Transformisani život – 3. Deo Korišćenje naših duhovnih darova da služimo jedni drugima

(English version: “Using Our Spiritual Gifts To Serve One Another”)

U Rimljanima 12:1-2, Pavle govori o hrišćanskoj odgovornosti da prinesu svoja tela i um kao živu žrtvu Bogu u svetlu njegove milosti. Od Rimljanima 12:3 do ostatka poglavlja, Pavle govori o hrišćanskoj odgovornosti prema ljudima — i vernicima i nevernicima.

A u Rimljanima 12:3-8 on govori o našoj odgovornosti da ponizno koristimo svoje duhovne darove da služimo jedni drugima u lokalnoj crkvi. Međutim, pre nego što pogledamo ove stihove, hajde da naučimo 4 osnovne istine o duhovnim darovima iz 1 Korinćanima 12:7, „ A u svakome se pojavljuje Duh na korist.”

Istina #1.  Svakom hrišćaninu se daje duhovni dar(ovi): „Sada je svakome manifestacija Duha data.”

Istina #2.  Duhovni darovi se „daju” kao dar. Ne mogu se zaraditi niti zahtevati.

Istina #3.  Sveti Duh je davalac duhovnih darova: „daje se manifestovanje Duha.”

Istina #4.  Duhovni darovi se daju za dobrobit drugih: „daju se za opšte dobro.”

Dakle, ako bih sumirao istine ovog stiha, to bi bilo nešto slično sledećem: Duhovni dar je posebna sposobnost koju Sveti Duh daje svakom hrišćaninu sa svrhom služenja drugima.

A prema Rimljanima 12:3-8, moraju postojati 3 stava koja bi trebalo da obeleže hrišćane dok nastoje da žive preobraženi život u oblasti služenja jedni drugima kroz svoje bogomdane duhovne darove.

Stav #1.  Poniznost [Rimljanima 12:3]

„Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.”

Kada je reč o korišćenju duhovnih darova, osnovni stav koji treba da obeleži preobraženi život je poniznost — nema mesta za visoko mišljenje o sebi, „Nemojte o sebi misliti više nego što bi trebalo.” Svi smo mi nezamenljivi. Postoji izreka: “Bog sahranjuje svoje sluge i nastavlja sa svojim delom!” Groblje je dokaz da Božja crkva traje i nakon što je Božji narod umro.

1 Korinćanima 4:7 nas podseća da je sve što imamo rezultat Božije milosti u našim životima: „Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?” Ovaj stih jasno pokazuje da nema mesta za hvalisanje ili razvijanje osećaja superiornosti u pogledu naših darova. Sve što imamo je rezultat toga što je suvereni Bog odlučio da nam daje darove — za dobrobit drugih i na kraju za svoju slavu!

Pavle ne samo da poziva ljude da se uzdrže od visokog mišljenja o sebi nego što bi trebalo, već i da misle o sebi na pravi način, „mislite o sebi sa trezvenim rasuđivanjem, u skladu sa verom koju je Bog podelio svakom od vas.” O sebi treba da razmišljamo u skladu sa verom koju je Bog dao svakom od nas.

Iako ne treba da imamo visoko mišljenje o sebi, takođe nismo pozvani da imamo nezdravo mišljenje o sebi, što je često znak lažne poniznosti. To je kao osoba koja je otišla kod svog pastora i pokušala da pokaže svoju poniznost govoreći: „Pastore, osećam da sam ništa!” Pastor koji je shvatio šta osoba glumi odmah je odgovorio: „Brate, ti jesi ništa! Uzmi verom!”

Pavlova poenta je da treba da imamo ispravan i zdrav pogled na sebe, znajući da je sve što imamo dar od Boga! Svaki vernik je dete Božije i primio je darove od njega. Naša odgovornost je da koristimo naše duhovne darove sa stavom poniznosti. To je prvi i temeljni stav koji bi trebalo da nas obeleži dok nastojimo da služimo drugima koristeći svoje darove.

Stav #2.  Ujedinjenje [Rimljanima 12:4-5]

„Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao, tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.”

Ne samo poniznost, već i stav jedinstva treba da nas obeleži dok nastojimo da služimo drugima. Iako postoji mnogo različitosti u telu Hristovom, na kraju krajeva, svi smo jedno telo kao rezultat sjedinjenja sa Hristom, i svako od nas pripada drugima. Kada se setimo te istine, težićemo jedinstvu dok služimo jedni drugima. Potrebni smo jedni drugima baš kao što su svakom članu fizičkog tela potrebni drugi članovi.

Na drugom mestu u 1 Korinćanima 12:15-26, Pavle koristi fizičko telo da ilustruje kako su svakom hrišćaninu potrebni drugi u Hristovom telu. I kao rezultat toga, on poziva na ovu reakciju: „u telu ne treba da bude podeljenosti, nego da se delovi njegovi podjednako brinu jedni za druge” [1 Kor 12:25].

Cilj bi trebalo da bude jedinstvo zasnovano na Bibliji. Mi smo jedno — zajedno tugujemo i zajedno se radujemo — kao u ljudskom telu, kada jedan član oseća bol, celo telo oseća bol i obrnuto. Ova tema o jedinstvu unutar tela je toliko važna da se sam Isus molio za naše jedinstvo u Jovanu 17:21, „da svi budu jedno, Oče, kao što si ti u meni i ja u tebi.” Na drugom mestu u Efescima 4:3, Pavle je naglasio da težimo jedinstvu kroz ove reči: „Potrudite se da sačuvate jedinstvo Duha kroz svezu mira.” Potreban je napor da se očuva jedinstvo među vernicima!

To znači da ne postajemo ljubomorni na darove ili priznanje koje drugi mogu dobiti kada ispoljavaju svoje duhovne darove. To znači da previđamo sitne probleme koji lako mogu ugroziti jedinstvo unutar tela. To znači da pokazujemo strpljiv i praštajući stav, sećajući se da smo svi deo jednog tela i da je svako od nas pozvan da koristi drugima koristeći svoje duhovne darove.

Stav #3.  Vernost [Rimljanima 12:6-8]

„A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere; Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči; Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.”

Gore navedena lista nije iscrpna lista svih duhovnih darova koje daje Sveti Duh. Drugi odlomci kao što su 1 Korinćanima 12:28-30, Efescima 4:11 i 1 Petrova 4:11 pružaju više detalja. Osnovna ideja ovde je da svaki vernik treba verno koristiti bilo koji dar ili darove koje je dao Sveti Duh. Čovek ne može zakopati njihove darove ili biti lenj kada ih koristi. Darovi su dati da bismo mogli da ih iskoristimo za dobrobit drugih. Takođe, ako pogledate listu koju Pavle daje u ovim stihovima, da li ste primetili nešto? Prema drugim odlomcima u Bibliji, skoro sve što je na listi potrebno je svakom hrišćaninu. Svaki vernik treba da priča o Bibliji drugima, služi drugima, poučava druge, ohrabruje druge, daje drugima i pokazuje milost prema drugima. Oni sa ovim posebnim darovima pozvani su da to učine još više!

Radi se o tome da sve darove koji su nam dati verno koristimo. Ako ne znate koje darove imate, saznajte gde postoji potreba i jednostavno počnite da služite. Često ćete saznati da ste nadareni u toj oblasti. Ili ipak pitajte druge oko sebe. Ili pronađite u kojim oblastima vas srce vuče da služite i uradite to. Bog je sastavio telo, tako da duhovni darovi ne treba da se skrivaju, već javno iznose i upotrebljavaju.

Dakle, tu imamo — poniznost, jedinstvo i vernost — 3 stava koja bi trebalo da nas obeleže dok nastojimo da živimo preobraženi život u oblasti služenja jedni drugima kroz naše bogomdane duhovne darove.

Završne misli.

Ključ je ne živeti izolovane živote. Ne možemo da koristimo naše duhovne darove izolovano. Treba ih koristiti u korist drugih. Zato je neophodno biti u lokalnoj crkvi i prisustvovati kada se crkva sastaje. To znači nedeljno jutarnje bogosluženje i druge prilike kada se crkva sastaje [biblijske studije, molitveni sastanci, itd.]. Ovo takođe uključuje dopiranje do drugih vernika van crkvenih sastanaka. Božji cilj je da postanemo slični Hristu. A to se ne dešava mimo društvenog života. Mi treba da praktikujemo zapovesti vezane jedne za druge koristeći naše duhovne darove na odgovarajući način.

Ispod je nekoliko razloga zašto mnogi hrišćani ne koriste svoje duhovne darove na efikasan način.

• Ponos. “Sve mora biti po mom. Ako ne, neću služiti.” Ili “Ako nisam prepoznat, neću služiti.” Ili čak strah od neuspeha, “Šta ako ne uspem? Kako ću izgledati pred drugima?” Svesniji šta ljudi misle, a ne šta Bog misli!
• Lenjost. Za služenje je potreban napor. Reći “Da” Božjem delu znači reći “Ne” određenim aktivnostima. Samo dođite nedeljom i pojavite se najbolje što možete je stav koji danas nažalost obeležava mnoge vernike koji se tako izjašnjavaju. “Neka drugi koji su nadareniji obavljaju potrebne aktivnosti.” Imati darove ne znači automatski da ćemo ih koristiti. Moramo uložiti pune napore. Čini se da je lenjost veliki greh među vernicima danas.
• Obeshrabrenje. Razloga ima mnogo. “Ne vidim nikakve rezultate. Nisko učešće. Mnoge stvari se dešavaju u mom ličnom životu. Dakle, ne mogu da mislim o drugima.”
• Pogrešno postavljeni prioriteti. Previše vremena sa svetskim aktivnostima. Ljudi imaju svu energiju za subotnje aktivnosti. Međutim, kad dođe nedelja ujutro, previše su umorni da služe! Ili tokom nedelje, apsolutno nemam vremena jer sam u velikoj meri vezan za mnoge druge svetske aktivnosti. Voditi zauzet život ne znači uvek biti duhovno produktivan. Čime smo zauzeti? „Da li su od večnog značaja?” je traženo pitanje koje svaki hrišćanin treba stalno da postavlja.

Neko se uvek može opravdati i ubediti sebe zašto ne koriste svoje duhovne darove. Ali stvarnost je sledeća: Gospod nas poziva da se odreknemo sebe i da ga sledimo u svakom trenutku. Uvek postoji cena kada je u pitanju korišćenje vaših duhovnih darova. Međutim, to ne bi trebalo da nas spreči da ispunimo svoj poziv kao njegova deca. Spašeni ljudi služe drugima! Poenta je da nemate impresivne darove. U tome je kako koristimo dar koji nam je Bog dao!

Setite se Isusovih reči u paraboli o talentima u Mateju 25:14-30. Svako je dobio različite talente. Jednom je dato 5, jednom je dato 2, a drugom je dat samo 1: „svako prema svojim sposobnostima” [v. 15]. Pohvaljeni su oni koji su sve što su dobili dobro iskoristili. Onaj ko nije iskoristio ono što mu je dato oštro je ukoren. Isusov opis ovog čoveka je moćan: „Ti zli i lenji slugo… I baci tog bezvrednog slugu napolje, u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba” [Matej 25:26, 30], što implicira da je ovaj čovek bio čak ni pravi hrišćanin. Dakle, nedostatak služenja ne može biti u skladu sa pravim vernikom.

S druge strane, kada se predamo služenju drugima, ne samo da ćemo jednog dana u budućnosti čuti ove reči sa usana našeg Gospoda Isusa: „Bravo slugo dobri i verni” (Matej 25:21), već takođe možemo imati sigurnost u sadašnjosti da je naše spasenje stvarno!

Dakle, postoje ozbiljne posledice vezano sa onim što nas Pavle uči u vezi sa korišćenjem naših duhovnih darova u ovom odlomku. Zato moramo obratiti veliku pažnju. A lek za korišćenje našeg duhovnog dara koji nam je dao Sveti Duh da služimo ljudima sa stavom poniznosti, jedinstva i vernosti? Moramo nastaviti da gledamo u krst. Isus je sebe dao za nas! To bi trebalo da nas neprestano motiviše da dajemo sebe drugima.

Dobili smo milost. Neka nas ovo milosrđe iznova motiviše da koristimo svoje duhovne darove u ljubavi u korist drugih. To je Pavlova poenta u Rimljanima 12:3-8. Neka nam Sveti Duh pomogne da ovo sprovedemo u delo.