeda vitalnost duhovnog života jedne osobe. Ona je “rak duše” i zadobije miliona žrtava svake godine.

Ipak, postoji lek za ovu kugu. I taj lek se može naći u jednoj od najlepših reči na srpskom jeziku – to je reč “oprostiti”, odnosno “dati oprost”. Iako je “dati oprosti” uobičajena fraza, njena prava suština leži u delu “dati”. DATI oprost znači dati nekome slobodu od nepravde koju su vam naneli. To znači odustati od bilo kakvog prava na odmazdu i uzdržati se od razvijanja gorčine u svom srcu.

Biblija ne samo da očekuje, već i zapoveda hrišćanima da opraštaju ljudima. Ne uzima u obzir ni jednu drugu zdravu opciju. Vernici su pozvani na najviši standard vežbanja oproštaja. Pozvani smo da opraštamo onako kako Bog oprašta, „Budite ljubazni i saosećajni jedni prema drugima, opraštajući jedni drugima, baš kao što vam je u Hristu Bog oprostio“ (Efežanima 4:32, pogledati i Kološanima 3:13).

Da, oproštaj nije lak proces. Ponekad se možemo boriti s mislima poput: „Nema koristi. Ponovo će me povrediti. Uopšte nisam trebao da im oprostim. Nikada se neće promeniti “. Moramo se paziti takvog grešnog razmišljanja! Bog je obećao da će pomoći svojoj deci da opraštaju drugima, i „nemoguće je da Bog laže“ (Jevrejima 6:18). Dakle, ne moramo da odustajemo.

Moramo verovati da Bog deluje u našim srcima i čini nas snažnim kroz ova iskušenja. Želi da nas izgradi – a ne da nas slomi. Međutim, ponekad je lomljenje neophodno za izgradnju. Imaćemo pobedu ako istrajemo oslanjajući se na snagu Svetog Duha.

Moramo težiti traženju Božjeg oproštaja za negovanje gorčine u našim srcima. To je prvi korak ka prevazilaženju ovog greha. Zatim moramo neprestano tražiti od njega snage da oprostimo onima koji su nas povredili. I svaki put kada nam dođe misao o gorčici dok se podsjećamo tuđih greha, moramo dugo i dobro razmišljati o vlastitim gresima.

Neko je napisao: „Oni koji imaju srca koja opraštaju imaju dugo pamćenje vezano za sopstveni greh, ali kratko vezano za grehe drugih. Dugotrajno sećanje na sopstveni greh je bolno, ali sećanje stvara radost dok se njihova srca odražavaju na novootkrivenu slobodu opraštanja u Isusu. Ista radost ispunjava njihova srca kada su u stanju da na isti način oproste i drugima koji su se ogrešili o njih “.

Sećam se da sam čitao o jednoj supruzi koja se obratila svom pastoru vezano za greh njenog muža koji je gledao pornografiju. Suočila se s njim, i kao rezultat toga, pokajao se i tražio da joj ona oprosti. Ipak, ona nije mogla zaboraviti nai taj greh i zato je otišla svom pastoru da mu opiše koliko je on zao zbog toga što je počinio ovaj greh i kako je razmišljala da ga napusti. Njeno srce bilo je toliko ogorčeno protiv njenog supruga koji se pokajao za njegov čin, da nije mogla da vidi greh gorčine koji je negovala u svom srcu. To je opasnost greha!

Imamo tako jasnu viziju i podsetnik na grehe drugih ljudi (čak i nakon što su se pokajali za njih), a opet smo isto tako slepi i zaboravljamo na naše grehe! Zbog toga moramo svesno imati naviku da razmišljamo o svojim gresima umesto o gresima drugih. Nema drugog leka za ponosno, samopravedno srce koje ne prašta!

Zaista je neverovatno kako je oproštaj lepa reč kada nam je potrebna, ali tako ružna reč kada je moramo dati. Jednako je izvanredno „koliko brzo mi, oprošteni izgubljeni sinovi, možemo da postanemo samopravedna starija braća“ [Keith Mathison]!

Nepraštanje je odlika nevernika [Rimljanima 1:31, 2. Timoteju 3: 3]. Sveto pismo više puta kaže da bi milosrdni i praštajući duh trebalo da karakteriše hrišćana [1. Jovanova 3:10, 14-15]. Ako obrazac našeg života pokazuje gorku i nemilosrdnu prirodu, moramo iskreno da ispitamo svoj život da bismo videli da li smo lično okusili Božji oproštaj za grehe.

Tomas Votson je rekao, „Ne treba da se popnemo na nebo da bismo videli da li su nam gresi oprošteni. Hajde da pogledamo u naša srca i vidimo da li možemo da oprostimo drugima. Ako možemo, ne treba da sumnjamo da je Bog nama oprostio. “

Dok stojimo na gori Golgoti, gledamo Isusa kako visi na krstu, krvareći, izmučen i izboden zbog vaših grehova, vapeći: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“ [Luka 23:34] ili gledajući u Stefana, koji je, dok je bio kamenovan do smrti, govorio: „Gospode, ne zameraj im ovaj greh!“ [Dela 7:60], možemo li i dalje biti ogorčeni? Možemo li i dalje reći: „Neću oprostiti toj osobi?“ Da li smo toliko bezumni da mislimo da možemo uzeti Božiji oproštaj, zloupotrebiti ga i izvući se? Hajde da se ponizimo, zaista se pokajmo i tražimo od Boga milost da oprostimo drugima. Ako ne, možemo biti sigurni da ćemo se suočiti sa ozbiljnim disciplinovanjem od strane Boga.

Možete postaviti pitanje: „Šta ako se ljudi ne pokaju za svoje postupke? Da li im još uvek trebam oprostiti? “ Odgovor je sledeći: Ako se ljudi ne pokaju, to nije u našim rukama. Sve što možemo je da zaštitimo sebe od razvijanja ogorečnosti i da negujemo srce koje je uvek spremno da oprosti. Ako se ljudi ne pokaju, ne može biti zdravog odnosa..

Čak i u našem odnosu sa Bogom, ako se grešnik ne pokaje, on ili ona ne može imati odnos s Bogom. Moja poenta je da se jednostavno zaštitimo od toga da postanemo žrtve gorčine, čak i ako se druga osoba ne pokaje. Bog će pobrinut za njihove grehe – on je Sudija. Stoga, ne smemo uzimati suđenje u svoje ruke. A u isto vreme, moramo nastaviti da činimo što je više moguće dobrog onima koji nas povređuju, u skladu sa učenjima u Rimljanima 12: 17-21 i Luki 6: 27-28.

Da li postoji neko u vašem životu kome ne želite da oprostite? Možda je to muž ili žena ili roditelj ili član crkve? Ko god da je to, zašto ne bi iskreno zamolio Boga odmah da ti pomogne da im oprostiš? Recite Bogu da vam je zaista žao što ste ogorčeni na tu osobu. On će vam pomoći.

Zapamtite, kada oprostite toj osobi, činite to “radi Hrista“ – s jedinom svrhom da mu ugodite. A oproštaj je obećanje da se nikada nećete svetiti i da nikada nećete spominjati grehe iz prošlosti – posebno grehe zbog kojih se prestupnik pokajao! Oproštaj će vam pomoći da se udaljite od bola zbog unutrašnjeg nemira.

Alternativa opraštanju je beskrajan proces boli, ogorčenosti, ljutnje, ozlojeđenosti i samo uništenja. Da li je vredno toga?