Preobraženi život—13. Deo Plačite sa onima koji plaču—1. Deo

(English version: The Transformed Life – Weep With Those Who Weep – Part 1)

Druga polovina Rimljanima 12:15 nam zapoveda da „plačemo s onima koji tuguju“ ili „plačemo s onima koji plaču.“

Malo stvari nas povezuje u prijateljstvu kao što je tuga. Razmislite o svojoj prošlosti, a posebno o onim trenucima u kojima ste doživeli vrhunce radosti i onim trenucima kada ste hodali dubokom dolinom tame. Sada, pomislite na one koji su bili sa vama u oba ta trenutka. Kojih se više sećate? Ako ste kao ja, to je najverovatnije drugi primer. Više se sećamo onih koji su bili pored nas tokom tih mračnih dolinskih iskustava; oni koji su bili sa nama kada su suze bile naša hrana danju i noću. Sledeća priča naglašava ovu činjenicu.

Jedna gospođa je srela komšijinog slugu. „Žao mi je što čujem za smrt tvoje tetke,“ rekla je. „Mora da ti jako nedostaje. Bili ste takvi prijatelji.“ „Da,“ reče sluga, „žao mi je što je umrla. Ali nismo bili prijatelji.“ „Zašto,“ rekla je gospođa, „mislila sam da jeste. Video sam vas kako se smejete i razgovarate zajedno mnogo puta.”

„Da, tako je,“ stigao je odgovor. „Zajedno smo se smejali i razgovarali, ali smo samo poznanici. Vidite, mi nikada zajedno ne lijemo suze. Ljudi moraju da plaču pre nego što postanu prijatelji.“

Iako ova poslednja izjava može izgledati malo ekstremno, još uvek ima smisla. Veza suza je veza koja spaja ljude u bliskom prijateljstvu, a čvrsta je veza koju treba prekinuti! Ipak, tužna realnost je da kao suhrišćani, iako smo pozvani da budemo u zajedništvu jedni sa drugima, odnosno da delimo svoje živote, što znači da delimo svoje radosti i tuge zajedno, nismo uspeli u ovoj oblasti deljenja naših tuga. Retko se zbližavamo sa drugima tako što delimo njihove patnje.

Ako smo iskreni prema sebi, možda je bilo trenutaka kada smo bili krivi što smo potajno likovali zbog nečije patnje—posebno ako nas je na neki način uvredio. Razmišljamo: „on ili ona su dobili ono što im sleduje.“ Znate li kako se Bog oseća zbog takvog stava? Poslovice 17:5b daju odgovor: „Ko likuje zbog nesreće, neće ostati nekažnjen.“

Bog nas poziva da učestvujemo u patnjama drugih. Kao što smo pozvani da se radujemo sa onima koji se raduju, isto tako smo pozvani da plačemo sa onima koji plaču. Tugovanje ili plač znači da osećamo tugu i bol koji suvernik doživljava kao da su naši. Voleti svoje bližnje kao same sebe znači deliti njihove radosti i tuge kao da su naše! To je ono što znači zajedništvo ili deljenje života jedni sa drugima.

Bog je Bog koji plače.

Kao što se Bog raduje sa onima koji se raduju, tako i On plače sa onima koji plaču. U Isaiji 63:9 čitamo: „U svoj njihovoj nevolji i on je bio u nevolji.“ Bog je bolovao od bolova kroz koje je njegov narod, Izrael, prolazio tokom tog vremena. Plačući na Lazarevom grobu [Jovan 11:35], Isus se ne samo poistovetio sa tugom Marije i Marte, koje je veoma voleo, već i zbog tuge koju je greh doneo u ovaj svet.

Takođe nam je rečeno u Luki 19:41: „Kada je [Isus] pristupio Jerusalimu i video grad, zaplakao je nad njim.“ Plakao je nad samim gradom koji će ga uskoro ubiti! Ovo Isusovo osećanje je u velikoj meri u skladu sa Božjim srcem u Jezekilju 18:32, „Jer ja ne uživam u smrti nikoga, izjavljuje Suvereni Gospod. Pokajte se i živite!“ Bog je onaj koji tuguje čak i zbog smrti svojih neprijatelja—onih koji ga odbacuju i tako propadaju. Neće biti pogrešno reći da je naš Bog Bog koji plače—nasuprot takozvanim bogovima sveta koji ne poznaju tugu!

Znate li kako Bog gleda na naše suze? Psalam 56:8 nam daje naznaku: „Zapiši moju bedu; napiši moje suze na svom svitku—zar ih nema u tvojoj evidenciji?“ Fusnota ima alternativni prikaz za svitak, a ona ide ovako: stavi moje suze u tvoj meh. Vinska koža se odnosi na posudu ili bocu. Boca je bila nešto što su ljudi u to vreme koristili samo za stavljanje dragocenih stvari. Dakle, David, u suštini, kaže da su njegove suze bile toliko dragocene Bogu da bi ih Bog stavio u flašu. Tako Bog gleda na naše suze!

Naš Bog je brižan Bog. Kao što se raduje kada se jedan grešnik pokaje, tako i plače sa svojim stvorenjem. On nije daleki Bog. Umesto toga, on je Bog koji oseća naš bol! I pošto smo pozvani da oponašamo ovog Boga [Ef 5,1] i preobražavamo se da bismo postali sličniji njegovom Sinu, Gospodu Isusu Hristu [Rim 12,2; 2 Kor 3:18], plačući sa onima koji plaču, onda mora postati i deo našeg hrišćanskog života! I da bih ovo uradio dobro, želim da pogledam kako možemo primeniti ovu zapovest iz Rimljanima 12:15b u našem svakodnevnom životu.

Kako plakati sa onima koji plaču.

Ispod je 10 stvari koje treba uzeti u obzir. 5 spadaju u kategoriju Šta ne treba raditi. A 5 spada u kategoriju Šta da radiš kada plačeš sa onima koji plaču.

Šta ne raditi

1. Ne govori im da to prebole. Ne treba im govoriti da prestanu da plaču sve vreme. Ponekad treba da kažemo ljudima da budu jaki. Moramo ih podstaći da budu pozitivniji i da se više oslanjaju na Božiju snagu i njegova obećanja. Nema sumnje u to. Ali takve stvari moramo činiti nakon što pustimo suzu ili dve sa njima.

Ne smemo biti neosetljivi sa rečima koje usmerimo onima koji su povređeni. U Poslovicama 25:20 kaže: „Kao onaj ko skine haljinu u hladnom danu ili kao sirće sipano na ranu, onaj je koji peva pesme teška srca.“ Kada neko prolazi kroz duboku agoniju, moramo biti pažljivi da mu ne dodamo rane. To je poenta!

Ponekad je lako iznervirati se zbog onih koji pate. I često se ta iritacija manifestuje rečima. Zamislite koliko je teško za onoga koji pati da primi na sebe još više boli. Sećate se Jobovih prijatelja? Koliko su još bola dodali svojim rečima onome ko je već bio u velikim bolovima?

2. Ne obećavajte potpuno oslobođenje SADA. Izjave poput: Bog će te potpuno izlečiti; Dobićete bolji posao; Dobićete još jednu bebu; Dobićete supružnika. Nemojte davati obećanja koja sam Bog nije dao. Može li Bog učiniti sve one stvari koje smo ranije spomenuli? Da! Ali da li je Bog obećao da će to učiniti u svakoj situaciji? Ne! Mi nismo sveznajući. Ne možemo i ne smemo se igrati Boga!

Iako je odličan motiv pokušati da se osoba koja pati oseća bolje, načini da se to postigne su takođe važni. Kršenje Svetog pisma i time davanje lažnih obećanja nisu pravi načni. Osim toga, ako Bog ne donese to potpuno isceljenje ili onaj bolji posao, onaj koji pati moraće da iskusi još više razočarenja. A to nije od pomoći obolelom!

Da, dolazi potpuno oslobođenje—ali to je u budućnosti kada se Isus vrati i uspostavi svoje kraljevstvo. Možemo ih uveriti u to obećanje. Ali do tada, moramo im pomoći da prihvate njegovu volju za svoj sadašnji život, čak i ako to uključuje patnju. Možemo ih podsetiti na Božje prisustvo čak i tokom te patnje i ohrabriti ih da i dalje gledaju na njega.

3. Ne upoređujte njihovu patnju sa patnjama drugih. U ovom trenutku imamo tendenciju da ukažemo obolelom na one koji više pate da bi se osećali bolje. „Imate bolove u zglobu. Znam nekoga ko je slomio skočni zglob.“ Stvarno? Kako se osoba oseća posle te rečenice? Trebalo bi da budem srećan što nisam slomio skočni zglob i ne treba da iskažem svoju patnju. Kada osoba pati, to nije mala stvari za njih u tom trenutku. Bolje je reći: „Tako mi je žao što prolaziš kroz ovu patnju.“

4. Nemojte im suditi. Još jednom na pamet padaju Jobovi prijatelji. Izjave koje impliciraju: „Vi patite zbog svojih greha,“ čak i ako su ponekad istinite, ne smeju se navoditi kao apsolutna istina. Ne smemo se igrati Boga. To je ponos. Da, ponekad bi reč ili dve da ih ohrabrimo da ispitaju svoje živote zbog greha bile ispravne. Ali čak i to treba da se uradi nakon što smo istinski tugovali sa njima i zaslužili njihovo poverenje. Poslovice 12:18 upozoravaju: „Reči bezobzirnih probijaju kao mač, a jezik mudrih donosi isceljenje.“ Naše reči treba da donesu isceljenje, a ne bol!

5. Nemojte ih izbegavati. Ponekad ne znamo šta da kažemo povređenoj osobi. Dakle, mi ih potpuno izbegavamo iz straha da ih ne uvredimo. Ili ne volimo da budemo u blizini ljudi koji pate. Previše je depresivno i ne želimo da prolazimo kroz takva osećanja. Čak i kada gledamo televiziju, skloni smo da promenimo kanal veoma brzo ako dođe do neke tužne vesti. Poput sveštenika i levita u paraboli o milosrdnom Samarićaninu koji su hodali s druge strane kada su videli pretučenog [Lk 10,31-32], mi smo skloni da činimo isto kada vidimo patnju. Moramo prestati da to radimo.

Dakle, 5 stvari koje ne treba da radite kada želite da poslušate Božju zapovest da plačete sa onima koji plaču: (1) Ne govorite im da prebrode to (2) Ne obećavajte potpuno oslobođenje SADA (3) Ne upoređujte njihovu patnju sa patnjama drugih. (4) Ne osuđujte ih i (5) Ne izbegavajte ih.

U sledećem članku ćemo videti šta je to što treba da radimo vezano za ovu zapovest da plačemo sa onima koji plaču.