Krštenje vodom – 6 pitanja i odgovora

(English Version: Water Baptism – 6 Questions Asked and Answered)

U osnovi, postoje dve zapovesti/naredbe koje svaki hrišćanin mora slediti nakon što prihvati Isusa Hrista za svog Gospoda i Spasitelja. Prva je krštenje vodom. A druga je učešće u Gospodnjoj trpezi, koja se takođe naziva Gospodnja večera ili pričešće. Jedno se razlikuje od drugog jer je krštenje vodom jednokratni čin, a učestvovanje u Gospodnjoj trpezi je neprekidni čin. Ovaj kratak pregled će pokušati odgovoriti na nekoliko osnovnih pitanja koja se tiču teme prve naredbe, a to je krštenje vodom.

Krštenje vodom prva je i najvažnija zapovest nakon što postanete vernik – tj. Nakon pokajanja za svoje grehe i poverovanja u Isusa Hrista. Iako je Biblija jasna po ovom pitanju, i dalje postoji velika neposlušnost prema ovoj jednostavnoj naredbi. Prema jednom učitelju Biblije, sledeći su glavni razlozi za ovaj neuspeh:

i. Neznanje: Ljudi ne razumeju jasno ovu temu jer nisu naučili ovu naredbu.

ii. Duhovni ponos: Biti javno kršten nakon dužeg perioda ukazuje na nedostatak razumevanja ili označava neposlušnost tokom dužeg perioda. Pošto priznavanje ove neposlušnosti može biti veoma ponižavajuće iskustvo, mnogi ne žele da se krste upravo iz tog razloga. Nažalost, ljudi koji ostaju u ovoj kategoriji radije bi se postideli pred Gospodom Isusom na sudnji dan nego pred svetom sada.

iii. Ležeran stav: Mnogi imaju ležeran stav prema krštenju. Takvi ljudi nisu protiv samog krštenja. Samo što to ne vide kao prioritet. Takav stav kaže: “Postoje druga hitna pitanja za rešavanje. Možda ću se jednog dana, kad to budem mogao da rešim, pozabaviti pitanjem krštenja.”

iv. Strah od priznanja: Neki ljudi se plaše da javno priznaju svoju veru jer se u svom životu igraju sa grehom. Javnim priznanjem osećaju da se prikazuju kao licemjeri. Neki se takođe plaše šta bi „ljudi mogli da misle“ (porodica, društvo itd.). Konkretno, tamo gde može postojati rizik od otuđenja porodice zbog krštenja, ljudi se često uzdržavaju od krštenja.

v. Nije iskren hrišćanin: U nekim slučajevima ta osoba uopšte nije vernik. Oni nemaju Svetog Duha, i zato nema ubeđenja ili prinude da se povinuju ovoj zapovesti. Možda će i dalje dolaziti u crkvu i čak učestvovati u Gospodnjoj večeri. Međutim, oni zaista ne pripadaju Hristu.

Siguran sam da bi se mogli dodati i drugi razlozi zašto se ljudi uzdržavaju od krštenja. Međutim, fokus ovog posta je da se pozabavi prvim razlogom – neznanjem. Postavljanjem i odgovaranjem na 6 osnovnih pitanja iz Svetog pisma, nadamo se da će ovaj post osvetliti ovu temu. Na čitaocu je odgovornost da uz molitvu razmotri ove istine i deluje u skladu s tim.

Hajde da počnemo sa prvim pitanjem.

1. Zašto moramo da se krstimo vodom?  

Prvo, čitamo u Mateju 28:19 Isusove reči koje naređuju Crkvi da „idu i uče sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha”. Izraz “u ime” se koristi u jednini [ne u “ime više ljudi”]. Ova jedinstvena upotreba reči „ime” pokazuje jednakost Oca, Sina i Svetoga Duha. Ovo nije formula koju treba ponavljati pri krštenju. Ali to znači da je vernik duhovno poistovećen sa jednim Bogom koji postoji u tri osobe.

Drugo, čitamo u Delima 2:38, zapovest koja važi za svakog pojedinca: „Pokajte se i neka se krstite, svako od vas, u ime Isusa Hrista za oproštenje vaših grehova. I primićete dar Svetog Duha.” Zapovest je jasna: Prvo, pojedinac se mora „pokajati za svoje grehe” [zbog toga što je čuo i verom reagovao na jevanđelje]. Drugo, moraju se „krstiti”. Red je jasan: krštenje mora slediti posle iskrenog pokajanja i vere u Isusa. Stoga se moramo podvrgnuti krštenju vodom jer je to naredba, a ne opcija!

2. Kakav je značaj krštenja vodom?

Krštenje vodom je spoljašnji i vizuelni prikaz unutrašnjeg novog rođenja koje se dogodilo kada i obraćenje. To je fizički izraz unutrašnje duhovne stvarnosti.

U Rimljanima 6:3-5 vidimo ove istine: „Ili ne znate da smo svi mi koji smo kršteni u Hristu Isusu kršteni u njegovu smrt? Stoga smo sa njim sahranjeni krštenjem u smrt da, baš kao što je Hristos vaskrsao iz mrtvih kroz slavu Očevu, i mi možemo da živimo novim životom. Jer ako smo sjedinjeni s njim u smrti poput njegove, sigurno ćemo i mi biti sjedinjeni s njim u vaskrsenju poput njegovog ”. Ove unutrašnje duhovne stvarnosti koje se dešavaju u vreme obraćenja najbolje se spoljno ilustruju krštenjem vodom.

Krštenje vodom je vizuelna slika našeg duhovnog jedinstva sa smrću, sahranjivanjem i vaskrsenjem Hristovim. Takođe označava nadu koju imamo: Baš kao što je Isus vaskrsao posle smrti, tako ćemo i mi, koji smo sjedinjeni s njim, biti podignuti da živimo u budućnosti.

3. Koje je značenje Isusovog krštenja vodom?

Isusovo krštenje [Matej 3:13-17] bila je javna slika njegovog poistovećivanja sa grešnicima za koje bi umro na krstu i kasnije uskrsnuo. Isus je ispunio „svu pravednost” [Matej 3:15] ne samo tako što je otišao na krst zbog naših greha, već i živeći savršeno poslušnim životom kakvim mi nikada ne bismo mogli da živimo. Zato prava biblijska vera uči o spasenju samo po milosti, budući da je Isus jedini koji je ispunio svu pravednost. Ne spašavamo se svojim delima, već samo uzdajući se u Isusa, koji je sve to učinio za nas.

Stoga je Isusovo krštenje vodom bilo simbolički prikaz stvarnosti koja će tek doći u vreme njegovih reči (koje su se sada ispunile): Njegova smrt u naše ime i njegovo vaskrsenje kao dokaz da je Bog prihvatio njegovu žrtvu.

Takođe je zanimljivo napomenuti da je Isus krštenjem pokazao koliko je važno poštovati sve Očeve zapovesti. Isus nije birao šta će poslušati, a šta ne. On se voljno i sa radošću potčinio svim očevim zapovestima i to je bio deo njegovog savršenog života.

4. Na koji način se obavlja krštenje vodom?

Ovde dolazi do velike zabune i podele. Postoji mnogo nedoslednosti u načinu krštenja (tj. Da li je to samo potapanjem ili se može posipati osoba itd.). Međutim, da bismo dobili jasan odgovor na način krštenja, pogledajmo samu Bibliju kako su se ljudi krstili.

U Novom zavetu reč Krštenje je često opisano sa dva grčka glagola (radnje): bapto i baptizo. Prema jednom rečniku starozavetnih i novozavetnih izraza, Bapto znači „Umočiti”, a Grci su ga koristili da govore o bojenju odeće ili izvlačenje vode uranjanjem posude u drugu posudu punu vode. Druga reč Baptizo znači „Krstiti” (tj. Potpuno uroniti, utopiti se) i javlja se nekoliko puta u Novom zavetu.

Reč krštenje zahteva ili označava “Uranjanje, potapanje, utapanje, gnuranje” u Novom zavetu. Takođe, nikada se ne kaže da se voda stavlja na nekoga (kao što je prskanje ili ispiranje čela vodom). Uvek se govori o tome kako se osoba se krsti u vodi.

Sam Gospod Isus podlegao je bio kršten! U Mateju 3:16 čitamo: „Čim se Isus krstio, izašao je iz vode”. Izraz “izašao je iz vode” jasno ukazuje na to da je kršten potapanjem i takođe kada je bio punoletan!

Ljudi koje je Jovan Krstitelj krstio „kršteni su u reci Jordanu” [Matej 3:6]. U Jovanu 2:23 se još jednom spominje Jovan koji je krstio potapanjem. Čitamo: “Sada je i Jovan krštavao u Enonu kod Salima, jer je bilo dosta vode, a ljudi su dolazili i krštavali se.” Ne bi bilo potrebe za „dosta vode” da je krštenje rađeno na bilo koji drugi način osim potapanjem!

Prva crkva je takođe praktikovala krštenje vodom potapanjem. U Delima 8:38 čitamo kako Filip, jedan od dvanaest apostola, krsti etiopskog evnuha, a reči su glasile: „i Filip i evnuh su ušli u vodu i Filip ga je krstio”.

Samo gledajući ovih nekoliko stihova, primorani smo da potvrdimo da je potapanje bilo praksa novozavetnih primera krštenja vodom. Samo uranjanje odgovara stvarnosti duhovne istine, koja je u vreme spasenja, vernik je uronjen u Hrista, konkretno u njegovu smrt, sahranjivanje i vaskrsenje.

Prskanje ili stavljanje tačke na čelo vodom nije biblijski način krštenja vodom. Potiče iz Rimokatoličke crkve. Međutim, čak je i Rimokatolička crkva praktikovala potapanje kao metod krštenja do otprilike 13. veka. Nažalost, neke protestantske crkve su kasnije nasledile Rimokatoličke prakse prskanja (npr. Prezbiterijanska, metodistička, luteranska itd.).

5. Kakav je odnos krštenja vodom prema spasenju?

Da li je krštenje vodom potrebno za spasenje? Kada pogledamo celokupno učenje Novog zaveta, jedno o spasenju je jasno: Spasenje dolazi samo po milosti, samo kroz veru u Isusa kada se osoba pokaje za svoj greh i okrene se samo Isusu radi spasenja (vidi Marko 1:15; Jovan 3:16; Jovan 5:24; Dela Apostolska 20:21; Rimljanima 4:5; Rimljanima 10:9-13; Efescima 2:8-9; Titu 3:5). Poverenje samo u Isusa kao Gospoda i Spasitelja spašava čoveka. Javno ispovedanje krštenjem u vodi potvrđuje stvarnost iskrenog verovanja u Isusa.

Međutim, krštenje vodom je u nekim odlomcima usko povezano sa spasenjem jer pravo spasenje uvek proizvodi poslušnost. A prvi korak poslušnosti za hrišćanina je krštenje, odnosno javno ispovedanje svoje vere u Hrista. Ispod je nekoliko primera ljudi koji su bez odlaganja poslušali ovu naredbu, kako se navodi u knjizi Dela Apostolskih:

A. Dan Pedesetnice kada se Crkva rodila:

Dela 2:41 kaže: „Oni koji su prihvatili njegovu (tj. Petrovu poruku o spasenju) poruku kršteni su … tog dana.”

Kao što vidite, nije bilo odlaganja u pogledu krštenja nakon prihvatanja poruke spasenja. Istog dana su se krstili.

B. Odgovor Samarijanaca na Filipovo propovedanje:

Dela apostolska 8:12 kažu: „Ali kada su poverovali Filipu dok je objavljivao dobru vest o Božjem carstvu i imenu Isusa Hrista, krstili su se, i muškarci i žene”.

Krštenje se dogodilo odmah nakon što su „poverovali” u poruku koju je Filip propovedao: „dobru vest o Carstvu Božijem i imenu Isusa Hrista”.

C. Krštenje Kornelija i njegove porodice

Kada je Petar propovedao jevanđelje Korneliju i njegovoj porodici, oni su se odmah krstili nakon što su prihvatili poruku jevanđelja. Dela apostolska 10:47-48 nam pokazuje Petra kako potvrđuje njihove potrebe za krštenje pošto su prihvatili poruku jevanđelja,

⁴⁷ ” Sigurno niko ne može da stane na put njihovom krštenju vodom. Oni su primili Duha Svetoga kao i mi. ” ⁴⁸ Tako je naredio da se krste u ime Isusa Hrista.”

D. Krštenje Lidije i tamničara u Filipima

Čitamo u Delima 16:14-15 kako je Bog spasio ženu po imenu Lidija i kako se odmah podvrgla krštenju:

“¹⁴ … Gospod joj je otvorio srce da odgovori na Pavlovu poruku. ¹⁵ Kad su se ona i članovi njenog domaćinstva krstili, pozvala nas je svojoj kući.” Ako me smatrate vernikom u Gospoda, “rekla je,” dođite i ostani u mojoj kući. “I ona nas je ubedila.”

Primetite da tekst jasno kaže da se njeno krštenje dogodilo nakon što je odgovorila na Pavlovu poruku.

Kasnije u istom poglavlju čitamo kako je Bog spasio tamničara odgovornog za čuvanje Pavla dok je bio u zatvoru i kako se krstio nakon što je odgovorio na poruku evanđelja. Čitav događaj zabeležen je u Delima 16:16-34.

Prvo je tamničar upitao Paula i Silasa: “³⁰ Gospodo, šta moram učiniti da se spasim?” na šta,“³¹ su oni odgovorili:” Verujte u Gospoda Isusa, i bićete spaseni – vi i vaše domaćinstvo.”³² Zatim su govorili reč Gospodnju njemu i svima ostalima u njegovoj kući.” Tekst jasno kaže da su Pavle i Sila izgovorili reč Gospodnju „njemu i svima ostalima u njegovoj kući“.

Drugo, čitamo sledeće: “³³ U to doba noći tamničar ih je uzeo i oprao im rane; odmah su on i celo njegovo domaćinstvo bili kršteni.”

Mogli bi reći sledeće: “U tekstu se ne kaže da su verovali pre krštenja.” Ali ako pažljivo pogledamo sledeći stih, dobićemo odgovor da su verovali pre svog krštenja. “34 Tamničar ih je uveo u svoju kuću i priredio im obrok; bio je ispunjen radošću jer je poverovao u Boga – on i celo njegovo domaćinstvo.” Ne samo da je tamničar verovao, kako je naznačeno izrazom, “da je poverovao u Boga”, već i tekst kaže, “on i celo njegovo domaćinstvo” su verovali!

Dakle, još jednom imamo dokaze o krštenju nakon verovanja u poruku jevanđelja! Zanimljivo je da je nekoliko stihova ranije rečeno da je bila „ponoć” [Dela apostolska 16:25]! Krstili su se usred noći! Ali to nije bilo važno ni za Pavla ni za tamničarovo domaćinstvo. Prava vera uvek želi da odgovori na Božje zapovesti i to bez odlaganja!

E. Krštenje u Efesu

Dela 19:1-7 nam daje zapis o poslednjem krštenju koji je zabeležen u Delima apostolskim. U Efesu, Pavle je propovedao grupi ljudi koji su bili sledbenici Jovana Krstitelja. Čuvši poruku spasenja kroz Isusa Hrista, oni su odgovorili i pokazali svoju poslušnost svedočeći kroz krštenje – „Čuvši ovo [tj. Poruku spasenja kroz Isusa], oni su kršteni u ime Gospoda Isusa” [Dela 19:5].

Iako ovaj stih ne govori izričito da su prihvatili evanđeosku poruku, činjenica da su poruku pozitivno primili implicira se u frazi: „Čuvši ovo”. Dakle, ponovo se krštenje dogodilo nakon što su ljudi čuli i prihvatili poruku jevanđelja.

Iz svih 5 gore navedenih primera, jasno je da je krštenje sledilo nakon istinskog prihvatanja jevanđelja. Dok krštenje nikoga ne spašava, ono uvek sledi posle istinske spasonosne vere! Dakle, to je odnos krštenja vodom prema spasenju.

6. A šta je sa krštenjem dece?

Budući da Novi zavet jasno stavlja do znanja da se čovek mora lično pokajati i verovati u Hrista pre krštenja, čitav proces krštenja odojčadi nije biblijski. Kako se dete može pokajati i verovati? U celoj Bibliji nema nigde ni jedne jedine naredbe o krštenju odojčadi ili jednog jasnog zapisa o krštenju odojčadi.

Neki tumače krštenje odojčadi u Novom zavetu kao znak pripadanja zavetnoj porodici kao što je obrezivanje bilo u Starom zavetu. Problem sa takvim gledištem je sledeći: nigde u Bibliji nije tako navedeno.

S druge strane, Biblija jasno kaže da je krštenje vodom samo za one koji su razumeli i prihvatili jevanđelje kajajući se za svoje grehe i uzdajući se samo u Gospoda Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova. A za one koji su to učinili, krštenje vodom potapanjem je prva zapovest koju treba slediti. I to treba učiniti bez odlaganja! Vidimo veliku potvrdu toga u Svetom pismu i to smo videli u ovom članku.

Završne misli.

Nadam se da će čitalac uvideti važnost značaja krštenja vodom. Sotona želi da učini ovu jednostavnu temu zbunjujućom. Zašto? Zato što od početka hrišćanskog života Sotona želi da vernici ne poslušaju. Ako ne može sprečiti spasenje, oslabi vernike iskušavajući ih da ne poslušaju Boga u ovoj prvoj i osnovnoj zapovesti. A ako može da navede vernike da ne poslušaju u ovoj oblasti, lako ih može naterati da ne poslušaju i u drugim oblastima! To je njegova šema!

Takođe, krštenje je dobar test da se vidi da li je novi vernik voljan da plati cenu sleđenja Isusa. Ako osoba odbije da javno objavi „Isusa kao Gospoda” kroz krštenje vodom, postoji mogućnost da se ta osoba nije istinski pokajala i okrenula Isusu. Stoga bi se krštenje moglo pokazati kao odličan test da se vidi da li se srce zaista preobrazilo, odnosno da li je osoba zaista hrišćanin, istinski nanovo rođen i okrenut od greha ka Isusu.

Neki koji su kršteni ranije u svom životu bore se sa tim da znaju da li su se iskreno pokajali i verovali u Isusa pre nego što su se krstili. To je uobičajena borba, posebno za one koji su rođeni i odrasli u hrišćanskim domovima. Oni znaju da trenutno veruju u Hrista, da je on Gospodar njihovih života i da mu pripadaju.

Međutim, nisu sigurni u iskrenost svog pokajanja i verovanja u vreme svog ranijeg krštenja. Razlog iza te neizvesnosti mogao bi biti grešan život godinama, a sada hodaju poslušni Isusovim zapovestima.

Umesto da te godine neposlušnosti nazovem „nazadovanjem”, pozvao bih takvu osobu da proceni svoje ranije krštenje. Vrlo je moguće da pre prethodnog krštenja nije bilo istinskog dela spasenja. Možda je to bila emocionalna odluka ili odluka koja je nastala zbog pritiska porodice, Crkve, viđenja prijatelja kako se krštavaju itd.

Pitanje u takvim slučajevima glasi: Da li treba ponovo da se krstim? Odgovor je: “Ako niste kršteni prema novozavetnom krštenju, koje sledi nakon istinskog pokajanja i vere u Hrista, onda morate biti ponovo kršteni i to potapanjem. Vaše prethodno krštenje, čak i ako je bilo potapanjem, ne znači ništa.

Vidite, krštenje vodom nije jednostavan proces potapanja u vodu. Da, krštenje vodom može se tretirati kao ritual/tradicija. Međutim, to nije bila namera našeg Gospoda kada je dao ovu svetu zapovest. Svaku Gospodnju zapovest treba slušati sa radošću, a ne nerado. Dobro je setiti se Gospodnjih reči Samuilu u 1. Samuilovoj 16:7, „Ljudi gledaju spolja, ali Gospod gleda u srce”. Radosna je misao znati da Gospod gleda u srce. Ali takođe je strašna pomisao znati da zna nameru našeg srca [Otkrivenje 2:23].

Da je naša vera iskrena, i naše pokajanje bi bilo istinsko. Lažno pokajanje plaši se samo posledica greha, dok se istinsko pokajanje plaši samog greha. Istinsko pokajanje mrzi greh zbog onoga što on predstavlja: uvredu protiv svetog Boga. Spoznaja da je greh zlo i da ga Bog mrzi motiviše osobu koja se iskreno pokajala da se okrene od njega. Pravo pokajanje na taj način odustaje od greha i potpuno se predaje Isusu.

Na kraju, citiram dva stiha sa usana samog Isusa radi našeg razmišljanja o ovoj značajnoj temi:

Luka 6:46 “Zašto me zoveš” Gospode, Gospode “i ne činiš ono što sam rekao?”

Matej 10:32-33 “Ko god mene prizna pred drugima, priznaću i ja pred svojim Ocem na nebu. A ko se mene odrekne pred drugima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.”

Ovo su snažne i duboke reči sa usana samog Gospoda Isusa. Ohrabrio bih sve nas da sledimo vođstvo psalmiste koji je u Psalmu 119:60 rekao: „Požuriću i neću odlagati da poslušam tvoje zapovesti”.

Dragi čitaoče, ako treba da se krstiš biblijski i ispravno, ne odlaži. U Novom zavetu nema dokaza da je bilo koji vernik odlagao ili čekao priliku da se krsti. To se mora učiniti i ohrabruje se da se to učini odmah.

Zapamtite, valjani dokaz istinskog pokajanja je poslušnost Božjim zapovestima, ne samo po pitanju krštenja, već u svim oblastima života. A krštenje je dobar početak! Podsetimo se: krštenje vodom nakon pravog obraćenja nije opcija, već naredba koju treba slediti bez odlaganja!

Ne dozvolite da vas ponos (šta bi ljudi mogli pomisliti ako se krstim nakon toliko vremena), strah (šta bi moja porodica mogla reći ili učiniti) ili bilo koji drugi razlog sprečavaju vas da poslušate Isusa. Učinite to da biste ugodili Gospodu Isusu i samo njemu! Poslušajte ga jer ga volite. On je taj koji je umesto vas otišao na krst da vas oslobodi večnog pakla. On zaslužuje vašu radosnu, svesrdnu i brzu poslušnost!

I neka nas Gospod osposobi da hodamo po svim njegovim zapovestima jer, “Blagosloveni su oni koji se boje Boga, koji hodaju u poslušnosti njemu” (Psalam 128:1).