Poziv na sleđenje Isusa

(English Version: The Call To Follow Jesus)

18 I idući pokraj mora galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer behu ribari. 19 I reče im: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim. 20 A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.

21 I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog, u lađi sa Zevedejem ocem njihovim gde krpe mreže svoje, i pozva ih. 22 A oni taj čas ostaviše lađu i oca svog i za Njim otidoše.

Matej 4:18-22 nam predstavlja događaj kada je Isus okupljao svoje prve učenike čak i dok su oni živeli svoje svakodnevne živote kao ribari, kao što pokazuju stihovi 18 i 21. Iako je poziv koji je upućen prvo ovoj četvorici i kasnije ostalim apostolima bio jedinstveni poziv koji se u današnje vreme ne može ponoviti, postoje tri lekcije koje još uvek možemo izvući iz Isusovog poziva i njihovog odgovora na njega.

Prvo, primetite da je Isus taj koji je inicijator poziva.  

Nije bilo uobičajeno za rabine iz Isusovih dana da pozivaju ljude da ih slede. Svako ko je bio zainteresovan sledio bi rabina samoinicijativno. Isus, međutim, nije samo rabin. On je suvereni Bog u telu. Dakle, on ih zove. „Dođi, sledi me“ [st. 19]. To nije bio predlog već zapovest. Poziv je bio: sledi me, pođi zamnom.

A taj poziv je imao dublje značenje koja je navedeno u istom stihu, „Poslaću vas da lovite ljude“. Do sada ste hvatali žive ribe i ubijali ih zbog hrane. Od sada pa nadalje, budući da ćete biti moji glasnici, hvataćete duhovno umrle ljude da biste im dali duhovni život objavljujući jevanđelje. To je poziv! Obični i neobrazovani ribari bili bi mu prvi glasnici – da izvrše najbitniji zadatak!

Neverovatno. Koju vrstu ljudi koje je Isus samo izabrao za svoje predstavnike. Ali u tome se vidi Božja mudrost. Njegovo razmišljanje nije poput razmišljanja sveta. Zove koga odabere da pozove za zadatke koje im je odredio.

Dakle, to je prva lekcija koju treba da naučimo: Poziv da svedočimo o Isusu ne započinje s nama. On je inicijator. On je taj koji nas poziva da budemo njegovi svedoci. Citamo o tome u Dela 1:8, „Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.“

Nepoštovanje tog poziva je greh.

Drugo, primetite da ih Isus takođe uverava u svoju moć kroz ispunjavanje ovog poziva.

Ta fraza, „Poslat ću te“, u sebi nosi poruku osnaživanja. Neki prevodi glase: „Napraviću od vas ribare“. Ista ideja. Nećete raditi u vakuumu. Omogućiću vam da radite ono na šta sam vas pozvao. To je Isusovo obećanje.

Kao što je Isus ovlastio te prve učenike da budu njegovi poslanici, on i nama daje tu istu moć da budemo njegovi poslanici. Snagom Duha Svetoga, mi smo ljude poslani u ovaj izgubljeni svet [Dela 1:8] da budemo njegovi svedoci. Dakle, ne treba da se bojimo u ispunjavanju tog poziva. To je druga lekcija koju treba da naučimo.

Treće, primetite da je odgovor učenika na Isusov poziv bio obeležen trenutnom poslušnošću bez i najmanjeg odlaganja.

U njihovoj poslušnosti nije bilo nimalo oklevanja. Nisu dozvolili da ih imanja spreče u tome da slede Isusa. Matej 4:20 kaže: „Odmah ostaviše mreže i pođoše za njim.“ Nisu dozvolili da ih odnosi spreče u tome da slede Isusa. Matej 4:22 kaže, „odmah ostaviše čamac i oca i pođoše za njim“.

I mi smo pozvani da reagujemo na sličan način – sa neposrednom i svesrdnom poslušnošću. Ne možemo dopustiti ono što posedujemo ili odnosi ometaju našu poslušnost Isusovom pozivu da budemo njegovi svedoci.

Molim vas da razumete da to ne znači da svi bukvalno napustimo porodice i napustimo posao da bismo ga pratili. Novi zavet nas jasno poziva da volimo svoju porodicu, pa čak i da se brinemo o njoj. Isti taj Petar biće kasnije sa suprugom u službi, a Isus je čak izlečio njegovu svekrvu koja je živela s njim. Ideja jeste ta da ne možemo dopustiti da nas porodica spreči u tome da sledimo Isusa.

Novi Zavet nas takođe jasno poziva da budemo dobri radnici. To znači da bi neki od nas bili pozvani da na radnim mestima širimo svetlo jevanđelja. Radi se o tome da ne možemo dozvoliti da nam karijera dođe na put da sledimo Isusa. Isus ponekad može pozvati svoje sledbenike da ostanu u sadašnjoj karijeri i budu mu svedoci. Ponekad se može dogoditi poziv da se promeni karijera i da mu i dalje budete svedok. Pa ipak, u nekim drugim slučajevima, Isus nas može pozvati da napustimo naš svetovan posao da bismo svedočili za njega.

Poenta svih ovih scenarija je sledeća: Moramo biti poslušni Isusu do te mere da ne dopuštamo ništa – bila to karijera ili porodica – stane na naš put. To je treća lekcija koju moramo da naučimo.

Pionirski misionari poput Vilijama Kerija, Hadsona Tejlora, rizikovali su svoje živote, uključujući živote svojih porodica, jer su ozbiljno shvatili Isusov poziv da budu njegovi poslanici. Isti bi takav trebao biti stav i kada je reč o našem posedu. Isus nas poziva da svoj posed koristimo ne kao nešto uz pomoć čega bismo sebi obezbedili svoja zadovoljstva. Umesto toga, treba da se koristi za zadovoljavanje naših potreba i iznad svega za širenje jevanđelja.

Drugim rečima, posed ne sme da nas poseduje. Ne treba čvrsto da se držimo za njega. Treba da iskoristimo svoj posed za unapređivanje Božije reči. Bilo da se odreknemo svega da bi podelili jevanđelje na druga mesta ili da ga koristimo za slanje drugih, ili čak da ga koristimo da bismo dopreli do ljudi oko nas. Sledeće je najbitnije: Uvek moramo da se predajemo Isusovom pozivu da budemo njegovi svedoci gde god da nas pozove!

Da li su ovi učenici znali kako će se njihov život završiti? U ovom trenutku ne baš. Ipak, verom su napustili sve i krenuli za Isusom! Prema crkvenoj istoriji, Petar i Andrija su bili razapeti. Prema knjizi Dela Apostolskih, Irod je ubio Jakova. Jovan je, prema knjizi Otkrivenja, stavljen u zatvor na ostrvu Patmos. Nisu baš slavni završeci – po svetovnim merilima. Ali, prema nebeskim merilima, živeli su uspešan život.

Sam Isus je kasnije rekao u ovom istom jevanđelju: „Ko nađe svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život zbog mene, naći će ga“ [Matej 10:39]. Takođe je to rekao na drugi način, „Jer ko god želi da spasi svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život zbog mene i zbog jevanđelja, spasiće ga“ [Marko 8:35].

Ovi učenici su izgubili život na ovom svetu da bi stekli svet koji dolazi. U krajnjem slučaju, živeli su najbolji život na zemlji – vernu poslušnost Isusovom pozivu! Iako su prošli kroz mnoge patnje! I sigurno, oni sada žive najbolji život – čitavu večnost – kod Isusovim nogu – doživljavajući potpuni mir i utehu. Nema više suza. Nema više tuge. Samo radost za celu večnost. Ali krst je bio prvi – pre slave!

Biblija je po pitanju ovom vrlo jasna. Bez krsta nema sleđenje Hrista. A bez sleđenje Hrista nema života uopšte. U knjizi pod naslovom „Cena učeništva“, Dietrich Bonhoeffer, pastor u Nemačkoj tokom drugog svetskog rata koji je umro zbog svoje posvećenosti Hristu, napisao je sledeće reči:

Kad krenemo u učeništvo, predajemo se smrti. Tako počinje; krst nije strašni kraj inače bogobojaznog i srećnog života, već nas susreće na početku našeg zajedništva sa Hristom.

Kada Hristos pozove čoveka, on mu zapoveda da dođe i umre. To je možda smrt poput onaj koji su proživeli prvi učenici koji su morali da napuste dom i rade da bi ga sledili, ili je možda smrt poput Martina Lutera koji je morao da napusti manastir i ode u svet.

Isus je pozvao bogatog, mladog vladara da umre, jer samo čovek koji je umro svojoj volji može slediti Hrista. U stvari, svaka Isusova zapovest je poziv na smrt, sa svim našim osećanjima i požudama.

Svakog dana se hrišćanin susreće sa novim iskušenjima i svaki dan mora nanovo zbog Isusa Hrista da oseti rane i ožiljke koje dobije u borbi i oni su živi znaci ovog učešća u krstu njegovog Gospoda.

Da, smrt na krstu je spora smrt, ali je izvesna: smrt sopstvene važnosti, samozadovoljstva, opčinjenosti sobom, želje za napredovanjem, zavisnosti od sebe, smrt sopstvenog interesa. Zašto? Jer mi služimo Hristu!

Postoji priča o grofu Zinzendorfu, osnivaču moravskih zajednica, kako je kroz zanimljiv događaj video krst i njegovih implikacija.

U maloj kapeli u blizini njegovog poseda u Evropi nalazila se slika Isusa Hrista koju je naslikao hrišćanin. Ispod slike bile su reči „Sve ovo sam učinio za tebe; šta si ti učinio za Mene? “ Kada je Zinzendorf video ovu sliku i reči, ostao je bez reči. Video je probodene ruke, krvavo čelo i ranjen bok. Nastavio je da naizmenično gleda sliku i tekst.

Sati su prolazili, on nije mogao da se pomeri. Kako je dan odmicao, on je bio sagnut, plačući i odajući počast onome čija je ljubav potpuno osvojila njegovo srce. Tog dana napustio je kapelu kao promenjen čovek. Svoje finansije koristio je za rad preko Moravaca, čija su misionarska dela i usluge uticali na ceo svet.

Vidite, upravo se to dešava kada čovekovo srce bude zarobljeno Hristovom ljubavlju. Upravo je ta vrsta ljubavi ona koja čini čoveka hrišćaninom i omogućava mu da ga od tada pa nadalje s ljubavlju sluša.

Ljudi čija je srca osvojila Hristova ljubav nikada neće prestati da teže ka poslušnosti njegovim zapovestima. Rado će hodati uskom stazom jer znaju da je to jedini put koji ih vodi do njihovog konačnog nebeskog doma. Oni shvataju da oni jesu nosioci svetlosti koji su pozvani da obasjaju svetlost jevanđelja mračnom svetu oko sebe.

Ali oni takođe znaju pre svega da to započinje Isusovom svetlošću u njihovim srcima. Da li vam se to dogodilo? Da li ste lično iskusili uverenje u sopstvenu grešnost i okrenuli se Isusu Mesiji, koji je u ljubavi prolio svoju krv na tom krstu da plati za grehe? Da li je Isusova ljubav osvojila vaše srce? Ako jeste, kakav je vaš odgovor na njegov poziv pun ljubavi da budete spašeni? Nadam se da je “Da!”

A ako je „Da“, molim vas shvatite da vam Isus i dalje upućuje isti ljubavni poziv služenja, „Sledite me i poslaću vas da budete ribari ljudi“.

Kako vi reagujete na njegov poziv pun ljubavi da služite? Da li je to neposredna i trajna poslušnost poput ovih učenika koji nisu dozvolili da im imanje ili čak porodica stanu na put jer su znali da je Isus vredan potpune i neobuzdane poslušnosti? Ili ste previše zaokupljeni svojim posedom, položajem i odnosima koji vas sprečavaju da budete efikasan Isusov svedok? Ako je tako, danas je dan za pokajanje i zamolite ga da vam oprosti i pomogne vam da budete verni svedok.

Zamolite ga da vas nauči kako da koristite svoj položaj i koristite svoj posed za efikasno širenje jevanđelja. Zamolite ga da vam pomogne da ga postavite iznad vaših odnosa. Zapamtite, on je vaš Stvoritelj. On je vaš Otkupitelj. On je umro za vas. Zaslužuje prvo mesto u vašem životu!