Portret pobožnog oca–1. Deo

(English Version: “Portrait Of A Godly Father – Part 1”)

Afrička poslovica kaže: „Propast nacije počinje u domovima njenih ljudi.” Nažalost, vidimo da se istina ove poslovice odigrava pred našim očima dok se domovi raspadaju širom sveta. A jedan od uzroka ovog sloma su očevi, koji se mogu opisati kao „delinkventni očevi”.

U očima pravnog sistema, tata delinkvent ne izvršava svoju dužnost, odnosno u ovom slučaju ne plaća alimentaciju i prepušta majci celokupnu odgovornost. Zbog toga se sudovi stalno bave ovim pitanjem tako što oštrije jure za ovim delinkventnim očevima.

Međutim, tip „delinkventnih” očeva o kojem govorim su oni koji su „duhovno delinkventni” u Božjim očima. To su očevi koji nisu izvršili svoju duhovnu dužnost. Ovakvi tipovi tata su oni koji misle da sve dok obezbeđuju fizičke, materijalne i obrazovne potrebe, obavljaju svoju „dužnost”. Rezultat—porast broja „duhovnih siročadi”. I zato postoji vapaj za pobožnim očevima, očevima koji treba da čine ono što je ispravno u Božjim očima.

Apostol Pavle priskače u pomoć onima koji žele da budu takvi očevi u Efescima 6:4: „Očevi, ne razdražujte svoju decu; umesto toga, vaspitajte ih u obuci i poukama Gospodnjem.” Ovde su date 2 zapovesti za očeve; šta ne treba raditi [negativno], šta raditi [pozitivno].

Prvu zapovest ćemo videti u ovom članku, a drugu u sledećem. [Napomena: Iako je ova zapovest upućena očevima, veliki deo se odnosi i na majke!]

Očevi–Šta ne treba raditi [negativno]

„Očevi, ne razdražujte svoju decu.” Izraz preveden sa „Očevi” u ovom stihu se prvenstveno odnosi na očeve. Međutim, povremeno se koristi da označi i očeve i majke, kao u Jevrejima 11:23, gde je prevedeno kao „roditelji” [referenca na Mojsijevog oca i majku]. Ovde, međutim, mislim da je primarni fokus na očevima. Ali, naravno, istine podjednako važe i za majke!

Pavle daje direktnu zapovest očevima: „Ne razdražujte decu svoju.” Reč „razdražiti” znači „navesti ih da budu ljuti, ogorčeni, isprovocirani i iritirani.” U paralelnom odlomku u Kološanima 3:2, Pavle je napisao očevima ove reči: „Očevi, ne ogorčujte svoju decu, inače će se obeshrabriti.” Drugim rečima, Pavle zapoveda očevima da se ne ponašaju na način koji će decu naljutiti, ogorčiti i obeshrabriti.

Dakle, logično pitanje je sledeće: kako očevi mogu da dovedu do toga da deca budu ogorčena, iznervirana, ljuta, pa čak i obeshrabrena? Najmanje 7 načina je navedeno ispod.

1. Prezaštićenost 

Mnogi se toliko plaše šta bi se moglo desiti njihovoj deci da su uvek iza njih. Stalno govore svojoj deci: „Nemoj ovo, nemoj ono.” Čak štite svoju decu od kontakta sa drugom decom.

Možda mislite: „Čekaj malo, sa svim negativnim uticajima, zar ne bih trebao zaštititi svoju decu?” Da, decu treba upozoravati i paziti. Ali postoji granica. Ako neko dođe do preterane zaštite, to samo frustrira dete. I kao rezultat toga, oni mogu razviti stav ogorčenosti.

2. Favoritizam

Favoritizam se odnosi na pokazivanje naklonosti jednom detetu u odnosu na druge. Na primer, Isak je davao prednost Isavu u odnosu na Jakova [Post 25:28]; Rebeka je preferirala Jakova nad Isavom [Post 25:28]; Jakov je izabrao Josifa u odnosu na svoju drugu decu [Post 37:3]. Nažalost, svaka od tih akcija je rezultirala katastrofom.

Favoritizam može da se dogodi iz mnogo razloga. Možda jedno dete ispunjava vaša očekivanja više od ostalih i tako postaje vaš favorit. Možda to dete ima iste hobije kao i ti. Možda je taj jedan čak i pametniji od ostalih. I tako, pokazujete više svoje ljubavi prema tom jednom.

Kao rezultat toga, omiljeni može da se izvuče sa bilo čim, dok druga deca budu kažnjena iz trivijalnih razloga. Međutim, favorizovanje dovodi do toga da zanemareno dete ili deca postanu ogorčeni, ljuti i obeshrabreni na duge staze. 

3. Nepravedni zahtevi

Mnogi roditelji žele da njihova deca postignu ono što bi oni želeli da postignu ili ono što oni sami nisu uspeli da postignu. Drugačije rečeno, oni žele da žive svoje živote kroz svoju decu. „Budi doktor, budi inženjer, ističi se u sportu itd.” Podstičući ih da budu uspešni. I takvo ponašanje može dovesti do ljutnje dece.

Sada, da li je pogrešno očekivati da se deca ističu? Ne ako su naši motivi bogoslavni i ako je to ono što Gospod hoće za njihov život. Međutim, nepravedni zahtevi samo guraju decu da budu obeshrabreni i ogorčeni. Deca mogu razviti osećaj da nikada ne smeju pogrešiti i da će ih roditelji voleti samo ako ispunjavaju njihova očekivanja.

4. Nedostatak ljubavi

Neki očevi vide decu kao prepreku u svom životu. Osećaju sledeće: „Volim svoju slobodu. Ali sa decom sam izgubio tu slobodu. Ne mogu da radim ono što želim sa svojim vremenom.” Dakle, ljubav je zadržana. Osim toga, ako deca spreče majku da radi i gradi svoju karijeru, deca se vide kao prepreka finansijskom uspehu i stabilnosti.

Drugi način na koji mnoge tate ne vole svoju decu je tako što ne provode vreme sa njima. Zašto? Pošto su toliko zaokupljeni svojim materijalnim poslovima ili drugim zadovoljstvima, nemaju vremena da provode sa decom.

Tokom godina, dete će uvideti da tati nikada nisu bili važni, kome su njegove aktivnosti bile važnije. A to će dovesti do gorčine i ogorčenosti.

5. Oštra kazna

Dok neke tate nikada ne disciplinuju svoju decu, neki idu u drugu krajnost i oštro ih kažnjavaju. Oni nanose povredu, a ne bol. U besu i frustraciji, očevi ponekad tuku decu. Nema valjanih razloga zašto se disciplina primenjuje.

Dete pomisli: „S vremena na vreme ne znam zašto me tata kažnjava. Možda je ljut. Ćutaću.” Ponekad odu i žale se mami. Jadna mama, šta da kaže?

Vremenom, dete može razviti duboku ogorčenost prema ocu zbog njegove oštre kazne. Sećam se da sam čitao o tome kako je američki predsednik Džordž V Buš [sin] jednom rekao: „Odrastajući, imao sam slobodu da ne uspem.” Deca treba da osećaju da imaju slobodu da ne uspeju bez straha od oštre kazne!

6. Uvredljiv govor

Reči poput: „Ti si takav idiot. Bezvredan. Nesposoban da uradi bilo šta kako treba” mogu veoma da bole. To ne znači da nikada ne ispravljamo decu. Druga polovina Efescima 6:4 nas zaista poziva da ispravljamo decu kada zalutaju. Međutim, ovde je problem korišćenje uvredljivih reči. Kada otac koristi pogrdne komentare, bes i ogorčenost se gomilaju u deci iznutra, i pre ili kasnije, odnos se ne može popraviti.

Ni suprotno nije dobro. Kao da je vaše dete najbolje na svetu, stalno laskanje je nezdrav način da se napumpa njihov ego. Naravno, moramo im dati priznanje kada čine dobro i ispraviti ih kada greše. Ali moramo biti oprezni u našim rečima kada vršimo takve procene.

7. Upoređivanje sa drugima

Poređenje sa drugom decom je jedan od najčešćih načina da se povrede deca. „Pogledajte tog i tog. Zašto ne možeš biti takav?” Neki klinac radi nešto; odmah želimo da i naša deca učine isto—pozivao ih Bog na to ili ne! Stalno guranje da se postigne kao što su drugi postigli.

Otac je svom sinu, koji je imao 20 godina, rekao: „Pogledaj koliko je ljudi tako uspešnih u svojim 20-im.” I nastavio je da imenuje nekog popularnog momka u dvadesetim godinama kao poređenje. Sin, koji je bio toliko umoran od tatinih čestih poređenja, uzvratio je: „Pa, ti si u ranim 50-im, a u tvojim godinama, Abraham Linkoln je postao predsednik. Zašto ti nisi?”

Vidite, nije pogrešno ako neko ohrabruje svoju decu kroz primere druge dece koja rade ispravne stvari kada ustraju na pogrešnom putu. Pitanje je poređenje koje proizilazi iz osećaja zavisti.

Često takva poređenja proizilaze iz činjenice da sami roditelji veoma vole da se takmiče. Kao rezultat toga, oni to guraju i na decu! I takvi postupci dovode do toga da deca, na duge staze, budu obeshrabrena, čak i ogorčena i osećaju: „Zašto moji roditelji ne mogu da me vole takvog kakav jesam?”

Dakle, 7 načina na koje očevi [i majke] mogu dovesti do toga da deca postanu ogorčena, ljuta i obeshrabrena: prezaštićenost, favorizovanje, nepravedni zahtevi, nedostatak ljubavi, oštra kazna, uvredljiv govor i poređenje sa drugima.

Siguran sam da možete dodati još. Ali pitanje koje mi roditelji moramo sebi iskreno da postavljamo je sledeće: Da li radimo nešto od toga, većinu ili sve? Ako je tako, moramo iskreno da odemo kod Gospoda i da ga zamolimo da nam pokaže i onda da se pokajemo za te grehe, tražimo oproštaj i njegovu pomoć da nam pomogne da savladamo ove grehe.

Pošto smo videli šta ne treba raditi, videćemo šta očevi treba da rade u sledećem članku.