Transformisan život—8. Deo Verne molitve

(English version: “The Transformed Life – Faithful Praying”)

Molitva je sastavni deo preobraženog života. Nije ni čudo da, opisujući preobraženi život u Rimljanima 12, Pavle poziva vernike da budu „verni u molitvi“ [Rimljanima 12:12c]. To je poziv na to da se život pažljivo bavi molitvom. I ovaj poziv ne treba da nas čudi jer ako je krajnji cilj našeg preobraženja da postanemo potpuno slični Hristu, onda treba da budemo obeleženi molitvom kao što je i sam Hristos obeležen molitvom.

Ako je postojala osoba kojoj nije bila potrebna molitva, to je bio Isus. Pa ipak, izveštaji iz jevanđelja jasno pokazuju da je on jedina osoba koja je dala uzor stalne molitve. Isus je služio u kontekstu molitve. Iako je imao samo 3+ godine javne službe, nikada nije žurio da provede sate u molitvi. Molio se pre hapšenja u Getsimaniji i molio se dok je bio na krstu. Do poslednjeg daha, molio se. Za Isusa, nijedan dan nije počinjao ili se završavao bez molitve.

Nije ni čudo što su njegovi učenici, koji su ga pomno posmatrali, ne samo tražili da ih nauči da se mole [Lk 11:1], već su i u svom životu posle dolaska Svetog Duha težili ka molitvu kao glavnom prioritetu. Odanost molitvi obeležila je ranu Crkvu, kao što se vidi u Delima 2:42. Kada bi se suočili sa problemima vezanim za crkvu, apostoli se nisu pomerali sa svog primarnog poziva da se mole i propovedaju [Dela 6:4].

Knjiga Dela apostolskih pokazuje iznova i iznova kako se rana crkva posvetila molitvi. U stvari, ako neko prođe kroz Dela apostolska, nalazimo najmanje 20 referenci na molitvu [Dela 1:13-14, 1:24-25, 2:42, 3:1, 4:24, 29, 31, 6:3-4, 6, 7:60, 8:15-17, 9:11, 40, 10:2, 9, 12:5, 12, 13:3, 14:23, 16:25, 20:36 , 21:5, 27:35-36, 28:8]. Kao što vidimo, molitva je bila veoma važna prvim hrišćanima. Nije ni čudo što je rana crkva bila moćna sila!

Kao i u ovom odlomku u Rimljanima, Pavle takođe naglašava potrebu za stalnom molitvom u svojim drugim pismima. Evo nekoliko primera:

Efežanima 6:18 „I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu duhom bez prestanka, i uz to stražite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete.“

Filipljanima 4:6 „Ne brinite se nizašta nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša.“

Kološanima 4:2 „Da vam se ne dosadi molitva; i stražite u njoj sa zahvaljivanjem.“

1 Solunjanima 5:18 „Molite se Bogu bez prestanka.“

Pošto je Isus bio obeležen vernom molitvom, moramo i mi! Prva crkva je sledila njegov obrazac, a moramo i mi! Prikladno je da Učitelj koji se moli ima sluge koje se mole. Ali po prirodi se oslanjamo na svoju snagu da rešimo životne probleme i ne žurimo prvo kod Boga.

Postoji priča o čoveku kome je, nakon što je prošao nekoliko opcija za lečenje raka, lekar konačno rekao: „Iscrpeli smo sve mogućnosti. Možda je vreme da se pomolite.“ Čovek je odgovorio: „Dakle, konačno se svelo na to!“

Molitva je poslednja opcija! „Kada sve drugo ne uspe, pokušajte da se molite.“ To je svetski način razmišljanja! Koliko suprotno od onoga što Biblija uči. Molitva je naša prva opcija, druga opcija i poslednja opcija. Sve ostale aktivnosti koje radimo treba da proističu iz molitvene atmosfere. Vidite, kada se ne molimo, mi proglašavamo samozavisnost pre nego zavisnost od Boga. Možda to ne govorimo rečima, ali naša dela to otvoreno proglašavaju.

Čak i u službi, molitva treba da bude dominantna akcija. Ne smemo se moliti u kontekstu službe. Umesto toga, svu službu moramo obavljati u kontekstu molitve! Služba mora da teče iz vremena provedenog u molitvi. Kada je Isus izabrao 12 učenika, izabrao ih je da prvo „budu s njim“, a zatim da izađu „da propovedaju“ [Marko 3:14]. Budite prvo s njim, a onda idite i služite!

Isus je provodio vreme sa Ocem, a zatim je služio. Apostoli su provodili vreme sa Isusom, a zatim služili. Prvo misionarsko putovanje pokrenuto je u kontekstu molitve i posta [Dela 13:1-3]. Tako bi trebalo da bude i kod nas. Naša molitva treba da podstakne sve naše druge aktivnosti. Mnogi vernici se mole samo kada prolaze kroz patnju. Ali to je odgovor čak i od nevernika. Međutim, mi vernici ne treba da čekamo iskušenja da bismo se žarko molili. Uvek treba da se molimo marljivo.

Reči Ejmi Karmajkl potvrđuju ovu istinu: 

„Moramo naučiti da se molimo mnogo više za duhovnu pobedu nego za zaštitu od bojnih rana, olakšanje od njihovog pustošenja, odmor od njihovog bola. Ovaj trijumf nije izbavljenje od, već pobeda u suđenju, i to ne povremeno, već trajno.“

Neko je rekao: „Kada bi hrišćani provodili toliko vremena u molitvi kao u gunđanju, uskoro ne bi imali o čemu da gunđaju.“

S tim rečeno, kako možemo da primenimo ovu zapovest da budemo verni u molitvi? Želim da nam pomognem dajući 10 podsetnika ili 10 korisnih saveta koji će nam pomoći u nastojanju da budemo verni u molitvi.

1. Nađite mirno mesto.

Moramo da nađemo mesto u našem domu ili napolju gde možemo da se molimo bez ometanja. Neka to bude naš orman za molitvu.

2. Odredite određeno vreme.

Moramo da se disciplinujemo da provedemo određeno vreme s Bogom nasamo i da zadržimo taj dogovor. To sveto vreme mora se čuvati po svaku cenu. Molitva u određeno vreme će nam pomoći da se molimo više i u drugim intervalima.

3. Koristite bibliju kada se molite.

Koristeći Bibliju, možemo osigurati da naše molitve budu u skladu sa Božjom voljom otkrivenom u njegovoj reči. Moramo naučiti da preokrenemo stihove iz Svetog pisma u molitvu. I razmislite o molitvi biblijskih stihova naglas. Pomaže da ostanemo usredsređeni!

4. Molite se ponizno.

Bog je Stvoritelj; mi smo stvorenja. Postoji ogromna razlika. Ova istina će nam pomoći da mu pristupimo sa poniznošću. Iako smo njegova deca, i dalje moramo ići sa stavom poniznosti koji uključuje priznanje i pokajanje za grehe. Naše molitve moraju doći iz poniznog srca koje kaže i zaista misli: „Ne moja volja, nego tvoja neka bude!“ [Lk 22:42].

5. Molite se iskreno.

Bog nas poziva da budemo iskreni prema njemu. Dakle, moramo se osećati slobodnim da sa poštovanjem i bezrezervno izlivamo svoja srca Onome koji čuje naše vapaje.

6. Budite direktni sa svojim zahtevima.

Da, Bog zna naše potrebe pre nego što mu ih kažemo. Ali pitanjem pokazujemo svoju zavisnost od njega. A kad smo direktni takođe nam pomaže da vidimo da li su naši motivi čisti.

7. Uklonite smetnje.

Moramo odložiti svoje sprave kada se molimo. Zvuk obaveštenja sa telefona ili tableta može brzo da nam skrene pažnju. Ponekad nas čak i samo prisustvo uređaja može dovesti u iskušenje da brzo zavirimo i tako se odvratimo od molitve. Isus zaslužuje našu punu pažnju. Ne smemo da razgovaramo sa supružnikom ili decom i kada se molimo. To može biti veoma ometajuće. Zato nam je potrebno mirno mesto.

8. Molite se sa drugima.

Pored lične molitve, moramo nastojati da se molimo sa članovima naše porodice i suvernicima. Moramo da prisustvujemo crkvenim molitvenim sastancima. Zajedničkom molitvom ne samo da možemo ohrabriti druge, već ćemo se i sami ohrabriti da se molimo još vernije

9. Molite se za druge.

Zastupnička molitva treba da bude sastavni deo naših molitvi. A naše molitve za druge moraju se širiti izvan njihovih fizičkih i materijalnih potreba; njihove duhovne potrebe treba da dominiraju. Ovo bi uključivalo, ali nije ograničeno na molitvu za spasenje izgubljenih i za veće duhovne plodove koji će doneti suvernici.

10. Molite se ne samo da tražite Božiju ruku, već i da tražite Božije lice.

Često su naše molitve usmerene samo na ono što možemo da primimo iz Božje ruke. Moramo naučiti da više tražimo njegovo lice. Moramo nastojati da budemo intimniji s njim i da doživimo njegovo prisustvo. 1. Letopisa 16:11 kaže: „Tražite Gospoda i silu Njegovu; tražite lice Njegovo bez prestanka.“ Prema Psalmu 27:8, ovo je bila Davidova odluka: „Srce moje govori pred Tobom što si rekao: „Tražite lice moje.“ Tražim lice Tvoje, Gospode!“

Mogli bismo dodati još na ovu listu [na primer molitva u veri, molitva sa istrajnošću, itd.]. Ali ovih nekoliko misli trebalo bi da nas motiviše da se vernije molimo.

Isus je rekao u Mateju 26:40: „Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?“ Koliko nas ima taj sat dnevno? Najviše 10-15 minuta daje prosečan vernik. Kako možemo očekivati da nas Bog čuje kada mu dajemo tako malo vremena? Jedan sat je oko 4% 24-časovnog dana. To je manje od 5%! Dajemo više vremena mnogim drugim nebitnim stvarima—mislite na TV i društvene mreže! Problem nije u nedostatku vremena, već u nedostatku razumevanja ozbiljnosti potrebe za molitvom koja nas sprečava da budemo verni u molitvi.

Učitelj koji se moli treba da ima sluge koje se mole! Dakle, predajmo se životu verne molitve i tako se još više preobrazimo u lik Hristov!