Transformisani život—10. Deo Težiti ka gostoprimstvu

(English version: “The Transformed Life – Pursue Hospitality”)

Drugi deo Rimljanima 12:13 nas poziva da „praktikujemo gostoprimstvo.“ Reč „gostoljubivost“ potiče od dve reči koje znače „ljubav“ i „nepoznati ljudi“ ili „stranci.“ Zajedno to znači „pokazati ljubav prema strancima.“ Reč „praktikovati“ može se bolje prevesti kao „revno slediti.“ Kada kombinujemo ove dve reči, dobijamo ideju da željno pokazujemo ljubav prema strancima—ljubav koja se često izražava tako što se zadovoljavaju njihove potrebe i nudi im zaštita otvarajući im vrata. To bi, po Pavlu, trebalo da bude životni stil hrišćanina koji se preobražava Duhom da bi postao sličniji Hristu.

Imamo nekoliko primera za to u Svetom pismu. Avraham je pozvao anđele koji su došli u ljudskom obliku u svoj šator i ponudio im hranu [Post 18:1-8]. Lot je takođe učinio isto [Post 19:1-11]. Kada je Jov branio svoj integritet pred prijateljima, rekao je ove reči: „Nijedan stranac nije morao da provede noć na ulici, jer su moja vrata uvek bila otvorena za putnika“ [Jov 31:32].

Vidite, pokazivanje gostoprimstva je bila zapovest koju je Bog dao još u samom Starom zavetu, dok se Božji narod spremao da uđe u obećanu zemlju, „volite one koji su stranci, jer ste i sami bili stranci u Egiptu“ [Pnz 10:19]. Zašto? Zato što sam Bog „voli stranca koji živi među vama, dajući im hranu i odeću“ [Pnz 10:18].

Kada dođemo do Novog zaveta, nalazimo da se zapovesti o gostoprimstvu nisu mnogo promenile. Moramo da pokažemo ljubav i brigu prema nepoznatim ljubima i strancima. U stvari, Bog to shvata toliko ozbiljno da, da bi bio pastor ili starešina u crkvi, jedna od osobina koju treba pokazati je gostoprimstvo, „Sada nadzornik treba da bude…gostoljubiv“ [1. Tim 3:2, takođe Tit 1:8]. Drugim rečima, Bog želi da ovo počne tačno na vrhu!

Čak su i udovice trebale da se stave na listu podrške samo ako su, između ostalog, pokazale gostoprimstvo, „ako je gostoljubiva bila, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je išla za svakim dobrim delom“ [1. Tim 5: 10]. Pisac poslanice Jevrejima zapoveda svim vernicima da pokažu gostoprimstvo čak i strancima ovim rečima: „Ne zaboravite da ukažete gostoprimstvo strancima, jer su tako neki ljudi pokazali gostoprimstvo anđelima, a da to nisu znali“ [Jevr. 13:2].

A u 1. Petrovoj 4:9, ova zapovest da se pokaže gostoprimstvo se proteže na više od stranaca i uključuje čak i poznate vernike: „Ponudite gostoprimstvo jedni drugima bez gunđanja.“ Naročito u Petrovo vreme, ovo bi bila rizična stvar. Kako je progon bio sve veći, oni koji su otvarali svoje domove drugim vernicima doveli su sebe u opasnost. Ipak, zapovest je da se pokaže gostoprimstvo i to „bez gunđanja.“ Nema prigovaranja ili mrmljanja kada je u pitanju pokazivanje gostoprimstva.

Majka je imala neke ljude u poseti i u vreme molitve pre jela zamolila je svoju mladu ćerku da se pomoli. Videvši ćerku kako okleva, rekla je: „Ne stidi se. Samo se moli kao što sam se ja molila ranije danas za vreme ručka.“ Devojka se odmah pomolila: „Gospode, zašto ovi ljudi moraju da dođu danas?“

Deca brzo shvataju, zar ne? Bog želi da budemo gostoljubivi vedrog duha!

Suština je sledeća: gostoprimstvo nije dar samo za neke hrišćane. To je zapovest za sve hrišćane da aktivno slede i sprovode u praksi ceo svoj život. Novi zavet sasvim jasno pokazuje da svi koji se izjašnjavaju kao sledbenici Hrista moraju neprestano pokazivati gostoprimstvo. Prva crkva je ovo shvatila veoma ozbiljno. Do kraja prvog veka bilo je uobičajeno da vernici otvaraju svoje domove putujućim misionarima i podržavaju njihov rad. Apostol Jovan kaže ove reči pohvalivši vernike kojima je pisao kroz ove reči: „5 Ljubazni! Verno radiš što činiš braći i gostima, 6 Koji posvedočiše tvoju ljubav pred crkvom; i dobro ćeš učiniti ako ih spremiš kao što treba pred Bogom. 7 Jer imena Njegovog radi iziđoše ne primivši ništa od neznabožaca. 8 Mi smo, dakle, dužni primati takve, da budemo pomagači istini“ [3. Jovanova 1:5-8].

Ali postoji opasnost kada je u pitanju gostoprimstvo. Ne treba da se toliko zanosimo da otvaramo svoje domove u zajedništvu sa skoro svima. Biblija jasno poziva na uzdržanost kada su u pitanju određeni ljudi. Mogu da se setim 2 vrste. Prva vrsta bi bili lažni učitelji [2. Jovanova 1:7-11; Tit 3:10-11; 2 Tim 3:5] a druga vrsta bi bili uporno nepokajani vernici [1 Kor 5:11]. Dakle, dok treba da primenimo ovu zapovest o gostoprimstvu, moramo da budemo i razboriti u skladu sa ovim biblijskim zapovestima.

Pošto smo videli mali pregled onoga što Biblija kaže o temi gostoprimstva, hajde da vidimo kako možemo praktično da primenimo ovu zapovest gledajući na 2 aspekta:

1. Zašto mnogi hrišćani nisu baš gostoljubivi i

2. Kako hrišćani mogu biti gostoprimljiviji.

1. Zašto mnogi hrišćani nisu baš gostoljubivi? 

Evo 5 razloga.

1. Podijeljen dom. U takvim slučajevima uradite ono što možete van kuće. Zamolite Boga da pokaže kako možete biti sredstvo za blagoslov, a da ih ne dovedete kući. Upoznajte ljude u kafiću i naučite kako im možete služiti. Posetite ih gde je to moguće i poslužite se njihovim potrebama.

2. Strah. Neki ljudi se po prirodi plaše da imaju ljude u svojoj kući. Ili je to direktan strah ili čak stidljivost. Po prirodi su introverti. Ako ste jedan od njih, tražite Božju pomoć da prevaziđete ove probleme. Jednom kada se pomešate sa ljudima i navedete ih da vam otvore svoja srca, biće to fantastično iskustvo dok im pokazujete Hristovu ljubav.

3. Ponos. Neki se toliko fokusiraju na to kako izgledaju njihovi domovi i kako će ih posetioci doživljavati na osnovu njihovih domova, da retko imaju goste kod kuće. Pitanje nije u veličini kuće, iako se to često koristi kao izgovor. Pravi osnovni razlog je ponos. Previše se fokusira na „Kako ću biti percipiran“ na osnovu veličine ili izgleda mog doma. To je problem.

Postoji razlika između zabave i gostoprimstva. Ponos želi da zabavi, Poniznost želi da bude gostoljubiva. Sljedeću razliku između „gostoprimstva“ i „zabave“ napravila je Karen Meins u Otvoreno Srce, Otvoren Dom [Elgin, Ill.: Cook, 1976]:

Zabavljanje ljudi daje sledeću poruku: „Želim da vas impresioniram svojim domom, svojim pametnim ukrašavanjem, svojim kuvanjem.“ Gostoljubivi, koji žele da služe, daju ovu poruku: „Ovaj dom je dar mog Gospodara. Koristim ga kako On želi.“ Gostoprimstvo ima za cilj da se služi.

Zabava stavlja stvari ispred ljudi. „Čim završim kuću, uredim dnevnu sobu, obavim čišćenje—onda ću početi da pozivam ljude.“ Gostoprimstvo stavlja ljude na prvo mesto. „Bez nameštaja—ješćemo na podu.“ „Dekorisanje se možda nikada neće završiti—svejedno dođite. “Kuća je u neredu—ali vi ste prijatelji—dođite kući sa nama.“

Zabavljanje suptilno izjavljuje: „Ovaj dom je moj, izraz moje ličnosti. Gledajte, molim vas, i divite se.“ Gostoprimstvo šapuće: „Što je moje, to je tvoje.“

4. Predrasude. Pozvaću, samo moju vrstu. To je još jedan čest razlog. Duboko unutra je rasistički stav. Biblija to osuđuje. Pročitajte Ponovljeni zakon 10:18-20. Strah od Gospoda treba da nas učini da volimo i dočekamo stranca. Bog mrzi rasistički stav, a mi se takođe moramo boriti protiv popuštanja takvom razmišljanju. Mi treba da volimo, molimo se i činimo dobro čak i neprijateljima!

5. Lenjost. Na kraju, ali svakako ne najmanje važno, lenjost. Baš mrzimo posao koji ide uz gostoprimstvo. Već imam zauzet život na poslu. Treba mi vreme da se opustim i da mi ne smetaju. Možda sledeće nedelje, ili sledećeg meseca i tako vreme prolazi. U suštini, mislimo samo na sebe i svoje udobnosti. Ne volimo da imamo neprijatnosti. To nije Hristovo razmišljanje. Čak i kada smo obeshrabreni, ne sećamo se da Bog ima način da donese veliko ohrabrenje u naša srca dok provodimo vreme fokusirajući se na ohrabrivanje drugih.

Siguran sam da se još mnogo toga može dodati. Ali ovo su neki koji su češći što sprečavaju mnoge vernike da redovno poštuju zapovest da budu gostoprimljivi. Pogledajmo rešenje. Kako možemo biti gostoprimljiviji?

2. Kako hrišćani mogu da budu više gostopljimljivi?

Evo 5 predloga.

1. Neka bude jednostavno. Često pravimo grešku preterujemo kada je u pitanju gostoprimstvo. Mislim na to da se previše vremena i truda ulaže kada nekoga pozovete. A ovo može lako umoriti osobu. Rezultat je izbegavanje češćeg pozivanja. Moj predlog: Neka bude jednostavno. Na taj način može biti više prilika da pozovete i zaista provedete vreme sa ljudima i pomognete im sa njihovim teretom.

Nemojte postati žrtva razmišljanja: „Nemamo dovoljno prostora. Nisam tako dobar kuvar. Užasan sam u druženju.“ Uradite najbolje sa onim što imate. Budite verni u onome što vam je dato! Ponekad može biti samo kafa i grickalice. Ne mora puno detalja. Ključ je u okupljanju da ohrabrimo druge. Neka bude jednostavno!

2. Budite dosledni. Često postoji izazov da se ova komanda dosledno primenjuje. Postavite razuman cilj. Pozvati najmanje jednu porodicu svake 2 nedelje da ih ohrabriti. Ne pozivajte iste ljude iznova i iznova. Ovo vam neće ostaviti mnogo vremena da pozovete druge. Zadržite ravnotežu. Vodite računa da uvedete u naviku da pozivate one koji su usamljeni, pa čak i društveno nižeg statusa u skladu sa Isusovim rečima u Luki 14:13-14, „13 Ali kada priređujete gozbu, pozovite siromahe, sakate, hrome, slepe, 14 i bićete blagosloveni. Iako vam oni ne mogu uzvratiti, biće vam vraćeno u vaskrsenju pravednika.“

3. Neka bude usredsređeno na Hrista. Ako su vernici, pokušajte da ohrabrite njihov duhovni hod. Odvojite malo vremena i za molitvu. Često se mnogo vremena provede pričajući o tolikim temama i jedino vreme provedeno u molitvi je pre obroka. Pokušajte da odvojite nekoliko minuta za molitvu. Biće veoma ohrabrujuće. Takođe, ako su nevernici, pokušajte da govorite o Hristu kako Bog daje prilike. Molite se i zamolite Gospoda da otvori vrata.

4. Nastavite da se molite za prilike. Za razliku od rane crkve u kojoj je bilo opasno za ljude da borave na javnim mestima, sada je mnogo bezbednije [barem na većini mesta]. Dakle, ponekad nam je možda teško pronaći ljude, a kamoli strance da pozovemo. Nastavite da se molite i tražite prilike. Družite se na javnim mestima, bilo da je to škola u koju idu vaša deca, vaš komšiluk, radno mesto. I pozovite ih u svoj dom. Dok pričate, videćete ljude kako se zagrevaju i dele svoje terete.

5. Nastavite to činiti verom. Na kraju krajeva, potrebna je vera da bi se poslušale Božje zapovesti. Verujte da vaše gostoprimstvo ima dalekosežne posledice koje nećete shvatiti sada, već tek kasnije.

Učenik Bogoslovije vozio je oko trideset milja do crkve nedeljom ujutru i često bi pokupio stopere. Jednog dana je pokupio mladića koji je primetio da nosi odelo i pitao ga da li može da ide s njim u crkvu. Učenik je rekao: „Naravno, možete.“

Stranac je došao u crkvu. Posle toga, jedna porodica u crkvi ga je pozvala kući na ručak i druženje. Dok je bio tamo, dobio je toplu kupku, čistu odeću i topli obrok. U razgovoru sa omladinom, njegovi domaćini su otkrili da je hrišćanin, ali da je bio van zajednice sa Gospodom. Njegova kuća je bila u drugoj američkoj državi, a on je bio samo u prolazu na putu kući. Kasnije uveče kupili su mu kartu za autobus i poslali ga na put.

Nedelju dana kasnije, učenik Bogoslovije je dobio pismo od autostopera. Uz pismo je bio isečak iz novina sa naslovima: „Čovek se predaje za ubistvo.“ Ovaj mladić je u pokušaju pljačke ubio tinejdžera i već neko vreme je bežao od zakona. Ali ljubaznost i gostoprimstvo hrišćana su ga osudili. Želeo je da bude u zajedništvu sa Bogom i znao je da treba da uradi pravu stvar u vezi sa svojim zločinom.

Ti hrišćani nisu znali da su svojom vernošću da pokažu gostoprimstvo uticali na čoveka da čini ono što je ispravno u Božjim očima i na taj način mu pomognu da povrati zajedništvo sa svojim Gospodom. Zato, u veri, treba da težimo da se pridržavamo svih Božjih zapovesti, uključujući ovu zapovest da težimo gostoprimstvu.

Na kraju krajeva, praktikovanje gostoprimstva je važna zapovest. Zapovest koja je toliko važna da ju je sam Isus izjednačio sa odlikom prave vere [Matej 25:35-46]. A najbolja motivacija da se ova naredba sprovede u delo? Isus je prolio svoju krv na krstu i tako otvorio svoj dom na nebu za grešnike kao što smo mi. Zar ne možemo drugima otvoriti svoje domove u ime Isusovo? Na kraju krajeva, hrišćanstvo je nazvano „religijom otvorenih ruku, otvorenog srca i otvorenih vrata.“ Neka ove istine budu očigledne u našim životima dok se više preobražavamo u Hrista.