Opasnosti ponosa

(English version: “Dangers of Pride”)

Godine 1715. umro je francuski Luj XIV. Ovaj kralj je sebe nazvao „Veliki” i ponosno se hvalio: „Ja sam Država!” Za njegovo vreme njegov dvor je bio najveličanstveniji u Evropi. I njegova sahrana je bila dizajnirana da pokaže njegovu veličinu i bila je spektakularna. Telo mu je ležalo u zlatnom kovčegu. A da bi se povećala veličanstvenost pokojnog kralja tako što je skrenuta pažnja isključivo na njega, naređeno je da se katedrala osvetli veoma slabo i da se iznad njegovog kovčega postavi jedna posebna sveća. Ogromna gomila okupljena na sahrani čekala je u tišini. Tada je Masilon, koji je kasnije postao biskup od Klermonta, polako spuštajući ruku, ugasio sveću i rekao: „Samo je Bog veliki!”

Svi mi očajnički moramo stalno da pamtimo ovu jednostavnu istinu: sam Bog je velik. On jedini treba da bude uzvišen i uzdignut. On je Stvoritelj. Mi smo stvoreni pozvani da mu se poklonimo! Međutim, umesto da obožavamo pravog Boga, okrenuli smo se da obožavamo sebe zbog toga što smo postali žrtve greha, posebno greha gordosti. Ako postoji jedan greh koji je uništio ljudske duše više od bilo kog drugog greha, to je greh gordosti. Ne možemo poreći da je ponos univerzalan po svojoj prirodi. A realnost je da ponos nije nova stvar. Postoji još od Rajskog vrta.

U ovom članku pogledajmo opasnosti ponosa i kako ga izlečiti tako što ćemo postaviti i odgovoriti na 5 jednostavnih pitanja.

1. Šta je ponos? 

Jednostavno rečeno, ponos je kada prašina obožava sebe! To je samo postavljanje na presto — presto, koji s pravom pripada samo Bogu! Obratite pažnju na to kako je Bog davno ukorio gordi Vavilon koji se postavio na presto ovim otrežnjujućim rečima: „Vaša mudrost i znanje vas zavaravaju kada kažete sebi: ‘Ja sam, i nema nikoga osim mene’” [Isa 47:10b].

2. Odakle dolazi ponos? 

Da li su to okolnosti? Da li je to zbog teškog detinjstva? Ne! Isus nam daje jasan odgovor u Marku 7:21-23: „Jer iznutra, iz čovekovog srca, zle misli dolaze—seksualni nemoral, krađa, ubistvo, preljuba, pohlepa, zloba, prevara, razvrat, zavist, kleveta, oholost i ludost. Sva ova zla dolaze iznutra i oskrnavljuju čoveka.” Izvor ponosa je sopstveno srce. To nije nešto spoljašnje, već unutrašnje—nešto što je uvek deo nas—naše srce!

3. Kako Bog gleda na ponos? 

Ponos nije vrlina, kako je neki nazivaju. To nije slabost, kako je drugi zovu. Umesto toga, to je greh—jer ga Bog tako naziva! Poslovice 21:4 kažu: „Oholike oči i gordo srce—neorana njiva zlih—rađaju greh.” Dakle, ono što treba da razumemo je sledeće: ponos je GREH. I zato što je to greh—Sveti Bog mora da mrzi i mrzi po prirodi sve što je greh.

Poslovice 16:5a kažu: „Jehova mrzi sve one koji su oholi srcem.” Reč „mrzi” ima ideju o nečemu odvratnom, gnusnom i užasnom—poput pokvarene hrane. U stvari, Sveto pismo ukazuje da je od svih grehova koje Bog mrzi, ponos je izgleda na vrhu liste. Ponos je na čelu liste takozvanih sedam smrtnih grehova. Poslovice 6:16-19 „Ima šest stvari koje Gospod mrzi, sedam koje su mu odvratne:  ohole oči, lažljivi jezik, ruke koje prolivaju nevinu krv, srce koje smišlja zle spletke, noge koje brzo jure u zlo, lažni svedok koji izbacuje laži i čovek koji raspiruje sukob u zajednici.” Čak i na ovoj listi, ponos ne može da podnese da bude broj 2! Nije ni čudo, Bog mrzi ponos!

4. Kako Bog reaguje na one koji su ponosni u svom srcu? 

Pošto je to greh i tako odvratan u njegovim očima, Bog zauzima svoj stav protiv onih koji su ponosni. Nakon što se kaže da GOSPOD mrzi sve koji imaju oholo srce, Poslovice 16:5 završavaju ovom izjavom: „Uverite se u ovo: oni neće ostati nekažnjeni.” Jakovljeva 4:6a glasi: „Bog se protivi gordima.” A to znači da će srušiti sve koji imaju ponos u srcu. Po njegovim rečima ponosnom narodu Edomu, ovo je ono što je Bog rekao: „Prevarila te je gordost srca tvoga, ti koji živiš u pukotinama stena i živiš svoj dom na visinama, ti koji govoriš sebi: ‘Ko može da me spusti na zemlju?’ Iako se vi kao orao vinete i gnezdo napravite među zvezdama, odatle ću vas srušiti, govori Gospod” [Oba 1:3-4]. I to je upravo šta Bog čini onima koji su u srcu ponosni. Obara ih. I to je veoma bolan pad!

5. Šta je lek za ponos?

Postoji samo jedan lek za ponos. I to je jednostavan lek—Bogom propisan lek: Poniznost! Bog kaže ove reči u Isaiji 66:2b: „To su oni na koje gledam s blagonaklonošću: oni koji su ponizni i skrušeni duhom, i koji drhte od moje reči.” Zaista ponizna osoba se pokorava Božjoj Reči u svim oblastima života—bez obzira na cenu! I takav će dobiti Božiju naklonost. To je Božije obećanje!

Hrišćanski pisac i govornik S. D. Gordon je rekao:

U životu svakog čoveka postoji presto. A kada je ‘ja’ na prestolu, Hristos je na krstu. Ali kada je Hristos na prestolu, ‘ja’ je na krstu. Šta zauzima presto u vašem životu—vi? Vaša porodica? Vaš položaj? Vaš dom? Vaša imovina? Vaš izgled? Vaši talenti? Za šta živite? Ako postignete svoj najuzvišeniji cilj, na šta bi se sve to odnosilo? Da li će to doneti slavu Bogu ili sebi? Svi ​​treba da zamolimo Boga da nam oprosti što imamo bilo šta ili bilo koga na prestolu osim Njega. Moramo istinski da tražimo On da nam da snagu da se pokajemo i vratimo ga na presto kao Gospoda.

Bog ima visok dom i nizak dom; nebeski dom i zemaljski dom, kao što je otkriveno u Isaiji 57:15: „Jer ovo kaže uzvišeni i uzdignuti—onaj koji živi doveka, čije je ime sveto: ‘Živim na visokom i svetom mestu, ali i sa onim koji je skrušen i ponizan duhom, oživi duh poniženih i da oživi srce skrušenih.’” Neka istinski tražimo pomoć Duha dok se kajemo za svoj ponos i težimo poniznosti. Tako možemo biti sigurni da će Gospod naći zemaljski dom u našim srcima!