Terorista postaje misionar

(English Version: Terrorist Becomes A Missionary)

Džon Njutn, od malih nogu autor čuvene hrišćanske himne „Neverovatna milost”, život je proveo na moru. Kao mornar, živeo je životom buntovništva i zla. Radeći na brodovima za robove, hvatao je robove za prodaju na plantažama Novog sveta. Kasnije je postao kapetan svog broda za robove. Posle niza događaja, uključujući iskustvo bliske smrti utapanjem, predao je svoj život Hristu. Postao je veliki propovednik i vođa crkve svog vremena. Istorija je puna primera ljudi poput Njutna, koji su vodili život u grehu, ali ih je Hristos promenio.

Međutim, jedan primer se izdvaja od ostalih. Ova osoba je sebe nazivala „najgorim” [1 Tim 1:15] među grešnicima. Progonio je mnoge hrišćane i čak je dao svoj glas za njihovo pogubljenje. Sa sigurnošću se može reći da je bio najstrašniji verski terorista svog vremena. Ipak, pretvoren je u misionara zahvaljujući velikoj Božijoj milosti za istu veru koju je želeo da uništi! Više od polovine novozavetnih pisama došlo je njegovim nadahnutim perom. Njegov uticaj na širenje jevanđelja je do danas neprevaziđen. Slobodno bi se moglo reći da je on pored Gospoda Isusa Hrista najpoznatiji pojedinac u hrišćanstvu.

Dozvolite mi da vam predstavim ovog teroristu koji se pretvorio u misionara — Savla iz Tarsa, takođe poznatog kao apostol Pavle. Dok istražujemo njegov život, možemo naučiti neke praktične istine koje bi uticale na naše živote. Međutim, hajde da se prvo osvrnemo na njegove prehrišćanske godine koristeći njegove sopstvene reči, kao što je zapisano u Delima 22:3-11.

I. Rani život i obrazovanje [Dela 22:3-4]

Pavle je rođen u gradu Tarsu, koji se nalazi u današnjoj Turskoj. U Pavlovo vreme, Tars je bio prestižni lučki grad [Dela 21:39], poznat po svom univerzitetskom i političkom ugledu. Tars je imao oko pola miliona stanovnika različitih kultura. Živeći u takvim uslovima, Pavle je naučio i grčki pored hebrejskog. Ova rana obuka bi mu omogućila da efektivno dopre do nejevreja sa jevanđeljem u svojim kasnijim godinama.

Pavlov otac je bio religiozan čovek—farisej [Dela 23:6]. Nemamo nikakve informacije o njegovoj majci, ali nam je rečeno da je imao sestru [Dela 23:16]. Sveto pismo ne kaže eksplicitno da li se Pavle ikada oženio. Neki kažu da, s obzirom na Pavlovu ulogu u sinagogi, bi verovatno bio oženjen, a dok nije postao hrišćanin, njegova žena je umrla. Jezik iz 1 Korinćanima 7:8 mogao bi ukazivati na to da je Pavle bio udovac. Međutim, ne možemo biti sigurni u ovo mišljenje.

Pavle je po zanimanju bio izrađivač šatora [tj. pravio je šatore od životinjske kože]—možda je zanat naučio od svog oca. Pošto je Pavle bio Jevrejin, a ipak rimski građanin [Dela 22:27-28], on bi imao tri imena pošto su svi Rimljani imali tri imena [npr. Gaj Julije Cezar]. Prva dva su bila zajednička za porodicu, a poslednje je bilo lično ime. U Pavlovom slučaju ne znamo prva dva imena. Zvao se Paulus [latinski], od čega smo dobili Pavle [grčki]. Međutim, svaki Jevrejin bi imao i jevrejsko ime. Pavlovo jevrejsko ime bilo je Saul, možda nazvano po Saulu, prvom kralju Izraela koji je, poput Pavla, takođe pripadao Venijaminovom plemenu [Rim 11:1].

Pavle je imao kod kuće jaku obuku u religiji judaizma i kasnije u Jerusalimu pod velikim jevrejskim učiteljem Gamalijelom. Prema njegovim sopstvenim rečima, on je „napredovao u judaizmu iznad mnogih [svojih] godina… i bio je izuzetno revan za predanja [svojih] očeva” [Gal 1:14]. Za Pavla je njegova religija bila u središtu svega.

II. Progon Crkve [Dela 22:4–5a]

Posle njegovih ranih godina sa Gamalijelom, nemamo mnogo informacija o Pavlu. Sledeći put kada ga sretnemo, on se pojavljuje kao progonitelj Crkve. Bio je prisutan tokom smrti Stefana, prvog hrišćanina koji je umro kao svedok za Hrista [Dela 7:54-8:3]. Ne samo da je držao kapute onih koji su kamenovali Stefana, već je „odobrio da ga ubiju” [Dela 8:1]. Pavle nije bio nevini posmatrač u ubistvu Stefana—on je bio sastavni deo. Za Pavla je ovo bio samo početak njegovog cilja da eliminiše sve hrišćane.

Od ovog trenutka, Pavle je išao sa jednim ciljem: „uništi Crkvu” [Dela 8:3]. Reč „uništiti” je korišćena da se opiše divlja svinja koja uništava vinograd ili divlja životinja koja cepa telo. Pavle je napadao hrišćane sa žestinom sličnom divljim životinjama koje su napadale svoj plen. Nije mu bilo važno da li su muškarci ili žene [Dela 8:3]—svi su podjednako patili pod njegovim progonom.

Opasni deo svega je bio to što je Pavle sve ovo radio u ime Boga. U stvarnosti, Pavle nije bio ništa drugo do verski terorista! Sam Pavle je više puta svedočio o svom progonu Crkve. U Delima apostolskim 26:10-11 čitamo njegove reči: „…Ja sam mnoge od Gospodnjeg naroda stavio u tamnicu, i kada su bili pogubljeni, dao sam svoj glas protiv njih. Mnogo puta sam odlazio iz jedne sinagoge u drugu da ih kaznim, a ja sam ih pokušavao naterati na bogohuljenje. Bio sam toliko opsednut progonom da sam ih čak lovio po stranim gradovima.” Pavlova opsesija bila je da izbriše hrišćanstvo sa lica zemlje. Jerusalim i okolni gradovi su se suočili sa njegovim progonima. Sada je došlo vreme da se izvrši čišćenje u dalekim gradovima. 

III. Na putu za Damask [Dela 22:5b-11]

Pošto je dobio pisma od jevrejskih vođa da vrate hrišćane kao zarobljenike, Pavle je otišao u Damask [Dela 22:5b]. Damask se nalazi 140 milja od Jerusalima u Siriji. Tih dana se radilo o sedmodnevnom putovanju i ljudi su obično putovali tokom jutra ili večeri da bi izbegli vrelo sunce. Sama činjenica da je Pavle bio na putu u podne [Dela 22:6] ukazuje na njegovu žurbu da stigne u Damask.

Dok se približavao Damasku, oko podneva, „zasjala ga je sjajna svetlost sa neba” i on je „pao na zemlju i čuo glas” koji mu je govorio: „Savle! Savle! Zašto me progoniš?” Njegov odgovor je bio: „Ko si ti, Gospode?” na šta je odgovor bio: „Ja sam Isus iz Nazareta, koga ti progoniš” [Dela 22:6-8].

Zamislite šok—dole na zemlji i suočiten sa samim Gospodom Isusom Hristom! Sve što su Stefan i drugi hrišćani sve vreme govorili o Isusu Hristu bilo je istina! On je radio protiv Boga!

Pavlovi saputnici su videli svetlost, ali nisu mogli da shvate Hristov glas [Dela 22:9]. Dole na zemlji, Pavle je postao novo stvorenje u Hristu. Poniznost dolazi ispred spasenja! I prvi vapaj iskupljenog srca: „Šta da radim, Gospode?” [Dela 22:10a]. Za Pavla, Isusovo gospodstvo nad njegovim životom nikada nije bilo pitanje o kome bi se raspravljalo. To je bila apsolutna realnost! Na kraju krajeva, kako neko može postati hrišćanin bez potčinjavanja gospodarstvu Isusa Hrista? [Mk 8,34-38; Rim 10:9].

A Isusov odgovor na njegovo pitanje? Idi u Damask, gde će ti biti data dalja uputstva [Dela 22:10b]. Pošto je bio zaslepljen svetlošću, njegovi saputnici su ga odveli u Damask [Dela 22:11]. Pavle je planirao da ode u Damask kao lav za svojim plenom. Ali u stvarnosti, on je odveden u Damask kao krotko jagnje! Bio je slep, ali je u stvari tek sada mogao jasno da vidi. Njegove duhovne oči su se konačno otvorile! Da je Pavle rođen posle Džona Njutna, otpevao bi ove uzbudljive reči iz himne Divna milost: „Bio sam jednom izgubljen, a sada sam pronađen, Bio slep, a sada vidim!”

Pavlovo obraćenje otkriva tri istine za našu primenu.

1. NIKO NIJE TOLIKO LOŠ DA NE MOŽE BITI SPAŠEN.

U 1 Timoteju 1:15-16, Pavle kaže da je, iako je bio „najgori” grešnik, ipak primio „milost” da bi „Hristos Isus pokazao svoje ogromno strpljenje kao primer za one koji će verovati u njega i primiti život večni.” Ovde vidimo čoveka koji je tako aktivno radio protiv Hrista i njegovih sledbenika, a ipak je našao milost.

Mislite li da ste previše loši da biste bili spaseni? Zapamtite, nijedan grešnik ili greh nije toliko loš da Isusova krv ne može da oprosti! Pozovite Isusa u istinskom pokajanju i veri—On će vas spasiti! Sam Isus daje ovo obećanje: „Ko dođe k meni, nikada ga neću oterati” [Jovan 6:37].

I ako ste primili ovu milost, onda sa sigurnošću propovedajte jevanđelje—Hristos spasava sve vrste grešnika. Možda osećate da se neko vama blizak ne odaziva na jevanđeoski poziv—uprkos ponovljenim molbama. Dragi prijatelju: Ne odustaj. Nastavi da se moliš za njihovo spasenje.

Stefan nije odustao ni kada su ga kamenovali do smrti. Prvi crkveni vođa, Avgustin, rekao je da crkva mnogo duguje Stefanu, jer je možda njegova molitva dovela do Pavlovog obraćenja. Džordž Miler, veliki Božji čovek iz prošlih godina, molio se za tri prijatelja više od 50 godina. Dvojica su došla Hristu neposredno pre njegove smrti, a treći je došao Hristu godinu dana posle njegove smrti. Nikada nemojte odustati od Boga iz Biblije koji ima moć da spasava ljude—zaista, „sve je moguće kod Boga” [Matej 19:26]. 

2. DOBRA DELA I SPOLJAŠNJI MORAL NE MOGU NIKOGA SPASITI.

Kao religiozni Jevrejin, Pavle je bio uveren da su njegova religiozna dela i spoljašnji moral dovoljni da zasluže prihvatanje od Boga. Međutim, kada je došao k sebi, shvatio je da se Božji standard savršene pravednosti nikada ne može postići ljudskim naporima—jer su svi zgrešili protiv ovog svetog i savršenog Boga [Fil. 3:3-9].

Ako verujete da će vaša dobra dela i spoljašnji moral dospeti u raj, evo vesti za vas: Božji standard zahteva 100% savršenstvo—to znači čak ni jedan greh! I zapamtite, u Božjim očima, greh nije samo čin već i misao. Isus je jasno rekao da ne samo da je ubistvo greh — već je mrzeti nekoga u srcu jednako ubistvu [Matej 5:21-22]. Takođe je jasno rekao da ne samo da je preljuba greh—već je požuda za nekim u srcu ekvivalentna preljubi [Matej 5:27-28].

Dok ne vidite ove istine jasno, videćete sebe samo kao osobu koju treba obožavati, a ne mrzeti. Prijatelju, dobra dela nisu uzrok dobrog položaja kod Boga. Umesto toga, dobra dela su rezultat dobrog odnosa sa Bogom kroz Isusa. 

3. NE MOŽETE SE BORITI SA BOGOM I POBEDITI.

U drugom izveštaju o svom obraćenju, Pavle je ispričao druge Isusove reči koje je čuo na putu za Damask: „Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško vam je da udarate godove” [Dela 26:14]. Godovi su bili oštri štapovi korišćeni da se volovi podstiču na akciju. Ako bi se volovi opirali i uzvratili nogom u znak otpora, oštra ivica goda bi samo povredila volove. Otuda je udaranje nogom u glavu bio način da se kaže da se ne može boriti protiv Božje volje i na kraju pobediti. Bog je jasno i ubedljivo poučio Pavla ovoj istini.

Na isti način, ako se borite protiv Boga—na kraju ćete izgubiti. Možda se opirete potrebi da se za svoje spasenje obratite samo Hristu. U tom procesu samo povređujete sebe. Možda ste hrišćanin i niste voljni da se prepustite Božjoj volji u nekoj oblasti života. Možda je u pitanju neki greh za koji se tvrdoglavo držite ili nerado učinite nešto dobro što on želi da učinite. Šta god da je slučaj, ne možete se boriti protiv Boga i pobediti. U ovom procesu samo povređujete sebe i, vrlo verovatno, druge. Prestanite da se borite i prepustite se Božijem podsticanju. 

Završne misli. 

Terorista je postao misionar. Progonitelj je postao Propovednik! To je ono što Bog čini! On lomi tvrda srca i zamenjuje ih mekim i poučnim srcima koja će poslušati njegovu volju. Isti Pavle koji je jednom ubijao hrišćane kasnije će reći: „Jer za mene je život Hristos, a smrt dobitak” [Fil. 1:21]. Neka to bude i naš stav!