Transformisani život—7. Deo 6 Motivacija da se izdrži patnja

(English version: “The Transformed Life – 6 Motivations To Endure Suffering – Part 1,” “The Transformed Life – 6 Motivations To Endure Suffering – Part 2”)

Rimljanima 12:12b nam zapoveda da budemo „strpljivi u nevolji.“ Uopšte nije laka stvar. Međutim, pošto nas Biblija poziva da se potčinimo ovoj zapovesti, to se može učiniti—uz pomoć Svetog Duha, koji nas ovlašćuje da poštujemo sve Božje zapovesti—uključujući i ovu.

Reč „nevolja“ je korišćena da se opiše grožđe koje se gnječi u pravljenju vina pod teškim pritiskom. A reč „pacijent“ ima ideju da ostane čvrst, izdrži ili istraje. Ove reči imaju ideju „ostati miran čak i pod intenzivnim pritiskom.“

Obično, kada se suočimo sa patnjom, odgovaramo na jedan od tri načina:

(a) Idi prečicom ako je moguće
(b) Izdrži to sa negativnim stavom jer se iz toga ne možemo izvući
(c) Izdrži strpljivo i čekaj da Bog interveniše u svoje vreme i na svoj način.

Moja molitva je da uvek biramo poslednju opciju. Čineći to, ne samo da ćemo pokazati poslušnost ovoj zapovesti u Rimljanima 12:12, već ćemo takođe dozvoliti Duhu da nas preobrazi da postanemo sličniji Isusu budući da je on trpeo sve patnje na strpljiv način i proslavljajući Boga. Ali, kako da to uradimo? Gledajući 6 motiva koji će nam pomoći da izdržimo sve vrste patnje.

Motivacija #1. Patnja nas lomi pa ćemo više tražiti Boga u molitvi.

Stradanje otkriva koliko smo zapravo slabi i koliko nam je Gospod potreban. To nas lišava poverenja u sebe za oslobođenje koje nije ništa drugo do gordost, i tera nas da vapimo Bogu za oslobođenje. U stvari, već sledeća fraza u Rimljanima 12:12 je poziv na molitvu. Pavle je zavapio Bogu u molitvi za svoj trn u telu [2 Kor 12:7-8]. Jobova patnja ga je slomila i približila Bogu. Isto i sa nama. Stradanje ima sposobnost da nas slomi i tako približi Bogu u molitvi.

Dva brata su se igrala pored bare. Na njegovu užasnutost, mlađi brat, koji je stavio svoj papirni čamac da pluta po ribnjaku, video je kako se udaljava. Stariji brat je, kada je to video, počeo da baca kamenje koje je palo pored čamca da bi stvorilo efekte talasanja što je na kraju dovelo čamac bliže obali da bi ga brat pokupio. Na isti način, Bog koristi patnju da nas u molitvi približi sebi.

Da li nas je Bog već slomio? Ako jeste, da li smo omekšali nakon našeg suđenja? Da li se u molitvi približavamo Bogu? Ako se to ne desi, možemo početi ispočetka od sada. Možemo naučiti da vidimo svoju patnju kao Božije sredstvo da nas odgoji od našeg ponosa i da nas približi sebi. Ako ne, traćimo našu patnju.

Motivacija #2. Patnja dokazuje istinitost naše vere.

1. Petrova 1:6-7 kaže: „6 Kome radujte se, premda ste sad malo [gde je potrebno] žalosni u različnim napastima, 7 Da se kušanje vaše vere mnogo vrednije od zlata propadljivog koje se kuša ognjem nađe na hvalu i čast i slavu, kad se pokaže Isus Hristos.“ Kako reagujemo kada prolazimo kroz patnju otkriva prirodu naše vere.

Isus nam kaže u Marku 4:17 da kada „dođu nevolja ili progon zbog reči, oni [tj. lažni vernici] brzo nestaju.“ Međutim, Isus je takođe rekao da su pravi vernici oni koji „istrajavanjem donose plodove“ [Lk 8:15]. Drugim rečima, kada su suočeni sa patnjom, lažni vernici spasavaju dok pravi vernici istraju, pokazujući tako da je njihova vera iskrena.

Kako reagujemo kada prolazimo kroz patnju? Ako se ne radi o strpljivoj izdržljivosti, moramo da počnemo iznova. Moramo da vidimo svoju patnju kao Božije sredstvo da nam pomogne da testiramo svoju veru—da li je istinita ili ne. Proverena vera je jedina vera kojoj se može verovati. Božja ljubav nas ne čuva od iskušenja, već nas sprovodi kroz njih.

Motivacija #3. Patnja nam pomaže da imamo više saosećanja prema drugima koji su povređeni.

Po prirodi smo ljudi koji uvek žure i nemaju mnogo vremena da se bave problemima drugih. Međutim, prolazak kroz patnju nam pomaže da zastanemo i damo vremena drugima—slušamo i plačemo s njima ako je potrebno. Štaviše, takođe smo bolje opremljeni da utešimo druge. Znamo kako je jer smo bili tamo.

U 2. Korinćanima 1:3-4, Pavle nas poziva da slavimo Boga—koji se takođe naziva „Ocem saosećanja“ i „Bogom svake utehe“ jer nas „teši u svim našim nevoljama.“ Ali Pavle se tu ne zaustavlja. On dalje navodi razlog da nas Bog teši: „da bismo mogli da utešimo one u svakoj nevolji utehom koju sami primamo od Boga.“ Uteha koju dobijamo kada prolazimo kroz patnju je da utešimo druge!

Jedna misionarka u Pakistanu je napisala ove reči:

Dok smo moj suprug Frank i ja živeli u Pakistanu pre mnogo godina, naša šestomesečna beba je umrla. Stari Pandžabi koji je čuo za našu tugu došao je da uteši. „Ovakva tragedija je slična osećaju kada ste bačeni u kipuću vodu,“ objasnio je on. „Ako ste jaje, vaša nevolja će vas učiniti tvrdo kuvanim i neodgovornim. Ako ste krompir, izaći ćete meki i savitljivi, otporni i prilagodljivi.“ Bogu to može zvučati smešno, ali bilo je trenutaka kada sam se molio: „O Gospode, daj da budem krompir.“

Učimo iz naše patnje i utehe koju dobijamo da bismo postali mekši u srcu i odvojimo vreme da budemo blagoslov za druge koji su povređeni. Naučimo da damo vreme za važne stvari—stvari koje su zaista važne u životu. Naučimo da budemo kanal Božije utehe drugima. Mi smo besplatno primili utehu Božiju; tu utehu treba da pružimo drugima slobodno.

Da li to radimo? Da li je naša patnja učinila da budemo nežniji i ljubazniji prema drugima koji pate? Da li odvajamo vreme da budemo sa povređenim ljudima? Da ih ohrabrujemo i služimo njihovim potrebama? Ako ne, možemo početi sada. Svoju patnju možemo videti kao Božije sredstvo da nas učini blagoslovom za druge. Ako ne, traćimo našu patnju.

Motivacija #4. Patnja nam pomaže da sazrevamo u veri.

Rimljanima 5:3 nam kaže da „patnja proizvodi istrajnost.“ Jakovljeva 1:3 nas podseća da „ispitivanje vaše vere proizvodi istrajnost.“ Patnja razotkriva i uklanja stvari koje ometaju duhovni rast u našim životima. To je Božji način da nam pomogne da sazremo u veri.

Postoji priča o jednoj dami koja je posetila kujundžiju da nauči kako se srebro rafiniše. Kujundžija je držao srebro kleštima usred vatre i gledao u njega dok je objašnjavao proces. Rekao je da ako srebro ostane predugo u peći, ono će se istopiti. Ako ostane previše manje, neće izgubiti nečistoću. Dakle, dama je pitala: „Kada znaš da je vreme?“ Njegov odgovor: „Kada mogu da vidim svoj puni odraz.“ To je upravo ono što Bog čini. On zna koliko bi trebalo da budemo sličniji Hristu sa svakim iskušenjem i dok se to ne uradi, on će nas držati u peći. Ali njegovo oko je uvek uprto u nas. Dakle, nemojmo brinuti.

Samo oni koji trpe patnju duhovno rastu. Nema drugog načina. Da li sazrevamo u svojoj veri sa svakim iskušenjem? Ako ne, počnimo od sada. Moramo naučiti da gledamo na svako iskušenje kao na sredstvo koje Bog koristi da duhovno rastemo. Ako ne, to suđenje je uzaludno.

Motivacija #5. Patnja nam pomaže da težimo većoj poslušnosti Božjim zapovestima.

Psalam 119:67 kaže: „Pre nego što sam bio u nevolji, zalutao sam, a sada slušam tvoju reč.“ Nekoliko stihova kasnije čitamo i ovo: „Dobro mi je bilo da se mučim da se naučim naredbama tvojim“ [Psalam 119:71]. Vremena patnje nas teraju da duboko razmišljamo o grehu i posledicama neposlušnosti Božjoj Reči. To nam pokazuje koliko je Bog svet, koliko ozbiljno shvata greh i koliko nam je potrebno da se pokoravamo svim Božjim zapovestima.

Jedan pisac priča o događaju iz istorije i iznosi neka zapažanja.

Postoji stara grčka priča o vojniku pod komandantom Antigonom, koji je imao veoma bolnu bolest koja bi ga verovatno uskoro mogla da ga odvede u grob. Ovaj vojnik je uvek bio prvi u napadu, jurišajući u najžešći deo borbe, kao najhrabriji od hrabrih. Njegov bol ga je podstakao da se bori da bi mogao da zaboravi na njega; i nije se plašio smrti, jer je znao da u svakom slučaju neće dugo živeti.

Antigon se jako divio hrabrosti svog vojnika, otkrio je njegovu bolest i dao ga izlečiti kod jednog od najuglednijih lekara tog vremena. Od tog trenutka, međutim, ratnik je bio odsutan sa fronta bitke. Sada je tražio olakšanje; jer, kako je rekao svojim kolegama, on ima nešto za šta vredi živeti—zdravlje, dom, porodicu i druge udobnosti, i neće sada rizikovati svoj život kao što je to činio ranije u prethodnim bitkama.

Na isti način, kada su naše nevolje brojne, često postajemo hrabri u služenju našem Bogu njegovom milošću. Osećamo da nemamo za šta da živimo u ovom svetu i vođeni smo nadom u budući svet. Nadahnuti smo da pokažemo revnost, samoodricanje i hrabrost za Hrista, ali koliko se to često dešava u dobrim vremenima!

Kada smo na vrhu planine, tada nam radosti i zadovoljstva ovog sveta otežavaju da se sećamo sveta koji dolazi. Tada imamo tendenciju da tonemo u veličanstvenu lakoću. Ljubljeni, ne dozvolite da vas navlake i uzbuđenja ovog sveta učine apatičnim prema stvarima Božjim i da zaustave vaš duhovni rast.

Da li nas je naša patnja naterala da više slušamo Božju reč? Ako ne, možemo početi iznova. Ubuduće, možemo početi da gledamo na svako iskušenje kao na Božije sredstvo da nam pomogne da revnosnije slušamo njegove zapovesti.

Motivacija #6. Stradanje jača nadu u našu buduću slavu.

Prethodna fraza u ovom istom stihu u Rimljanima 12:12 kaže: „Radujte se u nadi.“ Tamo navedena nada je nada naše buduće slave—kada dobijemo nova i vaskrsla tela. A Rimljanima 5:3-4 povezuje naše stradanje sa jačanjem naše nade—posebno „u nadi u slavu Božiju“ [Rimljanima 5:2], što se opet odnosi na vreme kada dobijamo nova tela što će se desiti kada se Hristos vrati.

Progonjeni vernici više žude za Hristovim dolaskom nego ljudi koji ne pate mnogo. Zašto? Pošto je njihova nada da će biti proslavljeni toliko intenzivna da bukvalno razmišljaju o tome sve vreme i znajući da će se to dogoditi tek kada se Hristos vrati, oni stalno čeznu za tim. Često ne čeznemo toliko za Hristovim dolaskom, jer ima toliko dobrih stvari u kojima uživamo ovde na zemlji što nam skreće pogled sa pravog blaga—Hristovog povratka koji donosi naše proslavljanje. Dakle, Bog koristi patnju da razbije te dobre stvari na način da nas natera da počnemo da čeznemo za Hristovim povratkom.

Moramo da se zapitamo da li su nas iskušenja našeg života izazvala da sve više želimo da budemo slični Hristu i da čeznemo za njegovim povratkom? Ako ne, nije prekasno da počnete iznova. Moramo početi da gledamo na patnje u našim životima kao na Božije sredstvo da ojačamo našu nadu u buduću slavu.

Završne misli.

Dakle, imamo 6 motivacija koji će nam, nadam se, pomoći da izdržimo.

Motivacija #1. Patnja nas lomi pa ćemo više tražiti Boga u molitvi.
Motivacija #2. Patnja dokazuje istinitost naše vere.
Motivacija #3. Patnja nam pomaže da imamo više saosećanja prema drugima koji su povređeni.
Motivacija #4. Patnja nam pomaže da sazrevamo u veri.
Motivacija #5. Patnja nam pomaže da težimo većoj poslušnosti Božjim zapovestima.
Motivacija #6. Stradanje jača nadu u našu buduću slavu

Moglo bi se dodati još mnogo toga. Ali ovo bi trebalo da bude dobro mesto za početak. Razmislimo o tome dok prolazimo kroz nevolje i molimo Boga da nam pomogne da strpljivo izdržimo. Takođe, zapamtimo da su ove prednosti samo za one koji strpljivo trpe—ne za one koji koriste prečice i izbegnu patnju ili za one koji trpe sa grešnim stavom ogorčenosti prema Bogu i ljudima.

Dole su navedene ohrabrujuće reči poznatog pastora prošlosti J.C. Rilea koje mogu pomoći da se izdrži patnja na biblijski način:

Moramo da trčimo sa strpljenjem, inače nikada nećemo uspeti. Može postojati mnogo stvari koje ne možemo da razumemo, mnogo toga što bi telo možda moglo drugačije da poželi, ali izdržimo do kraja, i sve će biti razjašnjeno, a Božije uređenje će se pokazati najboljim. Mislite da nemate svoju nagradu na zemlji, ne povlačite se jer sve vaše dobre stvari tek dolaze.

Danas je krst, a sutra je kruna. Danas je radna snaga, a sutra je plata. Danas je setva, a sutra žetva. Danas je bitka, ali sutra je odmor. Danas je plač, a sutra je radost. A šta je danas u odnosu na sutra? Danas je samo sedamdeset godina, a sutra je večnost. Budite strpljivi i nadajte se do kraja.

To je Isus uradio. U Jevrejima 12:1-3 piše: „1 Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, 2 Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg. 3 Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži.“

Nastavimo da guramo napred. Završavam ovaj članak sa nekoliko ohrabrujućih citata poznatih hrišćana iz prošlosti — hrišćana kojima patnja nije bila strana, dok učimo da trpimo patnju na način koji proslavlja Boga.

“Ako nas Bog šalje kamenim stazama, on obezbeđuje jake cipele.“ [Alexander MacLaren]

“Nijedna vera nije tako dragocena kao ona koja živi i pobeđuje kroz nevolje. Proverena vera donosi iskustvo. Nikada ne biste verovali u svoju slabost da niste morali da prolazite kroz iskušenja. I nikada ne biste spoznali Božiju snagu da Njegova snaga nije bila potrebna da vas provede.“ [Charles Spurgeon]

“Možda nikada nećete znati da je Isus sve što vam treba dok Isus ne bude sve što imate.“ [Corrie Ten Boom]