Preobraženi život—15. Deo Živite u harmoniji jedni sa drugima

(English version: “The Transformed Life – Live in Harmony With One Another”)

Rimljanima 12:16 nam daju ovu zapovest: „Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.“

Tema je živeti u harmoniji jedan sa drugim i voditi računa da uklonimo taj jedan kamen spoticanja koji sprečava da se to dogodi. A šta je to jedna stvar? To je ponos! Ako želimo da pokažemo ujedinjen način razmišljanja, onda ne možemo dozvoliti da ponosno razmišljanje dominira našim umom. Umesto toga, poniznost u mislima je ključ za život u harmoniji.

Hajde da protumačimo ovaj stih u 4 dela–svaki deo je zapovest. 

Zapovest # 1. 

„Živite u harmoniji jedni s drugima.“ Neki prevodi kažu: „Budite istog mišljenja jedni prema drugima.“ Ideja je jedinstvo misli. To ne znači da svi moramo imati ista mišljenja o svemu. Mi nismo roboti. Ideja je da se zajedno povežemo ka zajedničkom cilju proslavljanja Oca dok postajemo sličniji Hristu kroz Hristovo delo preobražaja. Ovaj stav je toliko važan da se ova zapovest često ponavlja u Novom zavetu [Fil. 1:27; Fil 2:1-2; 1. Pet 3:8].

Ranu crkvu obeležio je takav stav, kao što je navedeno u Delima 4:32: „Svi vernici su bili jednodušni u srcu i umu. Niko nije tvrdio da je bilo šta od njihovog imanja njihovo, ali su delili sve što su imali.“ Čak je i u Starom zavetu psalmista izrazio želju da vernici žive u jedinstvu u Psalmu 133:1: „Kako je dobro i prijatno kada Božji narod živi zajedno u jedinstvu!“

Razmislite o sledećoj ilustraciji: 

Određena vrsta drveta u Kaliforniji raste čak 300 stopa iznad zemlje. Začudo, ova džinovska stabla imaju neobično plitke korenske sisteme koji sežu u svim pravcima kako bi uhvatili maksimalnu količinu površinske vlage. Njihovi isprepleteni koreni takođe pružaju podršku jedni drugima protiv oluja. Zbog toga obično rastu u grozdovima. Retko ćete videti ovo drvo kako stoji samo jer bi ga jaki vetrovi brzo iščupali iz korena!

Ovo je slika koju Bog želi u našim crkvama i našim domovima. Vernici treba da žive u harmoniji jedni sa drugima. Međutim, to nije čest slučaj, svedoči iskustvo. Umesto harmonije, tu su podele i previranja umesto mira. A jedan od glavnih razloga je ponos. Zato Pavle nastavlja da izdaje drugu zapovest.

Zapovest # 2. 

„Ne budi ponosan.“ U suštini, Pavle kaže: „Ne budi arogantan u svom razmišljanju. Ako treba da dođe do harmonije, mora da se ukloni ponosno razmišljanje.“ I u pravu je. Ponašanje je rezultat razmišljanja; ponosno razmišljanje vodi do ponosnog ponašanja!

Ponos uvek želi da ima svoj put. A kada postoji takav način razmišljanja, uvek ima svađa [Jak 4:1-3]. Bilo u crkvi ili kući, gde postoji tvrdoglav stav „ili po mom ili po ničijem“, ne može biti harmonije. Biće neslaganja tamo gde postoji Diotrefov tip stava „volim da budem prvi“ [3. Jovanova 1:9]. Otuda zapovest „ne budi ponosan.“

Zapovest # 3. 

Ponos se manifestuje na jedan način druženja samo sa određenim ljudima na osnovu njihovog statusa i značaja za nas. Drugim rečima, ponosni ljudi se neće družiti sa svima, već samo sa ljudima koji mogu da unaprede njihove interese. Zato Pavle kaže „ali budi voljan da se družiš sa ljudima nižeg položaja.“

Isus je provodio vreme sa odbačenima i nije želeo da bude među elitom. Tako bi trebalo da bude i kod nas. Ne možemo gledati ko će nam pomoći da se uzdignemo na poziciji ili moći i da se družimo samo sa njima. Drugim rečima, ne možemo koristiti ljude da stignemo tamo gde želimo. Umesto toga, prema svim ljudima se moramo odnositi podjednako u ljubavi, uključujući i spremnost da provodimo vreme sa odbačenima [Lk 14:13].

Jedan propovednik je opisao scenu u jednoj ranohrišćanskoj skupštini. Čuveni čovek je postao vernik i došao na svoju prvu crkvenu službu. Ušao je u prostoriju u kojoj se održavala služba. Hrišćanski vođa mu je pokazao na jedno mesto i rekao: „Hoćeš li sesti tamo, molim te?“ „Ali,“ reče čovek, „ne mogu da sedim tamo, jer bi tako morao da sedim pored svog roba.“ „Hoćete li sesti tamo, molim vas?“ ponovi vođa. „Ali,“ reče čovek, „sigurno ne pored mog roba.“ „Hoćete li sesti tamo, molim vas?“ ponovi vođa još jednom. I čovek, najzad, pređe sobu, sede pored svog roba i dade mu poljubac mira.

Tako je hrišćanstvo delovalo u Rimskom carstvu. Hrišćanska crkva je bila jedino mesto gde su gospodar i rob sedeli jedno pored drugog. Crkva je i dalje mesto gde su nestale sve ovozemaljske razlike, jer kod Boga svi ljudi su isti.

Dakle, hajde da budemo spremni da budemo sa ljudima nižih pozicija. 

Komanda # 4. 

U ovom stihu Pavle dodaje još jednu zapovest: „Ne budi uobražen.“ Nemojte imati previsoko mišljenje o sebi. Nemojte misliti da ste mudri. To je ono što on govori. Novi živi prevod to prikazuje ovako: „Nemojte misliti da znate sve.“ Ponosni ljudi su upravo to. Imaju visok pogled na sebe, što dovodi do praznog hvalisanja kome nedostaje suština.

Zato nas Biblija više puta upozorava da ne smatramo sebe arogantnima i mudrima. Poslovice 3:7 kažu: „Ne budi mudar u svojim očima; bojte se Gospoda i klonite se zla.“ Poslovice 26:12 kažu: „Vidiš li čoveka mudrog u sopstvenim očima? Za budalu ima više nade nego za njih.“

Teško je čak i razgovarati sa arogantnim ljudima, onima koji su mudri u svojim očima. Ako ukažete na njihove greške, bolje je da budete spremni da se suočite sa njihovim gnevom. Recite im da su ponosni, a oni će uzvratiti veoma snažno: „Kako se usuđujete da me zovete ponosnim?“ S druge strane, oni koji teže poniznosti razmišljaju o tome kada drugi prozivaju njihov greh. „Jesu li u pravu?“ zastali bi i pitali. Takođe se ne bi ustručavali da pitaju: „Koje specifične stvari vidite u meni zbog kojih kažete da sam ponosan, ili pokazujete nestrpljenje ili bes, itd.?“

Članak pod naslovom „Kako biti glavna faca“ napisao je istaknuti hrišćanski biznismen po imenu Havard Bat. Između mnogih drugih pronicljivih stvari koje je rekao bile su i ove reči:

Moj ponos me čini nezavisnim od Boga. Privlačno mi je da se osećam da sam ja gospodar svoje sudbine, da sam vodim svoj život, da radim sam i idem sam. Ali taj osećaj je moje fundamentalno nepoštenje. Ne mogu sam. Moram da dobijem pomoć od drugih, i na kraju krajeva, ne mogu da se oslonim na sebe. Zavisim od Boga za moj sledeći dah. Nepošteno je od mene da se pretvaram da sam sve samo ne muškarac—mali, slab i ograničen. Dakle, živeti nezavisno od Boga je samoobmana.

Nije stvar samo u tome da je ponos mala nesrećna osobina i poniznost privlačna mala vrlina; moj unutrašnji psihološki integritet je u pitanju. Kada sam uobražen, lažem sebe o tome šta sam. Ja se pretvaram da sam Bog a ne čovek.

Moj ponos je idolopokloničko obožavanje samog sebe. A to je nacionalna religija pakla!

Zato je Jeremija upozorio svog pomoćnika Varuha ovim snažnim rečima: „Da li onda treba da tražite velike stvari za sebe? Ne tražite ih“ [Jeremija 45:5]. Nije ni čudo što u Filipljanima 2:3 stoji: „3 Ne činite ništa iz sebične ambicije ili isprazne uobraženosti. Umesto toga, u poniznosti cenite druge iznad sebe, 4 ne gledajući na svoje interese, već svako od vas na interese drugih.“

Dakle, kako možemo da ubijemo ponos i da živimo u harmoniji? 3 Sugestije.

(1) Moramo da priznamo gordost u našim srcima [Psa 51:4].

(2) Moramo da čitamo Sveto pismo koje se bavi gordošću i poniznošću i usrdno se molimo Gospodu da primeni te stvari u našim srcima [Efežanima 6:17-18a].

(3) Moramo neprestano razmišljati o Isusovom životu i slediti njegove stope. Najbolji način da se naučite poniznosti je da je naučite iz Isusovog primera. Sam Isus je, kada je sebe opisivao, rekao ove reči: „Naučite od mene, jer sam blag i ponizan u srcu“ [Matej 11:29]. Ovo je jedini put zabeležen u jevanđeljima gde Isus sam sebe opisuje—da je blag i ponizan u srcu!

O Gospodu Isusu je rečeno da su njegov život i smrt „stalni ukor svakom obliku ponosa kome smo odgovorni.“ Sledeća tabela ilustruje ovu tačku.

Učimo od ovog Isusa—našeg Spasitelja, našeg Gospoda, našeg blagog i poniznog kralja, i našeg primera kako istinska poniznost zaista izgleda dok nastojimo da živimo u skladu jedni s drugima!