Transformisani život – 2. Deo Prinosimo svoj um Hristu

(English version: “The Transformed Life – Offering Our Minds to Christ”)

Nakon što je pozvao vernike da prinesu svoja tela kao živu žrtvu kao rezultat primanja Božje milosti u Rimljanima 12:1, Pavle nastavlja da im zapoveda da prinesu i svoj um u Rimljanima 12:2: „Nemojte se povinovati obrascu ovog sveta, ali se preobrazite obnavljanjem svog uma. Tada ćete moći da testirate i odobrite šta je Božja volja — njegova dobra, ugodna i savršena volja.”

Ako se um ne preda Bogu, telo koje čini ono što um želi ne može se prineti kao sveta i ugodna žrtva Bogu! Zato Pavle poziva vernike da prinesu svoj um Hristu ako traže istinski preobražaj. U medicinskom svetu, doktori kažu: “Vi ste ono što jedete.” Na isti način, u duhovnom svetu, Biblija kaže: “Vi ste ono što mislite.” Dakle, Pavle se obraća umu, koji je izvor svih naših razmišljanja, i kaže da ga treba stalno obnavljati. Tek tada se telo može prineti kao ugodna žrtva.

Ovaj stih se, u suštini, može podeliti na 3 dela: 2 naredbe praćene posledicama poštovanja ovih naredbi. Naredba #1 se fokusira na negativno, „Ne prilagođavajte se obrascu ovog sveta.” Fokusira se na „Šta ne bi trebalo da radimo.” Naredba #2 se fokusira na pozitivno, „ali budite transformisani obnavljanjem svog uma.” Fokusira se na „Šta treba da radimo.” I na kraju, posledice poštovanja ove 2 zapovesti: „Tada ćete moći da testirate i odobrite šta je Božija volja — njegova dobra, prijatna i savršena volja.” Hajde da izbliza pogledamo svaki od ovih delova.

Naredba #1. “Ne prilagođavajte se obrascu ovog sveta.”

Reč “prilagoditi se” dolazi od reči koja se koristi za opisivanje nečega što treba da bude u skladu sa ili po uzorku nekog kalupa. Nešto poput testa za kolače, kada se sipa u pleh sa rupama različitog oblika, napraviće kolačiće poput oblika rupe u koju je izlivena. Rupa u kalupu ili u poslužavniku za kolačiće kontroliše oblik krajnjeg proizvoda. Na isti način, ako dozvolimo svetu da kontroliše nas, na kraju ćemo živeti ono što nam svet kaže — to je Pavlova poenta. Jedna parafraza čoveka po imenu J.B. Phillips je drugim rečima predstavila ovu frazu na ovaj način: „Ne dozvolite da vas svet ugura u svoj kalup.”

Biblija opisuje najmanje 4 razloga zbog kojih se ne možemo prilagoditi svetu.

Razlog #1. Ne možemo da se prilagodimo svetu jer: U osnovi, mi ne pripadamo ovom svetu zbog našeg obraćenja.

Isus je, u svojoj molitvi Ocu u Jovanu 17:16, rekao ove reči: „Nisu od sveta, kao što ni ja nisam od njega.” Dakle, moramo da se odupremo pritisku da se prilagodimo ovom svetu jer mi ne pripadamo ovom svetu.

Razlog #2. Ne možemo se prilagoditi svetu jer: Satana je bog ovoga sveta.

2 Korinćanima 4:4 opisuje Satanu kao „boga ovoga veka” [ili sveta]. Isus je Satanu nazvao „knezom ovoga sveta” u Jovanu 14:30. 1 Jovanova 5:19 izjavljuje da je „ceo svet pod vlašću zloga.” Dakle, ako se prilagođavamo obrascima ovog sveta, mi u suštini živimo kao da smo još uvek pod Sataninom kontrolom i kao da nismo oslobođeni njegove moći.

Razlog #3. Ne možemo se prilagoditi svetu jer: Ovaj svet je prolazan.

1 Jovanova 2:17 kaže da „svet i njegove želje prolaze, ali ko vrši volju Božiju, živi zauvek.” I zato je Jovan, ranije u 15. stihu, dao ovu zapovest: „Ne ljubite svet ni bilo šta u svetu. Ako ko voli svet, ljubavi prema Ocu nema u njemu.” Ako smo mi oni koji pokazuju način života koji je u skladu sa svetom, onda ne volimo istinski Oca. A to znači da nismo zaista spaseni i da ćemo izginuti zajedno sa ljudima sveta.

Razlog #4. Ne možemo da se prilagodimo svetu jer: Gubi se svedočanstvo.

Isus nas poziva da budemo njegovi svedoci jer smo „svetlost svetu” (Matej 5:14). Ako živimo kao svet, nema svetla za deljenje. I to poražava svrhu zbog koje nas je Bog ostavio usred ovog mračnog sveta.

Dakle, vidite kroz ova 4 razloga zašto Pavle naglašava da ako želimo da budemo žive žrtve, treba da se neprestano odupiremo pritisku da se prilagodimo svetu. Ali samo to nije dovoljno. Takođe treba da kažemo „Da” Bogu, koji radi na preobražaju naših umova, što je 2. zapovest u ovom stihu. Prava i trajna promena nastaje tek kada se um transformiše.

Naredba #2. „ali se preobrazite obnavljanjem svog uma.”

Transformacija obnavljanjem uma nije nešto što možemo postići svojim naporima. To nam čini Sveti Duh iako se u ovom stihu ne spominje Sveti Duh. Ova istina će postati očigledna kada pažljivo pogledamo dve reči „transformacija” i „obnavljanje”.

Transformacija. To je reč od koje dobijamo englesku reč metamorfoza. Koristi se da opiše kako gusenica postaje leptir ili žaba krastača postaje žaba. Ima ideju promene forme. Pojavljuje se još 2 puta u Novom zavetu.

Prvo pojavljivanje nalazimo u Mateju 17:2, gde se ova reč koristi da opiše preobraženje Isusa pre Petra, Jakova, i Jovana na gori Preobraženja. Drugi događaj je u 2 Korinćanima 3:18, gde čitamo: „I svi mi koji sa otkrivenim licima razmišljamo o slavi Gospodnjoj, preobražavamo se u Njegov lik sa sve većom slavom, koja dolazi od Gospoda, koji je Duh.”

Ovde nalazimo opis Svetog Duha koji progresivno menja vernike da bi postali sličniji Hristu dok vernici sve više razmišljaju o Hristovoj slavi.

Obnavljanje. Ova reč se pojavljuje samo još jednom u Novom zavetu i nalazi se u Titu 3:5, „on nas je spasao, ne zbog pravednih stvari koje smo učinili, već zbog svoje milosti. Spasio nas je pranjem nanovim rođenjem i obnovom Duhom Svetim.” Primetite ko izaziva nanovo rođenje i obnovu: to je Duh Sveti. On radi i na transformaciji i na obnovi. A imajući u vidu jezičku strukturu 12:2, gde je ovo preobražavanje i obnavljanje uma u ​​pasivnom smislu, možemo sa sigurnošću zaključiti da samo Sveti Duh može doneti promenu u našim mislima i, na kraju, u našim delima.

Dakle, Pavle poziva vernike da se prepuste delovanju Svetog Duha na preobražaju našeg uma. Sada je od vitalnog značaja da razumemo ovu istinu: iako Sveti Duh vrši preobražavajuće delo, mi i dalje moramo da uradimo svoj deo potčinjavanja njemu. Moramo dozvoliti Svetom Duhu da preobrazi naše umove. On nas neće transformisati protiv naše volje. Ovde je takođe uključena ljudska odgovornost.

Moramo želeti da se promenimo u svom razmišljanju tako što ćemo u potpunosti prineti svoj um Gospodu ako želimo da budemo živa žrtva. Um se mora obnoviti jer je, pre obraćenja, um bio u iskvarenom stanju (Ef 4:18). Prilikom obraćenja, Bog započinje proces obnove. I ovaj proces obnavljanja uma je doživotni proces koji kulminira kada ćemo jednog dana postati potpuno slični Hristu [1 Jovanova 3:2; Fil 3:20-21]—događaj koji Biblija naziva „proslavljenjem” [Rimljanima 8:30].

Takođe je važno razumeti da su sredstva koja Sveti Duh koristi da izvrši ovu transformaciju uma Sveto pismo koje beleži Hristovu slavu. Dakle, Sveti Duh koristi spoljašnje Sveto pismo da promeni naše umove. Pored toga, on takođe obavlja unutrašnje prosvetljujuće delo razumevanja Svetog pisma [1 Kor 2:13-14]. Na taj način možemo razumeti slavu Hristovu.

Istine iz Biblije nas spasavaju i istine iz Biblije nas neprestano posvećuju. Sam Isus je u svojoj molitvi Ocu rekao: „Posveti ih istinom. Tvoja reč je istina” [Jovan 17:17]. Ukoliko se neko ne posveti tome da Sveto pismo dominira njihovim razmišljanjem dok proučavaju Božju reč i, zauzvrat, mole se Bogu da im pomogne da sprovedu istine u delo, um se neće promeniti.

Previše hrišćana doživljava minimalnu transformaciju. Razlog je što dozvoljavaju da njihov um bude izložen svetu i njegovoj zabavi. Praktično, ako ih stavite rame uz rame sa nevernikom, bilo bi teško uočiti razliku na osnovu njihovog načina života, zanimanja i razgovora. Zato vernici moraju biti promišljeni u posvećenosti duhovnim disciplinama kao što su čitanje Biblije, molitva, zajedništvo, služenje, evangelizacija i čitanje knjiga pisaca koji bolje objašnjavaju Bibliju. Na taj način oni mogu doživeti značajniju duhovnu transformaciju.

Moramo da zapamtimo da se duhovni rast ne dešava automatski. Svetost se ne dešava slučajno. Fizički odrastanje ne znači duhovni rast. Duhovni rast se dešava samo kada vernici svakodnevno predaju svoj um odgovarajućim duhovnim disciplinama. Ne možemo dozvoliti da svet i njegovo razmišljanje kontrolišu naše živote, a da u isto vreme pokušavamo da praktikujemo duhovne discipline i nekako se nadamo da će se to izjednačiti, a mi ćemo izaći duhovno jaki.

Ne možemo nastaviti da jedemo nezdravu hranu dok istovremeno pokušavamo da jedemo zdravu ishranu! Što nije dobro za telo, ne valja ni duši! Mnogi uzalud pokušavaju da održe ravnotežu govoreći „Da“” Svetom Duhu i „Da” svetu. Biblija ih naziva „ljudima preljubnicima” (Jakovljeva 4:7). Reći „da” Svetom Duhu, a da ne kažete „ne” svetu, dovešće samo do ogromne frustracije.

Dakle, treba da rešimo od ovog dana pa nadalje da se posvetimo obuci u pobožnosti dok predajemo svoj um delu preobraženja Svetog Duha. Moramo stalno da primenjujemo istine iz Filipljanima 4:8: „Konačno, braćo i sestre, šta god je istinito, što god je plemenito, što god je ispravno, što god je čisto, što god je ljupko, što god je vredno divljenja – ako je išta izvrsno ili pohvalno — razmišljaj o takvim stvarima.” Mi smo proizvod našeg razmišljanja! Neophodno je da naš um bude ispunjen pravim mislima.

Međutim, mnogi koji spolja neće činiti zlo hrabro greše u svojim mislima — bilo da su to misli požude, mržnje, želje zla drugima, pohlepe, svetskog uspeha i moći, misli ljubomore i tako dalje. Možemo se zavaravati razmišljanjem sve dok ne glumimo svoje misli, nema mnogo problema u tome da samo razmišljamo o tome. Moramo da zapamtimo da Bog sudi i mislima i da biti živa žrtva uključuje čist um! Osim toga, uvek postoji opasnost da ćemo pre ili kasnije odglumiti svoje misli. Mi smo ono što mislimo!

Dakle, ovde je naglasak na tome da dozvolimo našim umovima da se neprestano preobražavaju i obnavljaju Svetim Duhom. A rezultat? Treći deo stiha to jasno kaže.

Posledica poštovanja zapovesti #1 i 2. „Tada ćete moći da testirate i odobrite šta je Božija volja — njegova dobra, ugodna i savršena volja.”

Izraz „testiraj i odobri” potiče od jedne reči koja je korišćena da opiše proces testiranja metala da bi se utvrdila njihova vrednost. Ono što Pavle ovde kaže je u suštini sledeće: Dok predajemo svoj um da se obnovi Božjom istinom, moći ćemo da odredimo „Božiju volju — njegovu dobru, ugodnu i savršenu volju” za svoje živote. Ovde Božija volja uključuje bolje razumevanje Božije jasno otkrivene volje kroz Sveto pismo i jasnije razumevanje Božije volje u svakodnevnim životnim problemima.

Užurbano čitanje Biblije, vrlo retko odvajanje vremena za meditaciju o stihu ili odlomku, i nekoliko minuta molitve kada je telo umorno i oči u polusnu nam neće pomoći ako tražimo transformaciju uma. Ako smo krivi za takav način života, moramo se pokajati. Moramo moliti Boga da nas podstakne na važnost odvajanja vremena za pravilno čitanje Svetog pisma i molitvu. Pitanje nikada nije nedostatak vremena. Uvek nađemo vremena da radimo ono što volimo ili smatramo važnim. Ima li išta važnije od toga da damo svoje umove da se preobraze Svetim Duhom?

Ljudi često nastoje da upoznaju Božiju volju u svojim životima, dok odbijaju da predaju svoja tela i um kao žive žrtve. Zašto bi Bog sproveo ljude kroz životne probleme kada oni očigledno odbijaju da se povinuju njegovim jasno otkrivenim zapovestima? Dakle, od vitalnog je značaja da se posvetimo tome da svoja tela i um damo Bogu 24/7 ako želimo da iskusimo Božiju volju u svom životu. Ali nije samo u tu svrhu. To je ujedno i jedini način da se ponudi ona vrsta obožavanja koja mu prija. I to bi bio najbolji i jedini odgovor za kušanje svih njegovih dobrih milosrđa — posebno njegove milosti koja je prikazana na krstu. Jer tu je Sin Božiji poneo kaznu za naše grehe da bismo bili izbavljeni iz pakla i doživeli večni život sa njim na nebu.