Preobraženi život—6. Deo Radujući se u nadi

(English version: “The Transformed Life – Rejoicing In Hope”)

Dok je čovek iz trećeg veka očekivao smrt, napisao je ove poslednje reči svom prijatelju: „To je loš, neverovatno loš svet. Ali ja sam otkrio tihe i svete ljude koji su saznali veliku tajnu u njegovoj sredini. Oni su pronašli radost koja je hiljadu puta bolja od bilo kakvog zadovoljstva našeg grešnog života. Oni su prezreni i progonjeni, ali ih nije briga. Oni su gospodari svojih duša. Oni su pobedili svet. Ovi ljudi su hrišćani—a ja sam jedan od njih.“

Prema ovim rečima, hrišćanin je onaj koji ima radost koja je nezavisna od zadovoljstava i nevolja ovoga sveta. I to je upravo tema o kojoj se govori u ovom članku.

Tema radosti je koristan i preko potreban podsetnik jer se svi mi s vremena na vreme suočavamo sa problemom obeshrabrenja. Ostavljeno bez kontrole, obeshrabrenje može dovesti do trajnog stanja depresije u kojem možemo iskusiti osećaj obamrlosti, straha i osećaja u mozgu kao magle. Samo preživljavanje dana za one koji se bore sa depresijom je bitka. A kad se dan završi, noć je druga bitka. Nesanica postaje hronično pitanje. I kako se noć završi i jutro dođe, ciklus počinje iznova.

Bilo da se neko suočava sa dubokom depresijom ili čak napadima obeshrabrenja, prvi deo Rimljanima 12:12 ima lek. Pravi lek koji svi možemo da iskusimo i koji nas neće koštati ni penija. Evo ga: „Radujte se u nadi.“ Primetite da Pavle ne kaže samo: „Radujte se“, već „radosite se u nadi.“ Ima ideju da bude radostan zbog nade koju imamo. Nada se, po definiciji, odnosi na nešto što trenutno ne posedujemo. To je nešto čemu se radujemo u budućnosti. Dakle, koja je to nada koja je osnova radosti na koju Pavle govori u ovom stihu?

Verujem da se to odnosi na vreme kada vernici doživljavaju pune i konačne efekte naše transformacije—događaj koji Biblija naziva proslavljenjem kada ćemo postati poput Hrista. Verujem da je to ono što je Pavle imao na umu. Zašto to kažem? Zbog toga što je Pavle ranije spomenuo ovu nadu u Rimljanima 5:1-2, „1 Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, 2 Kroz kog i pristup nadjosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.“ Ta fraza, „nadaj se u slavu Božju“, znači „nada u deljenje slave Božije.“ Zbog vere u Hrista mi smo opravdani [tj. ispravni pred Bogom]. Rat između Boga i nas je završen, i zato imamo mir sa Bogom. Ovo je prva faza našeg spasenja.

I kao rezultat toga, sada možemo da se radujemo konačnom stadijumu našeg spasenja, gde ćemo deliti Božiju slavu, odnosno bićemo potpuno slični Hristu. Pavle pojašnjava ovu tačku u Rimljanima 8:30: „ A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.“ Iako još nismo proslavljeni, fraza „i on je proslavio“ napisana je u prošlom vremenu. Zašto je Pavle to tako rekao? Zato što je to apsolutna sigurnost! Bićemo proslavljeni, odnosno uobličeni Hristu, kada dobijemo nova tela po Isusovom povratku [Rim 8:22-25]. A ova nada da ćemo dobiti nova tela je ono čemu Pavle kaže da treba da se radujemo.

U Rimljanima 12:12 on kaže da takva nada treba da bude uzrok naše radosti. Radujemo se u nadi zbog onoga što nas čeka u budućnosti—da budemo slični Hristu kada primimo nova tela koja liče na njegovo proslavljeno telo. I ova nada da ćemo postati poput Isusa trebalo bi da izazove da budemo u ispunjeni radošću, jer u to vreme neće biti više tuge, više suza, nema više bola, samo beskrajne radosti u obožavanju našeg Boga onako kako on zaslužuje da bude obožavan. Ali u međuvremenu, iako živimo u ovom grehom pogođenom telu, i dalje smo pozvani da se radujemo, i dalje nam je zapoveđeno da pokažemo život u radosti čak i usred tuge. Pavle je u 2. Korinćanima 6:10 rekao da su on i drugi apostoli bili „tužni, a da se uvek raduju.“ Kako se može učiniti oboje?

Moguće je kada shvatimo da je tuga još uvek deo ovog grehom prokletog sveta u kome živimo, o čemu svedoči isti Pavle koji kasnije u Rimljanima 12:15 kaže, „tugujte sa onima koji tuguju.“ I dok je tuga realna, postoji i izvesnost budućih blagoslova koji u nama treba da proizvedu osećaj neugasive radosti. Kako svaki dan prolazi, bliži smo ovoj budućoj stvarnosti kada se naša nada ostvari kada se Hristos vrati. I to bi trebalo da nas čini radosnim. To je Pavlova poenta.

Ovu zapovest treba da shvatimo da bismo se radovali ozbiljno. Pošto nam je zapoveđeno da budemo radosni, ne zbog svog imanja i položaja, već u nadi u Hristov povratak, neuspeh u tome je greh. Mnogi bi rekli: „Imam mnogo radosti. Nisam depresivan.“ Možda ste i vi jedan od njih. Dozvolite mi da vas pitam ovo: na čemu se zasniva vaša radost? Da li se zasniva na sigurnom i dobro plaćenom poslu? Da li se zasniva na dobrim odnosima, dobrim prijateljima, dobrom zdravlju, punom bankovnom računu i neimanju mnogo nevolja? Ako je to slučaj, molim vas da shvatite da to nije osnova radosti o kojoj Pavle ovde govori. Čak i svetovnjak, ako ima ove stvari, doživeće radost. Ali oduzmite jednu od ovih stvari, i njihova radost će nestati, a malodušnost će brzo nastupiti.

Razmisli o tome. Možemo brzo izgubiti posao. Lako možemo da izgubimo finansije. Poslovice 11:28 kažu: „Ko se uzda u bogatstvo svoje, propašće.“ Ljudi u koje verujemo mogu nas izneveriti ili čak umreti. Poslovice 11:7 prilično dobro prikazuju ovu istinu: „Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.“ Naša tela takođe mogu otkazati preko noći. Lista se može nastaviti. U ovom trenutku, šta je glavna stvar koja vas raduje? Ako se to oduzme, hoćeš li i dalje biti radostan? Nešto što treba da se zapitate i sami odgovorite.

Pa, kako onda možemo doživeti ovu radost? Dozvolite mi da vas provedem kroz ovaj proces.

U Galatima 5:22-23 nam je rečeno da je „radost“ jedna od karakteristika „ploda Duha.“ Dakle, radost je nešto što samo Sveti Duh može proizvesti u našim srcima. Kako to radi? Kroz Bibliju koju nam je dao. Dakle, veza je jednostavna. Sveti Duh stvara radost u našim srcima dok se pokoravamo Božijoj Reči. Postoji ljudska strana ove radosti. Moramo se predati meditaciji i posebno uživanju u Božjoj Reči i na taj način dozvoliti Svetom Duhu da nas promeni, što uključuje stvaranje radosti u našim srcima.

Što više odvojimo vremena da razmišljamo o Božjoj reči, verujemo u nju i primenimo je, to ćemo imati više radosti. U kontekstu, što više čitamo o Hristovom povratku i tome kako smo postali slični Hristu, što više želimo da se to dogodi, to će više ojačati našu nadu i više radosti doživeti. I što više radosti doživljavamo, to ćemo više strpljivo podnositi u vremenima nevolje. Jeremija 15:16 daje zapis o Jeremijinom iskustvu: „Kad se nađoše reči Tvoje, pojedoh ih, i reč Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama.“ Pokažite mi osobu koja je predana životu istinskog verovanja i meditacije, i naglašavam, razmišljajući o Božjoj Reči u pogledu budućnosti i delujući po njoj, pokazaću vam osobu koja je predana radosti, a ne obeshrabrenju kao rezultat njihove snažne nade.

Sa druge strane, pokažite mi osobu koja se ne fokusira na Božja obećanja u vezi sa budućnošću, pokazaću vam onu kojoj nije dat život istinske biblijske radosti i onu čiji život zavisi samo od zemaljskih okolnosti. Stvari idu dobro, i one su radosne. Mala promena u njihovim svetovnim udobnostima, oni su obeshrabreni. Nemojmo biti kao takvi ljudi. Umesto toga, hajdemo da težimo za istinskom biblijskom radošću kao rezultatom primanja Božje milosti [Rimljanima 12:1] tako što verujemo, oduševljavamo se i postupamo prema Božjim obećanjima u vezi sa našom budućnošću. To dokazuje da nas Duh istinski preobražava dok se naš um obnavlja Božjom Rečju.