Nemojte se iznenaditi kada prođete kroz patnju

(English Version: Don’t Be Surprised When You Go Through Suffering)

Do sredine 1500-ih, Biblija je prevedena na engleski. Grad Hedli je bio jedno od prvih mesta u celoj Engleskoj koje je primilo Bibliju na engleskom. Dr Rovland Tailor je bio pastor Hedlija koji je verno propovedao Božju reč. Kako se i očekivalo, naređeno mu je da se pojavi pred biskupom i lordom kancelarom u Londonu. Optužen je da je jeretik i data mu je šansa da promeni svoj stav o Bibliji ili da bude spaljen na lomači.

On je hrabro odgovorio: „Neću odstupiti od propovedanja istine i zahvaljujem Bogu što me je pozvao da budem dostojan da stradam za Njegovu Reč.” Odmah je vraćen u Hedli da bude spaljen na lomači. Na putu je bio toliko radostan i veseo da bi svako ko je gledao pomislio da ide na banket ili na svadbu. Reči koje je upućivao svojim čuvarima često su ih izazivale da plaču dok ih je iskreno pozivao da se pokaju od svog zlog i zlog života. Začudili su se što ga vide tako nepokolebljivog, neustrašivog, radosnog i što mu je drago što umire.

Kada su stigli do mesta gde će biti spaljen, dr Tejlor je sa suzama u očima rekao celoj svojoj zajednici koja se tamo okupila: „Nisam vas naučio ničemu osim svetoj Božjoj Reči i onim lekcijama koje sam izvukao iz Božije blagoslovene knjige, Svetog pisma. Danas sam došao ovde da to zapečatim svojom krvlju.”

Kleknuo je, pomolio se i otišao na lomaču. Poljubio je lomaču, stao uz nju, sklopljenih ruku i očiju upretih ka nebu. Tako se neprestano molio. Vezali su ga lancima, a nekoliko muškaraca je stavilo štapove na mesto. Dok su palili vatru, dr Tejlor je podigao obe ruke i pozvao Boga govoreći: „Milosrdni Oče nebeski, za Isusa Hrista, Spasitelja mog, primi moju dušu u svoje ruke.”

Stajao je u plamenu ne plačući i ne pomerajući se, sklopljenih ruku. Da bi ga poštedeo daljeg stradanja, jedan gradski čovek je potrčao ka vatri i udario ga borbenom sekirom duge drške po glavi. Tejlor je odmah umro, pa je njegov leš pao u vatru.

Kada čitamo takvu priču i mnoge druge slične ovoj, pitamo se šta uzrokuje ljude poput Tejlora da izdrže takvu patnju. Jedan od razloga, verujem, je taj što znaju da je hrišćanski život poziv na patnju i stoga nisu bili iznenađeni kada je patnja došla. Uzimaju k srcu reči iz 1 Petrove 4:12: „Dragi prijatelji, nemojte se iznenaditi ognjenim iskušenjem koje vas je snašlo da vas iskuša, kao da vam se nešto čudno dešava.”

Primetite, Petar počinje rečima: „nemojte se iznenaditi.” To je zapovest. „Očekujte da patite kao deo hrišćanskog života” je ono što on kaže. Vidite, normalna ljudska reakcija je da se pokaže šok kada se prolazi kroz suđenja, dešava mi se „nešto čudno”. Međutim, to ne bi trebalo da bude slučaj za informisanog hrišćanina. Ne treba da se čudimo kada dođu suđenja; nego treba očekivati. Biblija nas iznova podseća da očekujemo da patimo i da ne budemo iznenađeni kada dođu iskušenja. Evo nekoliko primera nikog drugog do samog Gospoda Isusa.

Matej 5:11 „Blago vama kada vas ljudi vređaju, progone i lažno govore protiv vas svako zlo zbog mene.”

Matej 10:34-36 „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju. Nisam došao da donesem mir, nego mač. Jer sam došao da okrenem čoveka protiv njegovog oca, ćerku protiv njene majke, snaju protiv svekrve – čovekovi neprijatelji će biti članovi njegove porodice.”

Marko 10:29-30 „Zaista vam kažem”, odgovori Isus, „niko ko je ostavio dom ili braću ili sestre, ili majku ili oca, ili decu ili njivu za mene i jevanđelje neće primiti sto puta koliko u ovom sadašnjem veku: domovi, braća, sestre, majke, deca i polja — zajedno sa progonima — i u veku koji dolazi večni život.”

Jovan 15:20 „Zapamti šta sam ti rekao: ’Sluga nije veći od svog gospodara.‘ Ako su mene progonili, proganjaće i vas. Ako su poslušali moje učenje, poslušaće i vaše.”

Na ovu činjenicu nas podsećaju i drugi novozavetni pisci. Pavle nam kaže u 2 Timoteju 3:12: „U stvari, svako ko želi da živi pobožno u Hristu Isusu biće proganjan.” Jovan nas podseća u 1 Jovanovoj 3:13: „Ne čudite se, braćo moja i sestre, ako vas svet mrzi.”

Kada čitamo Dela apostolska ili 11o poglavlje poslanice Jevrejima, jasno se podsećamo kamenovanja, zatvaranja, bičevanja i ubistava kojima je Božji narod bio podvrgnut tokom prvih godina postojanja crkve. Crkvena istorija svedoči o stradanju Božjeg naroda od strane sveta od 1og veka do današnjih dana. Još od pada, postoji stalno neprijateljstvo između Sataninog naroda i Božjeg naroda. Pošto se Satana protivi Bogu, on će podstaći svoju decu da mrze Boga i svakoga ko se zalaže za Boga. Dakle, jasno je, i Isus i apostoli nas upozoravaju na stvarnost stradanja.

Hajde da se vratimo na 1 Petrovu 4:12. Petar nastavlja da opisuje kako iskušenja kroz koja ponekad prolazimo mogu da se uporede sa „vatrenim iskušenjima”. Ne samo da hrišćani treba da očekuju iskušenja i da ih ne iznenade, već bi ponekad ta iskušenja bila intenzivna ili oštra. To je ono što znači reč „vatreno” [gorenje]. Ista reč je u Starom zavetu prevedena kao „peć”. Opisuje ozbiljnost iskustva kroz koje su u to vreme prolazili hrišćani kojima je Petar pisao i kroz šta neki prolaze čak i u naše vreme.

U ovom trenutku, neko se može zapitati: „Koja je svrha tako intenzivne patnje?” Petar na to pitanje odgovara ovim rečima: „Ognjeno iskušenje je došlo na tebe da te iskuša.” Patnja dolazi da nas testira. Istinska vera traje kroz iskušenja. Lažna vera se ruši kada prolazi kroz iskušenja. Ranije, u 1 Petrovoj 1:6-7, Petar je govorio o tome da se hrišćanska vera ispituje i čisti patnjom kao što se zlato ispituje i čisti vatrom. Vatra otkriva kvalitet zlata i ako je pravo, izlazi još čistije nakon što prođe proces sagorevanja. To je isto i za pravog hrišćanina. On ili ona postaju čistiji nakon što su prošli iskušenja.

Vernicima je potrebna patnja. Kako drugačije možemo postati kao naš Gospodar? Kako drugačije da naučimo da volimo svoje neprijatelje, činimo dobro onima koji nas mrze i da se molimo za one koji nas progone? Kako drugačije možemo postati skromniji, nežniji, više slomljeni, osetljiviji na potrebe drugih? Kada ne shvatimo da Bog koristi iskušenja da nas očisti, Petar kaže da ćemo reagovati na iskušenja „kao da nam se nešto čudno dešava.”

Nažalost, „nešto mi se čudno dešava” odgovor je mnogih koji se izjašnjavaju kao hrišćani. Možda im je obećano da je hrišćanski život život bez problema u zdravlju, bogatstvu i sreći — što je upravo suprotno od onoga što Biblija uči. A kada se takvi ljudi suoče sa iskušenjima, ne znaju kako da reaguju. Zato je važno da ljudi razumeju cenu pre nego što pođu za Hristom.

Sam Isus je zahtevao da ljudi razumeju cenu pre nego što pođu za njim [Lk 14:26-35]. Nikada nije bio zainteresovan da pravi polovične učenike koji će pobeći kada moraju da plate cenu za svoju veru. Oni koji beže kada dođu iskušenja su oni koji se okrenu Hristu na emotivnoj osnovi, kao seme koje je palo na stenovitim mestima. Isus takve ljude opisuje na sledeći način: „Drugi, kao seme posejano na stenovitim mestima, slušaju reč i odmah je primaju sa radošću. Ali pošto nemaju koren, traju samo kratko. Kada dođe nevolja ili progon zbog reči, oni brzo otpadaju” [Mk 4:16-17].

S druge strane, oni koji znaju cenu su oni koji prepoznaju svoju potpunu grešnost i bedu i dolaze Hristu pod njegovim uslovima – kako im je to omogućio Sveti Duh. Takvi ljudi su kao seme na dobrom tlu i oni će izdržati kada se suoče sa iskušenjima, „Ali seme na dobrom tlu predstavlja one sa plemenitim i dobrim srcem, koji slušaju reč, zadržavaju je i istrajnošću donose rod” [Lk 8:15]. Očekuju da će patiti i nisu iznenađeni iskušenjima kada dođu. Zato izdržavaju!

Hajde da neprestano molimo Gospoda da nas kroz Duha Svetoga podseća da očekujemo da stradamo i da se tome ne čudimo. Odbacivanje i patnja u raznim oblicima doći će kada budemo živeli za Isusa. Ovakva vrsta biblijskog razumevanja će postići najmanje dve stvari:

(1)  Pomoći će nam da ne gunđamo na Boga kada prolazimo kroz iskušenja.

(2)  Takođe će ojačati naša srca da možemo da smatramo privilegijom patnju za Isusa, kao što nas Pavle podseća u Filipljanima 1:29, „Jer vam je dato u ime Hrista ne samo da verujete u njega, nego i da stradate za njega” [Fil 1:29]!